U nedelju se tačno u osam sati prolomio aplauz u centralnoj Hali 1 Beogradskog sajma, a aplaudirali nisu retki zaostali posetioci, već učesnici 53. međunarodnog Sajma knjiga, izražavajući spontano veselje što su još jednom dobro obavili posao.
U nedelju se tačno u osam sati prolomio aplauz u centralnoj Hali 1 Beogradskog sajma, a aplaudirali nisu retki zaostali posetioci, već učesnici 53. međunarodnog Sajma knjiga, izražavajući spontano veselje što su još jednom dobro obavili posao.
Armija od nekoliko hiljada ljudi, sedam dana je, od 10 do 20 sati, bez predaha prodavala knjige, ljubazno odgovarala na pitanja posetilaca,novinara, vukla kutije sa novim, tek odštampanim naslovima,organizovala promocije, pisala saopštenja za medije, učestvovala u esnafskim dogovorima...
Oni su i najpozvaniji da daju konačnu ocenu upravo završne kulturne smotre koju neki iz milošte zovu "najveća knjižara na Balkanu", dok drugi žele da sajam bude mnogo više od "knjižare" u koju se svrati jednom u oktobru da bi se kupile knjige po sniženoj ceni.
Vlasnik "Paideie" Petar Živadinović koji je imao najprodavaniju knjigu na sajmu "Brida" Paula Koelja i njen prvi tiraž od 6.000 primeraka je raspodat, ocenio je da je Sajam "u svemu što je bilo dobro ranijih godina ostao dobar skoro i bolji, a ono što je bilo loše sada je još gore".
Prema njegovim rečima, najbolje je što se na sajmu moglo videti da manji deo izdavača, oni koji su stvarno dobri, izdaju sve bolje knjige, prateći najbolju svetsku produkciju, ali i domaću.
Dobro je, smatra on, što, uprkos svemu što se zbiva kod nas i globalnoj krizi, još ima dovoljno ljudi koji dolaze na sajam da kupe ta vredna dela, jer bez njih bi se srpsko izdavaštvo ugasilo - razorili bi ga trgovci bez duše.
Za Živadinovića je dobro što je tehnička strana sajma dobro funkcionisala, mnogo bolje nego prethodnih godina.
Njegova zamerka je što još nisu izdavači odvojeni od knjižara-trgovaca i antikvara, jer vašar i kultura nemaju ničega zajedničkog.
On smatra da nema ni jednog razloga da se nekim izdavačima iz Crne Gore, koja je sada samostalna država, daje prostor rezervisan za domaće. "Nema potrebe da ih klasifikujemo kao nešto drugo, a ne izdavače iz inostranstva kojima je mesto u Hali 14", smatra on.
Mnogo je oštrija ocena sajma Nenada Atanackovića, jednog od partnera izdavačke kuće "Mono i Manjana", koji tvrdi da je prodaja knjiga ovog izdavača ove godine prepolovljena u odnosu na prošlu.
To je, smatra on, posledica visoke cene ulaznica (220 dinara pojedinačna), a veoma slaba poseta bila je na gornjim nivoima Hale 1 gde su knjižari.
On misli da su forumi na kojima se raspravljaju problemi esnafa neophodni, ali da je Sajam knjiga pogrešno mesto i da ne treba menjati koncept da on ne bude prodajni, jer to ga čini jedinstvenim u odnosu na druge sajmove.
Kao izdavač luksuznih licencnih izdanja atlasa, enciklopedija, monografija, Atanacković i ne očekuje da se ta vrsta knjiga dobro podaje na sajmu kao što je beogradski, ali ih izlaže da bi se čitaoci informisali i docnije tu vrstu skupih knjiga kupovali na otplatu.
Atanackoivć se ne plaši privatizacije Sajma, jer će u tom slučaju polovina izdvača koji sada izlažu u areni odustati od tako elitne lokacije, jer će morati i da je plate, a to neće moći.
Nataša Đelošević, zamenica glavnoig urednika "Klija", veli da je prodaja je za nijasnu bila lošija nego lane, a i poseta je nešto manja.
Ona to tumači slabljenjem kupovne moći posetilaca, strahom pred ekonomskom krizom koja stiže i do nas, potrebom da se štedi da bi se plaćalo grejanje na gas pa prvo se smanjuju izdaci za kupovinu knjiga, jer to je luksuz, ali i visokom cenom ulaznice.
