Osuđenici na alternativne sankcije još ne mogu da odu na izdržavanje kazne prevashodno zato što ne postoje sklopljeni ugovori između Ministarstva pravde i javnih preduzeća u kojima bi osuđeni trebalo da služe kazne, saznaje Danas.
U Srbiji su dosad donete 34 presuda kojim su izrečene alternativne sankcije, a od njih je 10 doneto u beogradskim sudovima, podaci su Uprave za izvršenje zavodskih sankcija pri Ministarstvu pravde. Među alternativne sankcije spadaju kazne rada u javnom interesu i uslovne osude sa zaštitnim nadzorom. Interesantno je da je u novosadskom sudu izrečena jedna od alternativnih sankcija zbog upotrebe lake droge na Egzitu.
Prema nezvaničnim podacima, uslovi za početak izvršenja ovih sankcija biće obezbeđeni tek do kraja ove godine, kada se zaključe i ugovori sa javnim preduzećima, ali i kada počne sa funkcionisanjem koordinacioni odbor, čiji su članovi pripadnici ministarstava pravde, zdravlja, obrazovanja, ali i udruženja sudija i tužilaca.
Primena alternativnih sankcija u velikoj meri zavisi od brzine kojom se stvaraju organizacioni uslovi koji dosad u Srbiji nisu postojali, a koji pre svega obuhvataju formiranje Povereničke službe i prateće obuke, stručno usavršavanje sudija i tužilaca, formiranje koordinacionog tela, kao i stvaranje materijalnih preduslova.
Prema oceni stručnjaka, reforma u oblasti izvršenja zavodskih sankcija koja je počela 2003. uspešno se sprovodi, ali još nije završena.
Proces reforme je deo transformacije celokupnog pravosudnog sistema i u velikoj meri će zavisiti od uspešnosti praktične primene alternativnih sankcija koje su u srpskom zakonodavstvu značajnu ulogu dobile usvajanjem Krivičnog zakona, januara 2006.
Razlozi težnje ka alternativnim sankcijama leže u njihovoj preventivnoj komponenti, ali i zbog prenatrpanosti zatvora.
Inače, u zatvorima u Srbiji trenutno kaznu izdržava 9.500 osuđenika, što je čak za 3.500 više nego pre pet godina kada je počela reforma u oblasti izvršenja zavodskih sankcija.
Zabrinjavajuće je to što je zbog preopterećenja zatvora više od 6.500 osuđenika na slobodi i čekaju da budu poslati na izvršenje kazne.
Jedan od efikasnih načina da se rasterete zatvori, prema oceni stručnjaka, jeste da se u slučaju lakših krivičnih dela, kao što su krivična dela ugrožavanja bezbednosti javnog saobraćaja, izriču alternativne sankcije.
Stručnjaci napominju da, ukoliko se pošalje neka osoba koja je prvi put osuđena zbog krivičnog dela na izdržavanje zatvorske kazne od šest meseci, na njega će zatvorska sredina sigurno negativno uticati, što treba izbeći.
Ukoliko se ima u vidu težina počinjenih dela u odnosu na ukupan broja osuđenika, prema procenama stručnjaka, najmanje 500 osuđenika bi moglo biti kažnjeno alternativnim sankcijama - kaznom rada u javnom interesu ili uslovnom osudom sa zaštitnim nadzorom.
Alternativne sankcije, naglašavaju stručnjaci, ne znači biti blag prema krivcima i puštanje na slobodu kriminalaca, jer se ta vrsta kazni presuđuje, na primer, za remećenje javnog reda i mira ili kršenje saobraćajnih propisa.
Osim problema prenatrpanosti zatvora, u Srbiji je evidentan i problem povećanja stope kriminala, kao i negativnih trendova i u strukturi osuđenika, ali i u strukturi krivičnih dela. Ipak, činjenica je i da je taj trend prisutan u čitavom svetu.
Inače, alternativne sankcije u Srbiji se dosad nisu primenjivale. Iako je zakonom iz 1977. bila predviđena uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom, to u praksi nije zaživelo.
Ušteda i prevencija
Alternativne sankcije bi imale funkciju prevencije kriminaliteta i uspešnijeg uticaja na pojedinca, a bile bi i jeftinije za državu. Stručnjaci ističu da, ukoliko se ima u vidu da pojedinačni dnevni boravak osuđenika državu košta 1.000 dinara, računica pokazuje da bi primenom alternativnih sankcija Srbija godišnje mogla da uštedeti i do 2,5 miliona evra. Takođe, ova vrsta kazne društvu donosi i niz mera prevencije povratništva. Jedna od takvih mera je i kontrola besa ludi.
