Srbija se i dalje percipira kao zemlja sa visokim nivoom korupcije, pokazuje najnovije istraživanje Transparensi internešenela. Pali smo za 10 mesta u odnosu na prošlu godinu.
Naša zemlja je među 180 zemalja na 87. mestu, a deli ga sa Kinom, sa indeksom 39 na skali od 0 (veoma korumpirana) do 100 (veoma čista od korupcije).
Pre godinu dana Srbija je sa indeksom 41 bila na 77. mestu.
Zanimljivo da je indeks korupcije u Srbiji od 2011. godine, od kada se primenjuje ova skala merenja do 100, stagnira. On je 2011. godine iznosio 40, dok je 2012. bio isti kao danas. Korak napred je zebaležen 2013. godine – bio je 42. Onda je opet usledio posteni pad.
"Kada poredimo našu zemlju sa svetskim indeksom korupcije mi smo samo dva procentualna poena ispod tog proseka. Kada je pak, poredimo sa Evropom, razlika je znatno veća – Srbija je za 18 poena lošija”, rekao je danas na konferenciji za medije Nemanja Nenadić iz TI.
Srbija je u regionu Istočne Erope i Centralne Azije u kome samo jedna zemlja ima indeks percepcije korupcije veći od 50 (Gruzija) a sve ostale imaju 45 ili manje.
Utisak o visokoj raširenosti korupcije imaju i građani Srbije, a to proizilazi i iz rezultata istraživanje rađenog za potrebe USAID projekta iz 2018. godine.
Borba protiv korupcije u Srbiji: Sedi, dva!
Najmanje korumpirana zemlja u svetu je Danska sa indeksom 88, a sledi Novi Zeland, potom Finska, Singapur dok su na dnu liste Somalija sa indeksom 10 i Sirija i Južni Sudan sa 13.
Najbolje rangirani region je Zapadna Evropa/EU sa indeksom 66 a najgora je Podsaharska Afrika sa indeksom 32.
Na listi je i Kosovo, za koje se rade posebna istraživanja, a koje ove godine ima indeks 37 što je dva poena manje u odnosu na 2017. godinu.
ZAŠTO NE IDEMO NAPRED
Kako je objasnio Nemanja Nenadić Srbija beleži korak unazad u istraživanjima zbog toga što ne primenjuje dosledno ni preventivne ni represivne mehanizme protiv korupcije.
"Nisu ispitani čak ni oni slučajevi sumnje na korupciju koji su dokumentovani u izveštajima medija i državnih organa. Nisu sprovedene ni ključne antikorupcijske odredbe Zakona o javnim preduzećima( izbor i razrešenje direktora), Zakona o državnim službenicima (izbor i razrešenje službvenika na položaju), Zakona o javnim nabavkama, zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije ( u vezi sa zloupotrebom javne funkcije) i Zakona o slobodnom pristupu informacijama”, precizirao je Nenadić.
Direktor TI Vladimir Goati je istakao da na index korupcije u velikoj meri utiče pravosudni sistem i da je veliki problem jer se procesi sporo odvijaju, predmeti zastarevaju. On problem vidi, kako kaže i u tome što su od 2000.godine oni koji su na javnim položajima lojalniji političkoj partiji od profesije.
Na današnjoj konferenciji kritikovan je nacrt izmene Akcionog plana za Poglavlje 23 EU integracija.
Bojana Medenica, izvršni direktor TI, je izjavila da taj plan ne pruža uverenje da će se išta promeniti i da je akcioni plan u suprotnosti sa Zakonom o pristupu informacijama od javnog značaja, na čijim izmenama se, takođe, radi.