Slična je procena i prodavaca na štandu "Filipa VIšnjića" da je prodaja približno ista ili malo slabija od prošle godine, a sa njima se slažu "Službeni glasnik", "Kreativni centar", "Čigoja"," Prosveta", "Dereta".Armija od nekoliko hiljada ljudi, sedam dana je, od 10 do 20 sati, bez predaha prodavala knjige, ljubazno odgovarala na pitanja posetilaca,novinara, vukla kutije sa novim, tek odštampanim naslovima,organizovala promocije, pisala saopštenja za medije, učestvovala u esnafskim dogovorima...
Oni su i najpozvaniji da daju konačnu ocenu upravo završne kulturne smotre koju neki iz milošte zovu "najveća knjižara na Balkanu", dok drugi žele da sajam bude mnogo više od "knjižare" u koju se svrati jednom u oktobru da bi se kupile knjige po sniženoj ceni.
Vlasnik "Paideie" Petar Živadinović koji je imao najprodavaniju knjigu na sajmu "Brida" Paula Koelja i njen prvi tiraž od 6.000 primeraka je raspodat, ocenio je da je Sajam "u svemu što je bilo dobro ranijih godina ostao dobar skoro i bolji, a ono što je bilo loše sada je još gore".
Prema njegovim rečima, najbolje je što se na sajmu moglo videti da manji deo izdavača, oni koji su stvarno dobri, izdaju sve bolje knjige, prateći najbolju svetsku produkciju, ali i domaću.
Dobro je, smatra on, što, uprkos svemu što se zbiva kod nas i globalnoj krizi, još ima dovoljno ljudi koji dolaze na sajam da kupe ta vredna dela, jer bez njih bi se srpsko izdavaštvo ugasilo - razorili bi ga trgovci bez duše.
Za Živadinovića je dobro što je tehnička strana sajma dobro funkcionisala, mnogo bolje nego prethodnih godina.
Njegova zamerka je što još nisu izdavači odvojeni od knjižara-trgovaca i antikvara, jer vašar i kultura nemaju ničega zajedničkog.
On smatra da nema ni jednog razloga da se nekim izdavačima iz Crne Gore, koja je sada samostalna država, daje prostor rezervisan za domaće. "Nema potrebe da ih klasifikujemo kao nešto drugo, a ne izdavače iz inostranstva kojima je mesto u Hali 14", smatra on.
Mnogo je oštrija ocena sajma Nenada Atanackovića, jednog od partnera izdavačke kuće "Mono i Manjana", koji tvrdi da je prodaja knjiga ovog izdavača ove godine prepolovljena u odnosu na prošlu.
To je, smatra on, posledica visoke cene ulaznica (220 dinara pojedinačna), a veoma slaba poseta bila je na gornjim nivoima Hale 1 gde su knjižari.
On misli da su forumi na kojima se raspravljaju problemi esnafa neophodni, ali da je Sajam knjiga pogrešno mesto i da ne treba menjati koncept da on ne bude prodajni, jer to ga čini jedinstvenim u odnosu na druge sajmove.
Kao izdavač luksuznih licencnih izdanja atlasa, enciklopedija, monografija, Atanacković i ne očekuje da se ta vrsta knjiga dobro podaje na sajmu kao što je beogradski, ali ih izlaže da bi se čitaoci informisali i docnije tu vrstu skupih knjiga kupovali na otplatu.
Atanackoivć se ne plaši privatizacije Sajma, jer će u tom slučaju polovina izdvača koji sada izlažu u areni odustati od tako elitne lokacije, jer će morati i da je plate, a to neće moći.
Nataša Đelošević, zamenica glavnoig urednika "Klija", veli da je prodaja je za nijasnu bila lošija nego lane, a i poseta je nešto manja.
Ona to tumači slabljenjem kupovne moći posetilaca, strahom pred ekonomskom krizom koja stiže i do nas, potrebom da se štedi da bi se plaćalo grejanje na gas pa prvo se smanjuju izdaci za kupovinu knjiga, jer to je luksuz, ali i visokom cenom ulaznice.
