U Beogradu živi između 900 i 1.000 žena koje se bave prostitucijom na ulici."Ulična prostitucija je vrh ledenog brega i predmet opšteg odbacivanja, dok je prostitucija na srednjim i višim nivoima nedodirljiva", kažu stručnjaci. Više od 90 odsto žrtava trgovine ljudima su upravo prostituke
U Beogradu živi između 900 i 1.000 žena koje se bave prostitucijom na ulici i koje su potpuno nezaštićene, rekla je predstavnica JAZAS-a Viktorija Cucić.
"Ulična prostitucija je vrh ledenog brega i predmet opšteg odbacivanja, dok je prostitucija na srednjim i višim nivoima nedodirljiva", kazala je Cucićeva na konferenciji za novinare.
Koordinator istraživanja CESID-a "Percepcija prostitucije/seksualnog rada u Srbiji" Miloš Mojsilović je naveo da u Srbiji ne postoji institucija koja se bavi ovim problemom.
Prema njegovim rečima, gotovo je nemoguće identifikovati osobu iz neke državne institucije koja je kompetentna za razgovor o tome i jako je loša međuinstitucionalna saradnja po pitanju prostitucije.
"Najdalje u toj oblasti je otišlo Ministarstvo zdravlja kroz Strategiju za borbu protiv HIV-a, a mediji su jedini i isključiv izvor informisanja na temu seksualnog rada", naveo je on.
Predstavnica Anti-trafiking centra (ATC), koji je naručio to istraživanja, Aleksandra Galonja je navela da su više od 90 odsto žrtava trgovine ljudima, upravo prostituke.
Ona je dodala da Ministarstvo rada i socijalne politike nije pokazalo razumevanje i poznavanja oblasti trgovine ljudima, te da je malo urađeno da se to spreči.
"Za sada je jedini angažovan MUP, a sve je više ljudi iz Srbije koji su žrtve trgovine ljudima", kazala je Galonjićeva.
Mojsilević je naveo da rezultati CESID-ovog istraživanja govore da mnogo više ljudi u Srbiji osuđuje prostituciju nego što je onih koji kažu da se neko na to odlučuje jer nema drugog izbora.
Prema njegovim rečima, političke stranke različito gledaju na tu pojavu, pa je neke označavaju kao socijalno-patološku, dok se drugi bave pojedinačnom ugroženošću.
"Stranke u Srbiji i dalje više podilaze javnom mnenju nego što rade na njegovom menjanju", istakao je Mojsilović.
On je dodao da je ekonomski faktor presudan da neko počne da se bavi seksualnim radom i naveo da je u Srbiji češća ulična od nekih drugih oblika prostitucije.
Zamenica direktora ATC Jelena Đorđević je kazala da od 2001. godine potoje različite inicijative za dekriminizaciju prostitucije u Srbiji, ali da još uvek ne postoji politička spremnost.
Ona je dodala da se, ukoliko postoji volja da se problem prostitucije trajno reši, seksualnim radnicima mora omogućiti da javno govore o svojim teškoćama.
(Beta)
"Ulična prostitucija je vrh ledenog brega i predmet opšteg odbacivanja, dok je prostitucija na srednjim i višim nivoima nedodirljiva", kazala je Cucićeva na konferenciji za novinare.
Koordinator istraživanja CESID-a "Percepcija prostitucije/seksualnog rada u Srbiji" Miloš Mojsilović je naveo da u Srbiji ne postoji institucija koja se bavi ovim problemom.
Prema njegovim rečima, gotovo je nemoguće identifikovati osobu iz neke državne institucije koja je kompetentna za razgovor o tome i jako je loša međuinstitucionalna saradnja po pitanju prostitucije.
"Najdalje u toj oblasti je otišlo Ministarstvo zdravlja kroz Strategiju za borbu protiv HIV-a, a mediji su jedini i isključiv izvor informisanja na temu seksualnog rada", naveo je on.
Predstavnica Anti-trafiking centra (ATC), koji je naručio to istraživanja, Aleksandra Galonja je navela da su više od 90 odsto žrtava trgovine ljudima, upravo prostituke.
Ona je dodala da Ministarstvo rada i socijalne politike nije pokazalo razumevanje i poznavanja oblasti trgovine ljudima, te da je malo urađeno da se to spreči.
"Za sada je jedini angažovan MUP, a sve je više ljudi iz Srbije koji su žrtve trgovine ljudima", kazala je Galonjićeva.
Mojsilević je naveo da rezultati CESID-ovog istraživanja govore da mnogo više ljudi u Srbiji osuđuje prostituciju nego što je onih koji kažu da se neko na to odlučuje jer nema drugog izbora.
Prema njegovim rečima, političke stranke različito gledaju na tu pojavu, pa je neke označavaju kao socijalno-patološku, dok se drugi bave pojedinačnom ugroženošću.
"Stranke u Srbiji i dalje više podilaze javnom mnenju nego što rade na njegovom menjanju", istakao je Mojsilović.
On je dodao da je ekonomski faktor presudan da neko počne da se bavi seksualnim radom i naveo da je u Srbiji češća ulična od nekih drugih oblika prostitucije.
Zamenica direktora ATC Jelena Đorđević je kazala da od 2001. godine potoje različite inicijative za dekriminizaciju prostitucije u Srbiji, ali da još uvek ne postoji politička spremnost.
Ona je dodala da se, ukoliko postoji volja da se problem prostitucije trajno reši, seksualnim radnicima mora omogućiti da javno govore o svojim teškoćama.
(Beta)
