ČASNE VERIGE: Ovo danas nemojte da radite

Časne verige (lanci), Verižnjača ili Verižica, pravoslavni je praznik u Srba koji neke porodice slave i kao krsnu slavu. Proslavljaju se 16. januara po starom Julijanskom kalendaru (29. januara po "normalnom" gregorijanskom kalendaru, koji inače koristimo).

Zbog toga domaćini pre zore zahvate nenačetu vodu na izvoru i sa njom prskaju stoku. Ratari to isto rade sa žitom u košu, da bi zdravo izgurali zimu do kraja.

Na ovaj dan zveri ne napadaju ljude, i ne šije se odeća.

Običaj je i da se na današnji dan lancima veže kućni prag, i tako dom zaštiti od nečastivih ljudi i sila. Ne bi trebalo ni da se putuje, jer kada vi odete, dom ostaje "nebranjen" i svakakva nesreća može da se dogodi (u stara vremena strah je "pokrivao" udar groma, zapaljenu letinu, zaklana stoka…)

Kad ste već kod kuće, slobodno malo pospremite, jer Časne verige nisu tzv. crveno slovo, pa nema nikakvih kućevnih zabrana (pranje, peglanje, usisavanje…). Naprotiv, poželjno je da kuća zasblista u slavu Svetog Petra, koji je i inače zaštitnik doma i porodice.

Po narodnom verovanju, od Časnih veriga nastaje blaže vreme, "jer Bog usijanim verigama počne da peče zemlju"

ŠTA KAŽE SVETO PISMO

Verige su okovi (karike) kojima je po naređenju Iroda Agripe, judejskog cara iz 42. godine posle Hrista, bio vezan u tamnici Sveti Apostol Petar.

Iz Dela apostolskih saznaje se da je Apostola Petra, uoči suđenja, na čudesan način Anđeo oslobodio sužanjstva. Posle njegovog oslobađanja, verige su čuvane kao svetinja.

Jerusalimski Patrijarh Sv. Juvenalije (420-458), poklonio je verige carici Evdokiji, supruzi Teodosija III Mlađeg (408-450), 437. (ili 439) godine. Jednu verigu, poslala je svojoj kćerci Evdoksiji u Rim, a ona je sagradila hram posvećen Apostolu Petru, i položila verigu u hram, gde se i danas nalaze

Rimu su već bile i druge verige kojima je Sveti Apostol Petar bio okovan pred svoje stradanje u Rimu, u vreme cara Nerona.

Čudesnom događaju oslobađanja Apostola Petra, posvećena je uspomena koja se slavi 16. januara, odnosno 29. januara.

Naime, odmah posle smrti Isusa Hrista i vaznesenja počinje proganjanje hrišćana koje je trajalo više od tri stotine godina.

Carev namesnik Irod, upravnik Galileje, pogubi Jakova, brata Jovanovog i, na podsticanje Jevreja, zapovedi da uhvate Petra i bace ga u tamnicu.

Petar je u tamnici spavao okovan između dva vojnika, i noć pred izvođenje na sud, zasvetle se cela tamnica i anđeo kucnu Petru po rebrima, probudi ga pa mu reče: "Ustani, obuj se i opaši se, pa hajde sa mnom".

Petar ustade, a okovi mu spadoše s nogu pa pođe s anđelom. Vojnici su spavali kao mrtvi, pa anđeo provede Petra pored straže, a kad su došli do gvozdene gradske kapije, ona se sama otvori i tako se Petar oslobodi zatvora, i verovatne smrti.

I gle, anđeo Gospodnji se pojavi, i svetlost obasja prostoriju, i kucnuvši Petra u rebra probudi ga govoreći: Ustani brzo! I spadoše mu verige s ruku

(Dela Apostolska 12.7).