U dokumentaciji koju je povodom istrage o trgovini organima otetih na Kosovu Tužilastvo za ratne zločine Srbije dostavilo državnom tužilastvu u Tirani je i dosije o četrdeset pacijenata psihijatrijske bolnice u Štimlju, rečeno je u Tužilaštvu.
U dokumentaciji koju je povodom istrage o trgovini organima otetih na Kosovu Tužilastvo za ratne zločine Srbije dostavilo državnom tužilastvu u Tirani je i dosije o četrdeset pacijenata psihijatrijske bolnice u Štimlju, rečeno je u Tužilaštvu.
Prema navodima Tužilaštva, istragu o štićenicima Štimlja, vodio je i Kfor.
Prema rečima radnice u Centru za socijalni rad u Boru Emilije Stojanović, sudbina dve štićenice tog centra koje su 1996. godine prebačene na lečenje u bolnicu u Štimlju neizvesna je i dalje.
Emilija Stojanović je rekla da su Liljana Salim Jovanović (44) iz Bora i Mirjana Paunović iz okoline Knjaževca, 12. januara 1996. godine prevežene iz Bora na lečenje u Štimlje jer za njih nije bilo mesta u ustanovama u Srbiji, ali od tada se o njima ne zna gotovo ništa.
"Uvek kada smo se interesovali za zdravstveno stanje Ljiljane Salim, dobijali smo uveravanja da je dobro. Međutim, kada smo 2. juna 2003. godine posredstvom Međunarodnog crvenog krsta zatražili da se ona preveze u Bor, dobili su informaciju da je ona umrla deset dana posle podnošenja zahteva za njen transport", rekla je Beti Stojanovićeva.
Prema njenim rečima, tek nakon zahteva za premestaj u Bor, Centru je posredstvom UNMIK-a stigla 21. jula 2003. godine umrlica Ljiljane Salim, u kojoj se navodi da je umrla deset dana posto je zatražen njen premeštaj.
Od tada, ona je skinuta sa liste primalaca socijalne pomoći iz Srbije.
Stojanovićeva, koja je bila njihov pratilac u transportu do Kosova 1996. godine, zaključuje da je i sudbina druge žene neizvesna.
"Rodbina starije žene Mirjane Paunović je insistirala da saznamo šta se dogodilo sa njom, i na naš poziv, albanske kolege su nam kazale da je umrla. Insistirali smo od tamošnjih albanskih kolega da dobijemo dokument o tome, ali i pored obećanja nikada nismo dobili podatke. Ne znamo ni kada je umrla, ni kada je i gde sahranjena", kaže ona.
Direktor Bolničkog centra u Kosovskoj Mitrovici Marko Jakšić, izneo je 2002. godine alarmantne podatke da je 150 bolesnika nealbanske nacionalnosti, medu kojima je najviše Srba, izloženo svakodnevnom maltretiranju i ponižavanju albanskih lekara i medicinskog osoblja i da ih niko ne štiti.
Tretman pacijenata u Centru u Štimlju bio je na udaru medija te 2002. godine, pa je tadašnja portparolka UNMIK-a Suzan Manuel priznala nezdrav odnos prema pacijentima.
"Čula sam da mentalno obolele u bolnici u Štimlju svakodnevno zlostavlja lekarsko osoblje. Smatram da maltretiranje tih bolesnika nije na nacionalnoj osnovi iako je osoblje albanske nacionalnosti, a bolesnici nealbanske.
Problem je u tome što nema donatora koji hoće da ulažu u izgradnju novih ustanova za mentalno zdravlje, pa sada iako hoćemo da ih premestimo u neke druge ustanove to ne možemo, jer u mestima gde žive Srbi nema takvih ustanova", rekla je tada Suzan Manuel.
Bivša glavna tužiteljka Haškog trinubala Karle del Ponte u knjizi "Lov" navela je da je istražujući zločine OVK nad Srbima i drugim etničkim zajednicama, saznala da su ljudima koji su 1999. godine nestali na Kosovu i prebacivani na sever Albanije vađeni bubrezi i drugi organi, koji su krijumčareni i prodavani stranim klinikama.
Kompletnu dokumentaciju o istrazi tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević predao je 27. oktobra državnoj tužiteljki Albanije Ini Rama. Albanija je, međutim, obustavila istragu.