(MONDO)
U Srbiji su dosad donete 34 presuda kojim su izrečene alternativne sankcije, a od njih je 10 doneto u beogradskim sudovima, podaci su Uprave za izvršenje zavodskih sankcija pri Ministarstvu pravde. Među alternativne sankcije spadaju kazne rada u javnom interesu i uslovne osude sa zaštitnim nadzorom. Interesantno je da je u novosadskom sudu izrečena jedna od alternativnih sankcija zbog upotrebe lake droge na Egzitu.
Prema nezvaničnim podacima, uslovi za početak izvršenja ovih sankcija biće obezbeđeni tek do kraja ove godine, kada se zaključe i ugovori sa javnim preduzećima, ali i kada počne sa funkcionisanjem koordinacioni odbor, čiji su članovi pripadnici ministarstava pravde, zdravlja, obrazovanja, ali i udruženja sudija i tužilaca.
Primena alternativnih sankcija u velikoj meri zavisi od brzine kojom se stvaraju organizacioni uslovi koji dosad u Srbiji nisu postojali, a koji pre svega obuhvataju formiranje Povereničke službe i prateće obuke, stručno usavršavanje sudija i tužilaca, formiranje koordinacionog tela, kao i stvaranje materijalnih preduslova.
Prema oceni stručnjaka, reforma u oblasti izvršenja zavodskih sankcija koja je počela 2003. uspešno se sprovodi, ali još nije završena.
Proces reforme je deo transformacije celokupnog pravosudnog sistema i u velikoj meri će zavisiti od uspešnosti praktične primene alternativnih sankcija koje su u srpskom zakonodavstvu značajnu ulogu dobile usvajanjem Krivičnog zakona, januara 2006.
Razlozi težnje ka alternativnim sankcijama leže u njihovoj preventivnoj komponenti, ali i zbog prenatrpanosti zatvora.
Inače, u zatvorima u Srbiji trenutno kaznu izdržava 9.500 osuđenika, što je čak za 3.500 više nego pre pet godina kada je počela reforma u oblasti izvršenja zavodskih sankcija.
Zabrinjavajuće je to što je zbog preopterećenja zatvora više od 6.500 osuđenika na slobodi i čekaju da budu poslati na izvršenje kazne.
Jedan od efikasnih načina da se rasterete zatvori, prema oceni stručnjaka, jeste da se u slučaju lakših krivičnih dela, kao što su krivična dela ugrožavanja bezbednosti javnog saobraćaja, izriču alternativne sankcije.
Stručnjaci napominju da, ukoliko se pošalje neka osoba koja je prvi put osuđena zbog krivičnog dela na izdržavanje zatvorske kazne od šest meseci, na njega će zatvorska sredina sigurno negativno uticati, što treba izbeći.
Ukoliko se ima u vidu težina počinjenih dela u odnosu na ukupan broja osuđenika, prema procenama stručnjaka, najmanje 500 osuđenika bi moglo biti kažnjeno alternativnim sankcijama - kaznom rada u javnom interesu ili uslovnom osudom sa zaštitnim nadzorom.
Alternativne sankcije, naglašavaju stručnjaci, ne znači biti blag prema krivcima i puštanje na slobodu kriminalaca, jer se ta vrsta kazni presuđuje, na primer, za remećenje javnog reda i mira ili kršenje saobraćajnih propisa.
Osim problema prenatrpanosti zatvora, u Srbiji je evidentan i problem povećanja stope kriminala, kao i negativnih trendova i u strukturi osuđenika, ali i u strukturi krivičnih dela. Ipak, činjenica je i da je taj trend prisutan u čitavom svetu.
Inače, alternativne sankcije u Srbiji se dosad nisu primenjivale. Iako je zakonom iz 1977. bila predviđena uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom, to u praksi nije zaživelo.
Ušteda i prevencija
Alternativne sankcije bi imale funkciju prevencije kriminaliteta i uspešnijeg uticaja na pojedinca, a bile bi i jeftinije za državu. Stručnjaci ističu da, ukoliko se ima u vidu da pojedinačni dnevni boravak osuđenika državu košta 1.000 dinara, računica pokazuje da bi primenom alternativnih sankcija Srbija godišnje mogla da uštedeti i do 2,5 miliona evra. Takođe, ova vrsta kazne društvu donosi i niz mera prevencije povratništva. Jedna od takvih mera je i kontrola besa ludi.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