Kao uzrok se navodi manji broj kupaca što je posledica ili visoke cene ulaznica ili pooštrene kontorle na vratima, što je smanjilo broj "padobranaca". Da je to tačno pokazuje opšti utisak svih izdavača da na sajam, uglavnom, dolaze kupci koji unapred znaju šta traže, što znači da su došli da kupe knjige, a ne da šetaju.
Želja da se privuku pravi kupci, a smanje gužve "šetača" koji pri tome nisu platili ulaznicu jedno je od opravdanja koje su dali organizatori sajma koji su se pobrinuli da kontrola ulaznica bude rigorozna.
Zanimljivo je mišljenje predstavnika izdavačke kuće "Draganić" da bi prodaja bila bolja da ima više novih izdanja i da je generalno gledano celokupna izdavačka produkcija manja od prošlogodišnje.
Da ponuda utiče na kupce uvereni su i na štandu "Sezam buka" iz Zrenjanina, jer sada, posle četiri godine otkako su prvi oput došli na sajam, imaju dvostruko više naslova nego ranije i prodaja je bolja.
Vlasnik "Lagune" Dejan Papić nije nezadovoljan sajmom. On je imao niz sugestija koje se odnose na sniženje cene ulaznice, jer smatra da bi se uz punu cenu mogli davati vaučeri koje bi kupac mogao da iskoristi prilikom kupovine bilo koje knjige na sajmu.
Tako bi se posetioci lakše odlučili da dođu, a i da kupe neku knjigu, jer bi uz već postojeći diskont mogli da pomoću vaučera još više snize cenu.
Papić je uveren da bi kupac na ovaj način bio podstaknut da kupi knjige.
Pored "Stubova kulture" čiji su predstavnici konstatovali da je prodaja loša, najviše su nezadovoljni vlasnici izdavačke kuće "Čarobna knjiga", jer nisu dobili mesto među izdavačima, već su "bačeni" na galeriji među knjižare.
Bračni i profesionalni tandem Maja i Borislav Pantić, vlasnici "Čarobne knjuge", naveli su neosporne argumente koji dokazuju da su potpuno neopravdano ostali bez mesta u prstenu Hale 1.
Ovaj izdavač postoji pet godina i za to vreme je objavljivao u proseku 20 naslova godišnje, među kojima ima nagrađenih dela, knjiga koji su hitovi u svetu, a i kod nas su na bestseler listama već više od dve godine. Samo ove godine su već objavili 17 novih naslova ("Senka vetra" L.Safona)
Pantići su na sajtu Narodne bibliotere Srbije došli do podataka koliko su neki izdavači objavili malo knjiga, a još imaju štandove.
Našli su više od 17 izdavača koji su u protekle dve godine imali od nule do deset knjiga ( "Via Konekt", " Lirika, " Rende", "Igam","Plavi jahač") tu su i dva -tri izdavača iz Crne Gore koji imaju svoje stalno mesto u prstenu, a za "Čarobnu knjig" nije bilo ni najmanjeg štanda.
Prodaja je u skladu sa mestom, što je samo potvrda da poslovni uspeh zavisi od pozicije štanda.
Oni tvrde da čak trećina svih izdavača ima manju ili istu godišnju produkciju kao "Čarobna knjiga".
Da je produkcija kod većine izdavača manja, tvrde skoro svi anketirani i objašnjavaju da krivicu snose knjižarii koji ne plaćaju ni dogovorene iznose za knjige koje su primili da prodaju.
Za slabiju prodaju postoji i objašnjenje koje je dala Vesna Svilokos, zadužena za odnose sa medijima u "Psihopolisu". Ona je primetila da, možda, 60 odsto posetilaca, koji su došli na Sajam, svrati i do Hale 14, a ostalima je dosta Hala 1.
Posetioci su pokazali da su spremni da kupuju knjige ako su cene stvarno niske, jer su lako uočili da su mnogi izdavači zadržali cene kao u knjižarama.
Zbog zaista 60 odsto sniženja nekih naslova, pred štandom "Lagune" je vladala neprestano gužva, a tako je bilo i kod "Narodne knjige" i "Rada" koji su spustili cene na samo 100 dinara.
Ovi izdavači se nisu žalili na smanjenu posetu i kupovinu, jer su ponudili dobre knjige za više nego pristupačnu cenu. Eto "recepta" za uspeh na sajmu.
(Tanjug)
