U Hong Kongu se sve češće u stanovima mogu pronaći roditelji, koji su izvršili samoubistvo udisanjem ugljenmonoksida i u smrt sa sobom poveli i svoju decu.
Talas samoubistava je zahvatio celu Aziju - u tolikoj meri da naučnici pokušavaju da nađu objašnjenje zašto se roditelji odlučuju da, pre no što izvše samoubistvo, ubiju sopstvenu decu.
Broj ubistava pri samoubistvu u Hong Kongu porastao je za poslednjih 10 godina sa pet na šest godišnje, dok je na Tajvanu taj broj drastično veći - do 28 ubistava prilikom smoubistava godišnje, navedneo je u studiji Univerziteta u Hong Kongu i Univerziteta u Makau.
Pojedini slučajevi su posebno šokantni. Oktobra 2007, 36-godišnja majka iz Hong Konga, čiji muž je bolovao od raka, zavezala je ruke i noge svom devetogodišnjem sinu i 12-godišnjoj kćeri i gurnula ih sa 24. sprata zgrade u kojoj su živeli, da bi se potom i sama bacila.
Avgusta ove godine, 33-godišnji otac, koji se našao u finansijskim nevoljama, pronađen je mrtav sa svojom trogodišnjom kćeri u krevetu, u spavaćoj sobi, nakon što su se ugušili ugljenmoksidom od upaljenog ćumura.
Pre neki dan su pronađena beživotna tela jednog biznismena, njegove supruge i trogodišnjeg deteta u njihovom stanu u Hong Kongu.
Na osnovu oproštajnih poruka, koje su za sobom ostavili roditelji samoubice i ubice svoje dece, može se zaključiti da su svi verovali da to čine iz ljubavi prema deci.
Ubistva dece pri samoubistvu su veoma rasprostranjena u Aziji, dok se tako nešto retko dešava na Zapadu, smatra dr Pol Jip Sui-fai, direktor Centra za istraživanje i prevenciju samoubistava Univerziteta u Hong Kongu.
"U Hong Kongu oko 20 odsto ubistava pri samoubistvu odnosi se na ubistva dece", izjavio je dr Jip Rojtersu.
Istraživači navode da je u većini slučajeva ubistva dece u Hong Kongu reč o verovanju da je ubistvo urađeno iz ljubavi prema detetu, odnosno verovanju roditelja da je bolje da dete ubiju, nego da ga ostave samog da se snalazi u svetu. Reč je o želji da se žrtva zaštiti od životnih nedaća, navode naucnci.
"Mi to zovemo altruizam u samoobmani. Roditelj ili roditelji misle da čine žrtvi nešto dobro, ali to nije istina. To postoji samo u njihovim glavama, oni su samo umislili da je za njihovo dete najbolje to drastično rešenje", kaže dr Jip.
Prema njegovim rečima, u Kini mnogi ljudi smatraju sebe vlasnicima svoje dece pa su zato uvereni da je za decu najbolje da nestanu zajedno s njima.
Taj trend se poklapa s velikom otuđenošću među stanovnicima Hong Konga.
"U većini sličajeva ljudi ne poznaju ni komšiju iz susednog stana, što nije slučaj u zapadnim zemljama", kaže dr Jip i dodaje da ljudi često nemaju kome da se obrate za pomoć.
"Samo 20 odsto žitelja Hong Konga traže pomoć, ostalih 80 procenata ne obraća se nikome", ističe on.
Prema njegovim rečima, dva odlučujuća faktora prate porast ubistava prilikom samoubistava - loša ekonomska situacija i otuđenost u međuljudskim odnosima.
Samoubistvo i ubistvo se najčešće dešavaju gušenjem, koje se smatra prikladnijim od bacanja sa visokih zgrada.
"Veoma je drastično baciti bebu kroz prozor, ali ako se odlučite da zapalite ćumur i umrete gušenjem, to izgleda mnogo manje nasilno", kaže dr Jip.
Socijalni radnici koji rade na prevenciji upozoravaju socijalne službe da na vreme primete "upozoravajuće signale" u porodicama koje bi mogle da se odluče na samoubsitvo.
"Komšije i prijatelji najpre mogu sprečiti pokušaj samoubistva", navodi dr Jip i dodaje da posebnu pažnju treba obratiti na ljude koji se nađu u finansijskim ili emotivnim problemima - da bismo im sačuvali život.
