Grupa beogradskih gimnazijalaca predala je u ponedeljak zaštitniku građana Saši Jankoviću zahtev da se zakonom zabrani fizičko kažnjavanje dece.
Grupa beogradskih gimnazijalaca predala je u ponedeljak zaštitniku građana Saši Jankoviću zahtev da se zakonom zabrani fizičko kažnjavanje dece.
Šest dečaka i devojčica, učenika Pete i Šeste gimnazije u Beogradu, zatražilo je od zaštitnika građana da iskoristi svoja ovlašćenja i pokrene inicijativu da se fizičko kažnjavanje dece zakonom sankcioniše kao krivično delo.
Učenici Ivan Kutlarović, Ana Simonović, Ana Stanković, Jovana Barać i Ivana Todorović aktivisti su nevladine organizacije "Beosuport" koja se bavi zaštitom dece od eksploatacije i vršnjačkom edukacijom.
Oni su u razgovoru s Jankovićem objasnili da je u našoj zemlji i danas raširena pojava fizičkog kažnjavanje dece koje loše utiče na njihov fizički i psihički razvoj i da ga zato treba zabraniti posebnim zakonom.
Zahtev je podnet povodom Dana akcije za prestanak nasilja nad decom koji su UN ustanovile 2006. godine, a obeležava se 19. i 20. oktobra pod pokroviteljstvo organizacije "Spasimo decu" (Save the Ćildren).
Janković je učenike primio u svom kabinetu u Palati "Srbija" i obećao da će njihov zahtev biti razmotren u nadležnim institucijama, a ukoliko se utvrdi da je to najbolje i najefikasnije za sprečavanje nasilja nad decom, biće donet i poseban zakon.
On je najavio da će uskoro dobiti zamenicu, koja će imati dva saradnika i baviće se samo zaštitom prava dece.
Zaštitniku građana dosad je u 40 slučajeva ukazano na konkretne povrede prava deteta, rekao je Janković u izjavi novinarima posle razgovora s učenicima.
U svakom slučaju se provereva da li je bilo povrede prava, a ukoliko se utvrdi da jeste, utvrđuje se da li je rezultat pojedinačne greške i propusta ili je reč o povredi nekog opšteg prava deteta.
Najčešće su pritužbe, kako je kazao, na ostvarivanje prava dece iz oblasti socijalnog i zdravstvenog osiguranja i obrazovanja, ali je bilo i slučajeva koji ukazuju na nasilje u porodici.
"Imamo obraćanja same dece, članova njihovih porodica, pa čak i zainteresovanih građana", rekao je Janković istakavši da država ima pravo da interveniše da bi zaštitila pravo deteta.
On je podsetio da u Srbiji od 1,4 miliona dece, 155.000 živi u siromaštvu, a fizičkom kažnjavanju i nasilju izložena su najčešće deca koja žive i rade na ulici, ali neretko i deca bez roditeljskog staranja u institucijama socijalne zaštite.
Slađana Radulović iz organizacije "Spasimo decu" je ukazala da ne postoje "regularne batine" i da se ove godine vodi akcija za izričitu zakonsku zabranu fizičkog kažnjavanja dece u porodici i institucijama socijalne zaštite pod sloganom same deca: "Tucite batinu zakonom".
Ona je ukazala da "regularne batine" koje roditelji često mešaju s oblikom vaspitanja i disciplinovanja, jednostavno ne smeju biti dozvoljene a u to spada svaki oblik fizičkog kažnjavanja uključujući i običan šamar ili fizičko gurkanje deteta.
"Ne postoji nijedna pozitivna strana takvog oblika disciplinovanja, to je loš model ponašanja, izjavila je Radulovićeva i ukazala da taj model može biti izvor i narastajućeg vršnjačkog nasilja.
U našem porodičnom zakonu i drugim propisima postoji generalna zabrana nasilja u porodici, ali zbog tradicionalnih odnosa u društvu gde se još veruje da je "batina iz raja izašla" neophodno je zakonski sankcionisati fizičkog kažnjavanja dece kako je to već učinilo 18 evropskih zemalja, zaključila je ona.
Učenice Jovana Barać i Ana Stanković su objasnila da roditelji decu kaznjavaju fizički na različite načine: od ćuškanja, vuče za kosu, udaranja varjačom i drugim teškim i oštrim predmetima, pa sve do teških oblika batinanja i premlačhivanja.
Roditelji su zaštitnici dece, a u slučaju kada ih fizički kažnjavaju i zlostavljaju, deca su veoma psihički povređena, teško to podnose, veoma su potištena, depresivna i nepoverljiva prema drugim ljudima.
Vršnjačko nasilje koje je kod nas u porastu, prema njihovom mišljenju, potiče najpre iz porodice, jer deca slede loš primer koji roditelji daju i zato su zloštavljana deca najčešće i sama nasilna.
(Tanjug)
Šest dečaka i devojčica, učenika Pete i Šeste gimnazije u Beogradu, zatražilo je od zaštitnika građana da iskoristi svoja ovlašćenja i pokrene inicijativu da se fizičko kažnjavanje dece zakonom sankcioniše kao krivično delo.
Učenici Ivan Kutlarović, Ana Simonović, Ana Stanković, Jovana Barać i Ivana Todorović aktivisti su nevladine organizacije "Beosuport" koja se bavi zaštitom dece od eksploatacije i vršnjačkom edukacijom.
Oni su u razgovoru s Jankovićem objasnili da je u našoj zemlji i danas raširena pojava fizičkog kažnjavanje dece koje loše utiče na njihov fizički i psihički razvoj i da ga zato treba zabraniti posebnim zakonom.
Zahtev je podnet povodom Dana akcije za prestanak nasilja nad decom koji su UN ustanovile 2006. godine, a obeležava se 19. i 20. oktobra pod pokroviteljstvo organizacije "Spasimo decu" (Save the Ćildren).
Janković je učenike primio u svom kabinetu u Palati "Srbija" i obećao da će njihov zahtev biti razmotren u nadležnim institucijama, a ukoliko se utvrdi da je to najbolje i najefikasnije za sprečavanje nasilja nad decom, biće donet i poseban zakon.
On je najavio da će uskoro dobiti zamenicu, koja će imati dva saradnika i baviće se samo zaštitom prava dece.
Zaštitniku građana dosad je u 40 slučajeva ukazano na konkretne povrede prava deteta, rekao je Janković u izjavi novinarima posle razgovora s učenicima.
U svakom slučaju se provereva da li je bilo povrede prava, a ukoliko se utvrdi da jeste, utvrđuje se da li je rezultat pojedinačne greške i propusta ili je reč o povredi nekog opšteg prava deteta.
Najčešće su pritužbe, kako je kazao, na ostvarivanje prava dece iz oblasti socijalnog i zdravstvenog osiguranja i obrazovanja, ali je bilo i slučajeva koji ukazuju na nasilje u porodici.
"Imamo obraćanja same dece, članova njihovih porodica, pa čak i zainteresovanih građana", rekao je Janković istakavši da država ima pravo da interveniše da bi zaštitila pravo deteta.
On je podsetio da u Srbiji od 1,4 miliona dece, 155.000 živi u siromaštvu, a fizičkom kažnjavanju i nasilju izložena su najčešće deca koja žive i rade na ulici, ali neretko i deca bez roditeljskog staranja u institucijama socijalne zaštite.
Slađana Radulović iz organizacije "Spasimo decu" je ukazala da ne postoje "regularne batine" i da se ove godine vodi akcija za izričitu zakonsku zabranu fizičkog kažnjavanja dece u porodici i institucijama socijalne zaštite pod sloganom same deca: "Tucite batinu zakonom".
Ona je ukazala da "regularne batine" koje roditelji često mešaju s oblikom vaspitanja i disciplinovanja, jednostavno ne smeju biti dozvoljene a u to spada svaki oblik fizičkog kažnjavanja uključujući i običan šamar ili fizičko gurkanje deteta.
"Ne postoji nijedna pozitivna strana takvog oblika disciplinovanja, to je loš model ponašanja, izjavila je Radulovićeva i ukazala da taj model može biti izvor i narastajućeg vršnjačkog nasilja.
U našem porodičnom zakonu i drugim propisima postoji generalna zabrana nasilja u porodici, ali zbog tradicionalnih odnosa u društvu gde se još veruje da je "batina iz raja izašla" neophodno je zakonski sankcionisati fizičkog kažnjavanja dece kako je to već učinilo 18 evropskih zemalja, zaključila je ona.
Učenice Jovana Barać i Ana Stanković su objasnila da roditelji decu kaznjavaju fizički na različite načine: od ćuškanja, vuče za kosu, udaranja varjačom i drugim teškim i oštrim predmetima, pa sve do teških oblika batinanja i premlačhivanja.
Roditelji su zaštitnici dece, a u slučaju kada ih fizički kažnjavaju i zlostavljaju, deca su veoma psihički povređena, teško to podnose, veoma su potištena, depresivna i nepoverljiva prema drugim ljudima.
Vršnjačko nasilje koje je kod nas u porastu, prema njihovom mišljenju, potiče najpre iz porodice, jer deca slede loš primer koji roditelji daju i zato su zloštavljana deca najčešće i sama nasilna.
(Tanjug)
