Na protestu u Berlinu ispred Ministarstva zdravlja u sredu se okupilo oko 14.000 lekara, koji su tražili bolje uslove rada, više slobode u obračunavanju prihoda preko zdravstvenih osiguranja. U Nemačkoj je zbog štrajka lekara zatvorena polovina lekarskih ordinacija.
U Nemačkoj je zbog štrajka lekara zatvorena polovina lekarskih ordinacija.
Prošle godine je u Nemačkoj radilo oko 306.000 lekara, od čega polovina u bolnicama i klinikama, ostali u sopstvenim, ili kolektivnim praksama.
Protestima u Berlinu, Sarbrikenu i Minhenu nisu se priključili bolnički lekari, njih oko 180.000, što je polovina od ukupnoj broja u Nemačkoj, ali su i oni proteklih meseci preko svojih udruženja protestovali zbog nezadovoljavajućih radnih uslova, pre svega zbog neplaćenog prekovremenog rada.
Proteste je organizovalo 40 vodećih lekarskih udruženja.
Svakoj lekarskoj praksi se, na osnovu broja pacijenata, odredjuje broj tačaka kojima raspolaže i koje može da "potroši" u jednom kvartalu. Ukoliko stvarne usluge premaše broj dodeljenih tačaka, lekar mora, ili da radi besplatno, ili da ne prima pacijente, najčešće skraćenjem radnog vremena ordinacije.
Ove mere su, kako tvrde lekarska udruženja, dovela do toga da se možda i polovina lekarskih ordinacija nalazi pred bankrotom. Pri tome je u pojedinim delovima Nemačke, pre svega na nekada socijalističkom istoku zemlje, broj lekaraskih praksi nedovoljan.
Nemački lekari se sada sve češće odlučuju na odlazak u inostranstvo, pre svega u Veliku Britaniju i skandinavske zemlje, dok je šeszdesetih godina Nemačka primila na hiljade lekara iz drugih evropskih zemalja, uključujući i bivšu Jugoslaviju.
U više regiona već sada se zdravstvena zaštita organizuje samo zahvaljujući stranim lekarima, pre svega onima iz istočne Evrope.
U Nemačkoj radi više od 17.500 stranih lekara, od čega više od 9.000 na klinikama. Udruženja lekara ističu posebno da je medju lekarima koji tek stupaju na posao čak 20 odsto stranaca. Do 2010. u penziju će otići oko 40.000, a do 2015. više od 74.000 nemačkih lekara.
(Beta)