(Tanjug)
Talas samoubistava je zahvatio celu Aziju - u tolikoj meri da naučnici pokušavaju da nađu objašnjenje zašto se roditelji odlučuju da, pre no što izvše samoubistvo, ubiju sopstvenu decu.
Broj ubistava pri samoubistvu u Hong Kongu porastao je za poslednjih 10 godina sa pet na šest godišnje, dok je na Tajvanu taj broj drastično veći - do 28 ubistava prilikom smoubistava godišnje, navedneo je u studiji Univerziteta u Hong Kongu i Univerziteta u Makau.
Pojedini slučajevi su posebno šokantni. Oktobra 2007, 36-godišnja majka iz Hong Konga, čiji muž je bolovao od raka, zavezala je ruke i noge svom devetogodišnjem sinu i 12-godišnjoj kćeri i gurnula ih sa 24. sprata zgrade u kojoj su živeli, da bi se potom i sama bacila.
Avgusta ove godine, 33-godišnji otac, koji se našao u finansijskim nevoljama, pronađen je mrtav sa svojom trogodišnjom kćeri u krevetu, u spavaćoj sobi, nakon što su se ugušili ugljenmoksidom od upaljenog ćumura.
Pre neki dan su pronađena beživotna tela jednog biznismena, njegove supruge i trogodišnjeg deteta u njihovom stanu u Hong Kongu.
Na osnovu oproštajnih poruka, koje su za sobom ostavili roditelji samoubice i ubice svoje dece, može se zaključiti da su svi verovali da to čine iz ljubavi prema deci.
Ubistva dece pri samoubistvu su veoma rasprostranjena u Aziji, dok se tako nešto retko dešava na Zapadu, smatra dr Pol Jip Sui-fai, direktor Centra za istraživanje i prevenciju samoubistava Univerziteta u Hong Kongu.
"U Hong Kongu oko 20 odsto ubistava pri samoubistvu odnosi se na ubistva dece", izjavio je dr Jip Rojtersu.
Istraživači navode da je u većini slučajeva ubistva dece u Hong Kongu reč o verovanju da je ubistvo urađeno iz ljubavi prema detetu, odnosno verovanju roditelja da je bolje da dete ubiju, nego da ga ostave samog da se snalazi u svetu. Reč je o želji da se žrtva zaštiti od životnih nedaća, navode naucnci.
"Mi to zovemo altruizam u samoobmani. Roditelj ili roditelji misle da čine žrtvi nešto dobro, ali to nije istina. To postoji samo u njihovim glavama, oni su samo umislili da je za njihovo dete najbolje to drastično rešenje", kaže dr Jip.
Prema njegovim rečima, u Kini mnogi ljudi smatraju sebe vlasnicima svoje dece pa su zato uvereni da je za decu najbolje da nestanu zajedno s njima.
Taj trend se poklapa s velikom otuđenošću među stanovnicima Hong Konga.
"U većini sličajeva ljudi ne poznaju ni komšiju iz susednog stana, što nije slučaj u zapadnim zemljama", kaže dr Jip i dodaje da ljudi često nemaju kome da se obrate za pomoć.
"Samo 20 odsto žitelja Hong Konga traže pomoć, ostalih 80 procenata ne obraća se nikome", ističe on.
Prema njegovim rečima, dva odlučujuća faktora prate porast ubistava prilikom samoubistava - loša ekonomska situacija i otuđenost u međuljudskim odnosima.
Samoubistvo i ubistvo se najčešće dešavaju gušenjem, koje se smatra prikladnijim od bacanja sa visokih zgrada.
"Veoma je drastično baciti bebu kroz prozor, ali ako se odlučite da zapalite ćumur i umrete gušenjem, to izgleda mnogo manje nasilno", kaže dr Jip.
Socijalni radnici koji rade na prevenciji upozoravaju socijalne službe da na vreme primete "upozoravajuće signale" u porodicama koje bi mogle da se odluče na samoubsitvo.
"Komšije i prijatelji najpre mogu sprečiti pokušaj samoubistva", navodi dr Jip i dodaje da posebnu pažnju treba obratiti na ljude koji se nađu u finansijskim ili emotivnim problemima - da bismo im sačuvali život.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
