• Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

EKOLOGIJA: Menjamo se, ali nedovoljno (ISTRAŽIVANJE)

Autor mondo.rs
Autor mondo.rs

Građani Srbije spremni su da menjaju svoje dosadašnje (loše) navike - 33% domaćinstava već odvaja otpad za reciklažu, 62% građana kaže da su smanjili upotrebu plastičnih kesa od kada je uvedena praksa naplate u supermarketima.

Izvor: MONDO/Dragana Todorović

Kakva nam je ekološka svest? Kakav nam je odnos prema prirodi? Da li možemo sami da učinimo nešto više da očuvamo životnu sredinu? Da li smo i koliko spremni da cenimo proces reciklaže?

Sve ovo i još više bio je predmet istraživanja "Upravljanje otpadom u domaćinstvima u Srbiji", koje su sproveli UN Women i Ministarstvo zaštite životne sredine, a koje je predstavljeno u Beogradu u saradnji sa Mikserom.

Nalazi istraživanja govore o spremnosti građana da menjaju svoje dosadašnje navike, uprkos tome što nemaju uvek informacije i infrastrukturu za odvajanje otpada. 33% domaćinstava u Srbiji već odvaja otpad za reciklažu (13% potpuno odvaja otpad, 20 % odvaja delimično), a 62% građana kaže da su smanjili upotrebu plastičnih kesa od kada je uvedena praksa naplate u supermarketima.

U spremnosti da menjaju svoje, ali i tuđe navike, prednjače žene. Čak 77% žena odgovorilo je pozitivno na pitanje da li su spremne da menjaju svoje navike, a na isti način je odgovorio 67% muškaraca. Takođe, 55% žena podstiče druge da usvoje pozitivne svakodnevne prakse, što čini i 48% muškaraca.

Dakle, žene su svesnije ovog problema i aktivnije u rešavanju ovog problema ili, drugim rečima, njihova ekološka svest je na nešto višem nivou od muškaraca. To je i normalno i očekivano jer su, uglavnom, one više vezane za domaćinstvo.

SVAKA ČAST! Svi da se ugledamo na Miodraga


Međutim, globalno gledano, stanje u Srbiji nije dobro. To pokazuju i ovi podaci.

Postojeće učešće domaćinstava u reciklaži je je relativno nisko: gotovo 70% nikada ne odvaja otpad za reciklažu, dok svako treće domaćinstvo bar ponekad odvaja, najčešće plastiku.

Plastična ambalaža čini četvrtinu otpada u našim domaćinstvima, dok su među ambalažom najzastupljenije jednokratne plastične flaše koje svi svakodnevno koristimo.

Dobra vest je da postoji svest o nedostatku ekološke svesti. Odnosno, svesni smo da problema u očuvanju životne sredine ima i da to treba menjati, pa makar bile uvedene i kazne.

Za bitnije promene, postoji otvorenost i za obaveze odvajanja, koju bi uglavnom ili u potpunosti podržalo 60% domaćinstava.

DA LI RECIKLIRATE?

Izvor: UN Woman/Ministarstvo/mondo


Istraživanje sprovedeno među 636 ispitanika na celoj teritoriji Srbije, pokazalo je da su žene, ključni nosioci sadašnjeg odvajanja za reciklažu (68%), kao i promena navika (61%).

Stavovi su generalno pozitivniji kod mlađih, u manjim gradovima i jugoistočnoj Srbiji. Kod muškaraca, penzionera, niže obrazovanih, u seoskim ili jednočlanim domaćinstvima, u Vojvodini, stavovi su generalno negativniji.

Žene su direktni nosioci mnogih aktivnosti u domaćinstvu, i njihov odnos prema reciklaži i učešću je manje pasivan i generalno pozitivniji. Potrebno je aktiviranje ostalih članova domaćinstva, pogotovo manje uključenih kategorija (muškarci, penzioneri, niže obrazovani, u seoskim ili jednočlanim domaćinstvima, u Vojvodini).  

Reciklaža obično ne zauzima značajno mesto u svesti građana - preovlađuje indiferentan odnos, asocijacije koje su najčešće reprodukcija poznate definicije ili vrste reciklažnih materijala. Nedostaju lično značenje, dublje interesovanje, pozitivne emocije i pozitivne asocijacije koje bi se dovodile u vezu sa ovim pojmom. 

Uobičajene informacije, o postupku korisnosti reciklaže za životnu sredinu, ipak nisu dovoljne za pokretanje i aktivnije učešće domaćinstava.

Istraživanje pokazuje da bi jačanje spremnosti na menjanje navika, uz olakšice kao što su umanjenje cene za odnošenje smeća i besplatne kese za reciklažu, moglo da unapredi razdvajanje otpada za reciklažu.

Građani, bar oni koji su uzeti u ovom istraživanju, ne beže ni od eventualnih sankcija na nacionalnom nivou. Kazne za nerazdvajanje, ili identifikacione nalepnice domaćinstva, pokazale su se kao mogući motivatori, koji odražavaju shvatanje građana da bi (za veće učešće) ovo trebalo da bude dobro regulisana obaveza.

