Sudstvo Drasticno poboljsana efikasnost sudstva od 2012

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

Proradio srpski sud: Prepolovljena stara gomila

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda (VKS) Dragomir Milojević izjavio je danas da je efikasnost sudstva ''drastično'' poboljšana, jer je sa gotovo istim brojem sudija prepolovljen broj starih predmeta u odnosu na 2012. godinu.

Slična situacija je i sa trajanjem sudskih postupaka u Srbiji, pa je Milojević, koji je i predsednik Visokog saveta sudstva (po funkciji), istakao da je zadovoljan rezultatima rada sudova.

"Kao predsednik VKS sam zadovoljan radom sudova i rezultatima rada, bez obzira ko šta misli", naveo je Milojević na savetovanju u Vrnjačkoj Banji "Sudijski dani 2018", koje organizuje VKS.

Za zastaru krivo i tužilaštvo

Osvrući se na zastarelost predmeta, on je naveo da se tu najčešće radi o predmetima koji su inicirani turbulencijama jer Srbija već 20 godina prolazi kroz razne kontradiktorne situacije, pa samim tim, kako je naveo, dolazimo i do kontradiktornih optuženja. "Zastarelost najačešće nastupa kod lakših krivičnih dela, gde su manje kazne zaprećene i kraći su rokovi zastarelosti, ali kada se desi neki predmet za koji je zainteresovana javnost, onda sudstvo ne valja", naveo je Milojević ističući da se u svakom predmetu mora ispitati zašto je zastareo. Prema njegovom mišljenju, za neke od predmeta za koje je javnost bila zainteresovana nastupila je zastarelost zbog neaktivnosti tužilaštva.

Prema njegovim rečima, u toku 2012. godine rešeno je 2.156.958 predmeta, a ostalo je nerešeno 3.158.400 predmeta, dok je u 2017. godini rešeno 2.335.760 predmeta i ostalo nerešeno 1.911.086 predmeta.

U prvih šest meseci ove godine rešeno je 1.145.870 predmeta i ostalo nerešeno 1.798.042 predmeta.

Što se tiče starih predmeta, (predmeti stariji od dve godine) na kraju 2012. godine tih predmeta je bilo 1.729.768, a na kraju 2017. godine ostalo je 859.272 stara predmeta. Na kraju prvih šest meseci ove godine starih predmeta je ostalo 804.525.

"Prezentirani podaci govore sami za sebe, to jest govore po mom mišljenju da je efikasnost 'drastično' poboljšana, jer sa gotovo istim brojem sudija u odnosu na 2012. godinu, u 2017. godini i prvoj polovini 2018. godini gotovo da smo prepolovili broj nerešenih predmeta, posebno onih starih", precizirao je predsednik VKS.

Tako je, kako je dodao I u pogledu dužine trajanja postupka.Sudski postupak Srbiji u toku 2012. godine trajao 534 dana, a u 2017. godini 299 dana.

Osvrćući se na pitanje nezavisnosti sudstva i sudija koje je aktuelizovano, kada je Ministarstvo pravde započelo raspravu o nacrtu ustavnih amandmana koji se odnose na sudstvo, Milojević je rekao da su oni izazvali veliku turbulenciju I da su VKS I VSS izneli o njima svoje stavove koje nisu menjali.

Navodeći da su ti stavovi javnosti dobro poznati, on je napomenuo da I dalje ostaje krucijalno pitanje sastav VSS, a postoji bojazan sudstva da će u ustavu biti definisano kao državni organ.

"Sudstvo je deo države I jedan od tri stuba vlasti ali se to sada potencira. Svrstavanjem u državne organe mi bi bili kao neki organ uprave.Tako zvuči meni lično", naveo je on.

Milojević, suprotno mišljenju ministarstva pravde, smatra da je bolje više propisati zakonom nego ustavom kada je u pitanju pravosuđe.

