Deca i odrasli oboleli od celijakije, već dva meseca ne dobijaju bezglutensko brašno preko RZZO, niti ga mogu kupiti bilo gde u Srbiji, piše "Alo".
Deca i odrasli oboleli od celijakije, već dva meseca ne dobijaju bezglutensko brašno preko RZZO, niti ga mogu kupiti bilo gde u Srbiji, piše "Alo".
U ovom trenutku, više hiljada ove dece gladuje jer država nije omogućila kupovinu tog proizvoda u prodavnicama, pa čak ni u apotekama. Procenjuje se da u našoj zemlji od hroničnog oboljenja sluzokože tankog creva, koje izaziva alergiju na belančevine (gluten) iz većine žitarica, boluje više od 35.000 osoba.
"Prošlog vikenda bili smo prinuđeni da se organizujemo i da kolektivno odemo u Hrvatsku, tačnije u Vukovar, kako bismo kupili ovaj za našu decu jedini lek i glavnu namirnicu u ishrani", priča za „Alo!“ Svetlana Stanojević, majka deteta koje boluje od celijakije.
"Pre mesec i po, uspela sam da kupim u Srbiji u jednoj privatnoj apoteci kilogram brašna za 620 dinara, jer preko RZZO nismo mogli da dobijemo, a u državnim apotekama brašna uopšte nije bilo. Najpre su nam rekli da je problem sa distributerom, pa je on promenjen, potom je bila informacija da je brašno navodno ušlo u Srbiju, ali da sve stoji na carini zbog potpisa nekog inspektora", kaže Svetlana, dodajući da kilogram brašna u zemljama u regionu košta manje od četiri evra, dok je kod nas cena veća od sedam evra.
U Udruženju obolelih od celijakije kažu da su očajni jer su dosad upućivali dopise i distributerima i nadležnim ministarstvima, uključujući i Carinu, ali problem nije rešen.
"Apelujemo na nadležne da su nam deca gladna i da su ostavljena bez osnovne namirnice, dok su ostali bezglutenski proizvodi izuzetno skupi i pored obećanja iz ministarstva zdravlja, finansija i poljoprivrede da će ukinuti carinu i sniziti PDV na uvoz ovih proizvoda, koja su nama i našoj deci jedini lek", kaže Vesna Pavkov, predsednik Udruženja Srbije za celijakiju.
U Ministarstvu zdravlja, kojem su se oboleli od celijakije obraćali za pomoć u nekoliko navrata, kažu za „Alo!“ da se bezglutensko brašno nalazi na listi A lekova, koji se propisuju i izdaju na teret sredstava zdravstvenog osiguranja, tako da se podiže na recept u državnim apotekama. „Centralnu nabavku bezglutenskog brašna sprovodi Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Za dodatne informacije obratite se Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje.“
U Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, koji od početka ove godine preko recepta omogućava četiri kilograma brašna po pacijentu na mesečnom nivou, kažu za „Alo!“ da problem nije do njih.
"RZZO isplaćuje Apotekarskoj ustanovi na mesečnom nivou za sve prepisane recepte i naše obaveze ispunjavamo redovno", kažu u RZZO.
Saša Vasčević, direktor firme „Preti organika“ koja se bavi uvozom bezglutenskih proizvoda u Srbiju, kaže da je već četvrta nedelja kako palete sa brašnom stoje u Luci Beograd, čekajući analize i odobrenje sanitarne inspekcije.
"Taj problem postoji već dve godine. U ovom slučaju smo obavešteni da su Institut 'Batut' i Institut za bromatologiju sa Farmaceutskog fakulteta uradili sve što je do njih i da se samo čeka odobrenje sanitarnih inspektora ", kaže dr Vasčević. Prema njegovim rečima, rok valjanosti brašna je četiri meseca, a već jedan mesec je izgubljen na carinskom punktu. U Upravi carina obećali su nam da će istražiti ovu priču.
(MONDO)
U ovom trenutku, više hiljada ove dece gladuje jer država nije omogućila kupovinu tog proizvoda u prodavnicama, pa čak ni u apotekama. Procenjuje se da u našoj zemlji od hroničnog oboljenja sluzokože tankog creva, koje izaziva alergiju na belančevine (gluten) iz većine žitarica, boluje više od 35.000 osoba.
"Prošlog vikenda bili smo prinuđeni da se organizujemo i da kolektivno odemo u Hrvatsku, tačnije u Vukovar, kako bismo kupili ovaj za našu decu jedini lek i glavnu namirnicu u ishrani", priča za „Alo!“ Svetlana Stanojević, majka deteta koje boluje od celijakije.
"Pre mesec i po, uspela sam da kupim u Srbiji u jednoj privatnoj apoteci kilogram brašna za 620 dinara, jer preko RZZO nismo mogli da dobijemo, a u državnim apotekama brašna uopšte nije bilo. Najpre su nam rekli da je problem sa distributerom, pa je on promenjen, potom je bila informacija da je brašno navodno ušlo u Srbiju, ali da sve stoji na carini zbog potpisa nekog inspektora", kaže Svetlana, dodajući da kilogram brašna u zemljama u regionu košta manje od četiri evra, dok je kod nas cena veća od sedam evra.
U Udruženju obolelih od celijakije kažu da su očajni jer su dosad upućivali dopise i distributerima i nadležnim ministarstvima, uključujući i Carinu, ali problem nije rešen.
"Apelujemo na nadležne da su nam deca gladna i da su ostavljena bez osnovne namirnice, dok su ostali bezglutenski proizvodi izuzetno skupi i pored obećanja iz ministarstva zdravlja, finansija i poljoprivrede da će ukinuti carinu i sniziti PDV na uvoz ovih proizvoda, koja su nama i našoj deci jedini lek", kaže Vesna Pavkov, predsednik Udruženja Srbije za celijakiju.
U Ministarstvu zdravlja, kojem su se oboleli od celijakije obraćali za pomoć u nekoliko navrata, kažu za „Alo!“ da se bezglutensko brašno nalazi na listi A lekova, koji se propisuju i izdaju na teret sredstava zdravstvenog osiguranja, tako da se podiže na recept u državnim apotekama. „Centralnu nabavku bezglutenskog brašna sprovodi Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Za dodatne informacije obratite se Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje.“
U Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, koji od početka ove godine preko recepta omogućava četiri kilograma brašna po pacijentu na mesečnom nivou, kažu za „Alo!“ da problem nije do njih.
"RZZO isplaćuje Apotekarskoj ustanovi na mesečnom nivou za sve prepisane recepte i naše obaveze ispunjavamo redovno", kažu u RZZO.
Saša Vasčević, direktor firme „Preti organika“ koja se bavi uvozom bezglutenskih proizvoda u Srbiju, kaže da je već četvrta nedelja kako palete sa brašnom stoje u Luci Beograd, čekajući analize i odobrenje sanitarne inspekcije.
"Taj problem postoji već dve godine. U ovom slučaju smo obavešteni da su Institut 'Batut' i Institut za bromatologiju sa Farmaceutskog fakulteta uradili sve što je do njih i da se samo čeka odobrenje sanitarnih inspektora ", kaže dr Vasčević. Prema njegovim rečima, rok valjanosti brašna je četiri meseca, a već jedan mesec je izgubljen na carinskom punktu. U Upravi carina obećali su nam da će istražiti ovu priču.
(MONDO)