Za 52% građana informacije o recikaži su relativno sveže. Za 16% to je poslednjih nedelju dana od momenta istraživanja. Za još 22% u poslednjih mesec dana, a za 14% tri meseca. Blizu trećina navodi odgovor ranije (su bili informisani o reciklaži), dok 10% kaže da nikada nisu čuli ili videli nešto na temu reciklaže.

Vojvođani (18%) nešto češće negiraju da su ikada čuli nešto na ovu temu.S

O tome koliko su građani Srbije uopšte zainteresovani za ovu temu, pokazuju ovi podaci.

Najpre, 44% je odabralo "srednju" ocenu - 3, što ukazuje da dominira umerena, blaga zainteresovanost za temu. Muškarci i žene se ne razlikuju u interesovanju za reciklažu.

Oko 24% kaže da je mnogo ili veoma mnogo zainteresovano  za ovu temu, naročito visokoobrazovani. Ocene su veće kod osoba do 65 godina starosti, u višegeneracijskim porodicama (23%, ocena 4) kao i u jugoistočnoj Srbiji (25%, ocena 4). 30% ova tema malo ili ni malo ne zanima. U tome prednjače stanovnici Vojvodine, kao i seoska naselja (23%,  odnosno 14%, kaže da ih reciklaža ni malo ne interesuje).

KO VIŠE IZNOSI ĐUBRE IZ KUĆE?

Prema proceni naših građana, gotovo 40% otpada domaćinstva su ostaci hrane i ambalaža. Na drugom mestu je plastika, 24%, a potom papir koji u otpadu učestvuje sa 17%.

Muškarci ređe nego žene iznose otpad svakodnevno (52% naspram 61% žena).

U Beogradu (81%) je svakodnevno iznošenje znatno češće u odnosu sve na ostale regione (oko 50%). Za razliku od ostalih regiona u kojima se otpad najčešće iznosi u običnim plastičnim kesama, u Vojvodini je najšeći način iznošenja u kanti (41%).

OVOLIKO PRLJAMO: Za sat vremena 100 džakova đubreta!

Veliki problem je udaljenost kontejnera/kanti (za reciklažu) od domaćinstava, pogotovo u seoskim sredinama. Jedan od ključnih nalaza istraživanja je da ogromna većina kaže da u svom naselju NEMAJU kontejnere za reciklažu.

Najčešća udaljenost je do 100 metara iza većinu (gotovo 80%) su loakcije dovoljno blizu. U centralno-zapadnoj Srbiji češći odgovor je do 300 metara (22%) i umereno daleko (24%). Za 10% seoskih domaćinstava lokacije se ocenjuju kao predaleke. Više od 70% ispitanika je navelo da u naselju nemaju kontejnere za reciklažu.

Seoska domaćinstva u preko 80% slučajeva daju ovakav odgovor.

KO VIŠE ODVAJA OTPAD ZA RECIKLAŽU?


Iako je odvajanje za reciklažu relativno retko, upravo na ovom pitanju postoji značajna razlika u vezi sa polom ispitanika. U grupi koja odvaja otpad, 41% muškaraca kaže da najčešće lično odvajaju (za 30% to je supruga ili partnerka). Sa druge strane, čak 68% žena navodi da najčešće one lično odvajaju (tek za oko 7% žena to je suprug ili partner).

60% građana bi (uglavnom ili u potpunosti) podržalo obavezu razdvajanja otpada. 32% svako treće domaćinstvo bi u potpunosti podržalo ovu obavezu. Relativno visoka podrška ne iznenađuje, kada uzmemo u obzir postojeći odnos i učešće u reciklaži, kao i shvatanje građana o ličnoj odgovornosti.

KO JE SPREMNIJI DA SE MENJA?


Raduje podatak da je 90% ispitanika potvrdilo važnost zaštite životne sredine za budućnost. Međutim, procenat je ipak niži kada je u pitanju spremnost na menjanje ličnih navika (72%), i još niži kada je u pitanju podsticanje drugih da se menjaju i učestvuju u zaštiti životne sredine (51%).

Žene deluju spremnije nego muškarci da menjaju svoje navike (77% naspram 67%). Muškarci (26%, a 19% žena) takođe slabije utiču na druge. Generacija 65+ češće nije spremna na lične promene (17%), niti da utiče na druge (38%). U selima je takođe češći otpor ka ličnim promenama (12%).

Ana, CARICE! Ovako se čuva priroda

Komentari 12

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Anki

Kod mene u u zgradi, skoro na svakom spratu, kese sa smećem prenoće... Izgleda da trebamo svi da budemo tako `pametni` pa kada krenemo da se gušimo i razboljevamo i kada se pacovi namnože...e onda se možda pojedinci opamete! 😠

Planjanka

@Anki To isto kod nas u zgradi radi jedan komšija,još vetri njegov stan u zajednički hodnik,a ulazna vrata od zgrade zatvori.Treba nam gas maska,ali šta vredi kad kom.inspekcija kaže da to nije za njih,a upravnika to ne interesuje.

Pametni

Prosetajte malo po opstini Cukarica.Rakovica sve parkirani automobili na zelenoj povrsini.Nikad se necemo opametiti

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

MONDO IZDVOJENO

Mondo

Najnovije vesti iz Srbije i sveta

loader