/autor teksta i grafike: Olivera Živković/
Kako bismo što bolje predstavili životnu opasnost od nesmotrene vožnje i grešaka koje vozači svakodnevno prave, analizirali smo skup podataka objavljen na Portalu otvorenih podataka, ustupljen od strane Ministarstva unutrašnjih poslova.
Rezultati pokazuju da je do početka novembra ove godine zabeležena neverovatna 14.861 saobraćajna nesreća. Ovaj broj je svakako zastrašujući, ali u poređenju sa prethodne dve godine pokazuje pozitivan trend. U glavnom gradu se 2016. i 2017. desilo više od 17.000 udesa godišnje.
Nov Zakon o bezbednosti saobraćaja, koji je usvojen ovog proleća, doneo je daleko strožije kazne, koje su uticale da se smanji broj nesreća.
U prvih 11 meseci 80 udesa bilo sa smrtnim ishodom. Ostalo su situacije u kojima je dolazilo do povreda i materijalne štete.
To znači da je u proseku mesečno bilo oko 1.550 udesa, od čega je osam imalo smrtonosni ishod. Dokument sadrži isključivo podatke o drumskim vozilima.
Prema vrstama saobraćajnih nesreća, najveći broj odnosi se na sudar dva vozila, sa ili bez skretanja, sa parkiranim vozilom, zatim udes u kojem učestvuje jedno vozilo i na kraju udes sa pešacima.
Najveći broj smrtnih slučajeva u saobraćaju (40%) dogodio se zbog prelazaka pešaka van pešačkog prelaza, u 30% slučajeva stradalo je u sudaru najmanje dva vozila i to čeono, zatim pri sustizanju ili pri skretanju vozila i na raskrsnicama, dok je 20% u izolovanim udesima.
Sudari vozila, u kojoj jedno sustiže drugo, najčešći su uzrok materijalne štete ili povređenih, što ukazuje na to da vozači slabije vode računa o držanju odgovarajuće distance sa ostalim učesnicima u saobraćaju.
NAJOPASNIJI POPODNEVNI i VEČERNJI SATI
Analizirani podaci pokazuju da se čak 60% nesreća dešava u periodu između podneva i ponoći.
Udesi sa smrtnim ishodom najviše se dešavaju baš kada se Beograđani vraćaju sa posla u kasnim popodnevnim i večernjim satima, dok se manji broj smrtnih ishoda, oko 25%, dešava u kasnim jutarnjim satima.
CENTAR BEOGRADA, NOVI BEOGRAD i ZEMUN NAJKRITIČNIJI
Mapa nesreća čiji je ishod bio smrtonosan pokazuju da su centralni delovi starog Beograda, ali i Novi Beograd i Zemun najopasniji za vozače.
Upoređivanjem podataka o saobraćajnim nesrećama u protekle četiri godine, najmanje je nesreća bilo 2015. nakon čega se primećuje značajan porast u naredne dve godine.
Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja navodi da se broj saobraćajnih nesreća u Beogradu od 1998. godine, kada su poginule 272 osobe, smanjio za gotovo tri puta. On ističe da je cilj nacionalne strategije za bezbednost u saobraćaju da se do 2020. godine broj nesreća prepolovi.
"Koliko god da se preduzima, to nije dovoljno jer ljudi i dalje stradaju u saobraćaju, što je neprihvatljivo. Moramo najviše da radimo na saobraćajnom obrazovanju i vaspitanju dece i mladih i na podizanju svesti kod odraslih, jer je ipak iza najvećeg broja saobraćajnih nezgoda greška čoveka", objašnjava Okanović za naš portal.
On dodaje da bezbednost ulica mora da se unapređuje izgradnjom trotoara, javne rasvete i unapređenjem bezbednosti pešačkih prelaza.
Iako se rezultati ovog istraživanja odnose samo na teritoriju i užu okolinu grada Beograda, podaci Evropskog odbora za bezbednost u saobraćaju (ETSC) pokazuju da se u Srbiji ipak smanjuje broj saobraćajnih nesreća i smrtnih ishoda.
Međutim, naša zemlja se i dalje nalazi u crvenoj zoni po broju udesa u odnosu na mnoge evropske zemlje. U "crvenom" još samo Hrvatska, Rumunija i Bugarska.
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Tuča u Skupštini Srbije! Guranje, čupanje, prskanje, a Ana Brnabić pozvala obezbeđenje (Foto, video)
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Primim 160€ penziju, a samo ugalj i drva koštaju 355: Težak život Ukrajinaca, mnogi uzeli rusko državljanstvo
"Dali smo sve da ubedimo Pešića da ostane": Petrušev objasnio šta je najveća razlika u reprezentaciji