Tužilastvo za ratne zločine će o svim navodima vezanim za trgovinu organima otetih i nestalih biće obavestiti i specijalnog izvestioca Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Dika Martija, zaduženog za ovu oblast.
(Beta)
Prema navodima Tužilaštva, istragu o štićenicima Štimlja, vodio je i Kfor.
Prema rečima radnice u Centru za socijalni rad u Boru Emilije Stojanović, sudbina dve štićenice tog centra koje su 1996. godine prebačene na lečenje u bolnicu u Štimlju neizvesna je i dalje.
Emilija Stojanović je rekla da su Liljana Salim Jovanović (44) iz Bora i Mirjana Paunović iz okoline Knjaževca, 12. januara 1996. godine prevežene iz Bora na lečenje u Štimlje jer za njih nije bilo mesta u ustanovama u Srbiji, ali od tada se o njima ne zna gotovo ništa.
"Uvek kada smo se interesovali za zdravstveno stanje Ljiljane Salim, dobijali smo uveravanja da je dobro. Međutim, kada smo 2. juna 2003. godine posredstvom Međunarodnog crvenog krsta zatražili da se ona preveze u Bor, dobili su informaciju da je ona umrla deset dana posle podnošenja zahteva za njen transport", rekla je Beti Stojanovićeva.
Prema njenim rečima, tek nakon zahteva za premestaj u Bor, Centru je posredstvom UNMIK-a stigla 21. jula 2003. godine umrlica Ljiljane Salim, u kojoj se navodi da je umrla deset dana posto je zatražen njen premeštaj.
Od tada, ona je skinuta sa liste primalaca socijalne pomoći iz Srbije.
Stojanovićeva, koja je bila njihov pratilac u transportu do Kosova 1996. godine, zaključuje da je i sudbina druge žene neizvesna.
"Rodbina starije žene Mirjane Paunović je insistirala da saznamo šta se dogodilo sa njom, i na naš poziv, albanske kolege su nam kazale da je umrla. Insistirali smo od tamošnjih albanskih kolega da dobijemo dokument o tome, ali i pored obećanja nikada nismo dobili podatke. Ne znamo ni kada je umrla, ni kada je i gde sahranjena", kaže ona.
Direktor Bolničkog centra u Kosovskoj Mitrovici Marko Jakšić, izneo je 2002. godine alarmantne podatke da je 150 bolesnika nealbanske nacionalnosti, medu kojima je najviše Srba, izloženo svakodnevnom maltretiranju i ponižavanju albanskih lekara i medicinskog osoblja i da ih niko ne štiti.
Tretman pacijenata u Centru u Štimlju bio je na udaru medija te 2002. godine, pa je tadašnja portparolka UNMIK-a Suzan Manuel priznala nezdrav odnos prema pacijentima.
"Čula sam da mentalno obolele u bolnici u Štimlju svakodnevno zlostavlja lekarsko osoblje. Smatram da maltretiranje tih bolesnika nije na nacionalnoj osnovi iako je osoblje albanske nacionalnosti, a bolesnici nealbanske.
Problem je u tome što nema donatora koji hoće da ulažu u izgradnju novih ustanova za mentalno zdravlje, pa sada iako hoćemo da ih premestimo u neke druge ustanove to ne možemo, jer u mestima gde žive Srbi nema takvih ustanova", rekla je tada Suzan Manuel.
Bivša glavna tužiteljka Haškog trinubala Karle del Ponte u knjizi "Lov" navela je da je istražujući zločine OVK nad Srbima i drugim etničkim zajednicama, saznala da su ljudima koji su 1999. godine nestali na Kosovu i prebacivani na sever Albanije vađeni bubrezi i drugi organi, koji su krijumčareni i prodavani stranim klinikama.
Kompletnu dokumentaciju o istrazi tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević predao je 27. oktobra državnoj tužiteljki Albanije Ini Rama. Albanija je, međutim, obustavila istragu.
Tužilastvo za ratne zločine će o svim navodima vezanim za trgovinu organima otetih i nestalih biće obavestiti i specijalnog izvestioca Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Dika Martija, zaduženog za ovu oblast.
(Beta)