"Kreativna napetost" između vlasti

Sudija Milojević je ocenio da svuda, pa i kod nas postoji napetost između sudstva i druge dve grane državne vlasti, napominjući da se ta činjenica ne mora se nužno posmatrati kao pretnja sudstvu ili njegovoj nezavisnosti, već kao znak da sudstvo ispunjava svoju ustavnu dužnost. "Ja bih tu napetost nazvao 'reativna napetost' koja pokazuje da svaka grana vlasti vrši neophodnu proveru ostalih i time doprinosi održavanju odgovarajuće ravnotežu", naveo je Milojević.

On je istakao da su VSSi VKS saglasni da će sudije imati sudijske nezavisnosti “ne onoliko koliko budemo imali apstraktnih dokumenata zakonodavnog i političkog karaktera, već onoliko koliko budemo imali obrazovanih, moralno autonomnih, stvaralačkih ličnosti na funkcijama sudija.

Pri tome je istakao da sudija mora biti nezavistan samo u svom predmetu, kad odlučuje ističući da je to suština sudijske nezavisnosti.

Primena evropskih i međunarodnih pravila i standarda i sprovođenje odluka evropskih sudova postavljaju, kako je rekao, nove izazove za sudstvo, a političari i kritičari dovode u pitanje način na koji ih sudovi primenjuju.

Podsetio je da su se u prethodnom periodu dešavali verbalni napadi na sudstvo od strane pripadnika izvršne i zakonodavne vlasti.

Političari i ostali kritičari javno su kritikovali sudske odluke i time narušavali poverenje u sudstvo i stvarali utisak da sudstvo nije 'odgovorno' društvu i time dovodili u pitanje 'legitimnost' sudstva, smatra Milojević.

Sve to, kako je naveo, uopšteno dovodi, ne samo u odnosu na sudstvo, već i šire, do smanjenja ''poštovanja'' prema javnim institucijama.

On je poručio da na te kritike sudstvo mora da odgovori efikasnim i kvalitetnim radom i posebno mora teži otvorenosti i transparentnost.

"Na taj način ćemo na taj način 'opravdati' način na koji obavljamo posao", istakao je predsednik VKS i istakao da je sudstvo od tri osnovna, ali međusobno jednaka stuba države.

On je mišljenja da sve tri grane vlasti (sudska, izvršna I zakonodavna) pružaju javne usluge i moraju jedna drugoj odgovarati za svoje postupke, jer ni jedna od tri državne vlasti ne delaju u sopstvenom interesu, već u interesu naroda kao celine.

"Zato sve tri grane vlasti moraju delovati na osnovu Ustava i zakona i u okviru ograničenja propisanih Ustavom i zakonom", naveo je Milojević.

Uprkos često isticanom značaju nezavisnosti sudstva , Milojević je istakao da niko, pa ni sudstvo, ne može biti u potpunosti nezavisno od svih uticaja, posebno socijalnih i kulturnih u okviru društva u kome deluje.

Ukazao je da iako je sudstvu povereno rešavanje predmeta javnost se oslanja na izvršnu vlast da izvrši sudske odluke, a nedostaci u izvršenju sudskih odluka podrivaju sudsku vlast i dovodi u pitanje podelu vlasti.

"Dakle, sve tri grane vlasti dele odgovornost prema građanima, zbog čega postoji osnovna potreba za pristojnim razgovorom između njih, koje uzima u obzir kako potrebnu podelu, tako i nužnu međuzavisnost vlasti", naveo je Milojević.

Međutim, on je napomenuo da je ključno da sudstvo ostane slobodno od neprikladnih odnosa i od nedopustivih uticaja ostalih grana vlasti.

U tom kontekstu on je ukazao da će javna diskusija o ustavnim amandmanima krenuti u suštini tek kad Narodna skupština donese odluku da se pristupi ustavnim promenama i kad nadležni odbor pripremi nacrt tih izmena.

Komentari 1

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Branka Borjanovic

Кад све решавате шта се издешавало са Београдским памучним комбинатом и са тим радницима који су остали без посла без заосталих плаћања и отпремнине коме ми да се обратимо после 19 година

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader