Srbija je u utorak pokrenula postupak učlanjenja u Evropsku organizaciju za nuklearna istraživanja (CERN), izjavio je u Ženevi potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić.
"Zahvaljujući dobrom radu naših fizičara imamo velike šanse da u narednih nekoliko godina postanemo punopravna članica CERN-a", rekao je Đelić agenciji Beta posle ceremonije predstavljanja Velikog hadronskog akceleratora.
Đelić, koji je i ministar nauke, sastao se u Ženevi sa generalnim direktorom CERN-a Robertom Ajmarom i delegacijama Rumunije, Mađarske, Poljske, Japana, Nemačke, Izraela, kao i sa drugim čelnicima te organizacije.
"Mi smo učesnici najvećeg eksperimenta u istoriji čovečanstva. Veoma sam ponosan na naše fizičare, koji već dve decenije rade pod teškim okolnostima", kazao je Đelić i dodao da se Srbija vratila na svetsku scenu fizike.
Naveo je da su pored naučnika iz Instituta u Vinči, svoj doprinos dali i stručnjaci sa Fizičkog fakulteta, a u samom eksperimentu se nalaze i delovi koje su radili inženjeri iz "Zastave alati", koji su napravili hidraulične držače za veliki detektorski sistem na akceleratoru.
Đelić je podsetio da je svojevremeno nekadašnja Jugoslavija bila jedna od 12 zemalja osnivača CERN-a, ali da se posle povukla.
"Srbija koja se vraća u svet je i Srbija koja će se vratiti u CERN", istakao je srpski ministar.
Ministar nauke je istakao da je članstvo u CERN-u od velikog značaja za Srbiju, zbog toga što bi fizičari iz Srbije bili u centru istraživanja.
"Želimo da radimo na tome da se primeni ova fundamentalna nauka na medicinu, energetiku", naveo je Đelić i dodao da nije lako postati članica CERN-a, zbog čega je još veća čast biti u Ženevi.
Đelić je rekao i da bi srpska privreda mogla da ima velike koristi kako u naučnim primenama, tako i za proizvodnju opreme neophodne za velika istraživanja.
Gigantski akcelerator, 27 kilomera dug tunel sa vakumskom cevi smeštenom na 100 metara ispod zemlje, prvobitno je pušten u pogon 10. septembra, ali je eksperiment 11 dana kasnije obustavljen i odložen zbog kvara.
Organizacija koja postoji već 54 godine, u projekat gigantskog akceleratora uključila je 7.000 naučnika, među kojima su i naučnici iz Srbije, a uloženo je devet milijardi dolara.
U akceleratoru, kada eksperiment bude najverovatnije na proleće izveden, ubrzani snopovi protona biće poslati u oba pravca kako bi se izazvao sudar. Naučnici očekuju da će doći do oslobađanja energije i velikog broja čestica kakve su postojale nakon velikog praska. Detektori će pratiti milijarde čestica nastalih nakon sudara i beležiti kako se spajaju, udaljuju ili nestaju.
Za ovakav eksperimet potrebna su četiri detektora, pri čemu su saradnjom "Lole" i "Krio-opreme" napravljena dva velika čelična točka prečnika osam metara i težine 100 tona, koji su ugrađeni u jedan detektorski sistem, a iz Srbije je potekao i sistem za kontrolu temperature, koji su napravili istraživči iz Vinče.
Tokom 54 godine postojanja CERN se bavio različitim projektima, među kojima je možda najpoznatiji WorldWideWeb (www), svetski raširena kompjuterska mreža, koji je izumeo britanski naučnik Tim Berners Li.
CERN-ovi naučnici su često dolazili do otkrića koja su uticala na naš svakodnevni život, pa je tako tehnologija koja se koristi za detektore čestica u osnovi opreme za bezbednosno skeniranje, kao i nekih aparata sa primenom u medicini.
(Beta)
"Zahvaljujući dobrom radu naših fizičara imamo velike šanse da u narednih nekoliko godina postanemo punopravna članica CERN-a", rekao je Đelić agenciji Beta posle ceremonije predstavljanja Velikog hadronskog akceleratora.
Đelić, koji je i ministar nauke, sastao se u Ženevi sa generalnim direktorom CERN-a Robertom Ajmarom i delegacijama Rumunije, Mađarske, Poljske, Japana, Nemačke, Izraela, kao i sa drugim čelnicima te organizacije.
"Mi smo učesnici najvećeg eksperimenta u istoriji čovečanstva. Veoma sam ponosan na naše fizičare, koji već dve decenije rade pod teškim okolnostima", kazao je Đelić i dodao da se Srbija vratila na svetsku scenu fizike.
Naveo je da su pored naučnika iz Instituta u Vinči, svoj doprinos dali i stručnjaci sa Fizičkog fakulteta, a u samom eksperimentu se nalaze i delovi koje su radili inženjeri iz "Zastave alati", koji su napravili hidraulične držače za veliki detektorski sistem na akceleratoru.
Đelić je podsetio da je svojevremeno nekadašnja Jugoslavija bila jedna od 12 zemalja osnivača CERN-a, ali da se posle povukla.
"Srbija koja se vraća u svet je i Srbija koja će se vratiti u CERN", istakao je srpski ministar.
Ministar nauke je istakao da je članstvo u CERN-u od velikog značaja za Srbiju, zbog toga što bi fizičari iz Srbije bili u centru istraživanja.
"Želimo da radimo na tome da se primeni ova fundamentalna nauka na medicinu, energetiku", naveo je Đelić i dodao da nije lako postati članica CERN-a, zbog čega je još veća čast biti u Ženevi.
Đelić je rekao i da bi srpska privreda mogla da ima velike koristi kako u naučnim primenama, tako i za proizvodnju opreme neophodne za velika istraživanja.
Gigantski akcelerator, 27 kilomera dug tunel sa vakumskom cevi smeštenom na 100 metara ispod zemlje, prvobitno je pušten u pogon 10. septembra, ali je eksperiment 11 dana kasnije obustavljen i odložen zbog kvara.
Organizacija koja postoji već 54 godine, u projekat gigantskog akceleratora uključila je 7.000 naučnika, među kojima su i naučnici iz Srbije, a uloženo je devet milijardi dolara.
U akceleratoru, kada eksperiment bude najverovatnije na proleće izveden, ubrzani snopovi protona biće poslati u oba pravca kako bi se izazvao sudar. Naučnici očekuju da će doći do oslobađanja energije i velikog broja čestica kakve su postojale nakon velikog praska. Detektori će pratiti milijarde čestica nastalih nakon sudara i beležiti kako se spajaju, udaljuju ili nestaju.
Za ovakav eksperimet potrebna su četiri detektora, pri čemu su saradnjom "Lole" i "Krio-opreme" napravljena dva velika čelična točka prečnika osam metara i težine 100 tona, koji su ugrađeni u jedan detektorski sistem, a iz Srbije je potekao i sistem za kontrolu temperature, koji su napravili istraživči iz Vinče.
Tokom 54 godine postojanja CERN se bavio različitim projektima, među kojima je možda najpoznatiji WorldWideWeb (www), svetski raširena kompjuterska mreža, koji je izumeo britanski naučnik Tim Berners Li.
CERN-ovi naučnici su često dolazili do otkrića koja su uticala na naš svakodnevni život, pa je tako tehnologija koja se koristi za detektore čestica u osnovi opreme za bezbednosno skeniranje, kao i nekih aparata sa primenom u medicini.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
