Predlozi, u koje je Beta imala uvid, predviđaju promene tehničke prirode, ali i promene koje se odnose na kriterijume za dodeljivanje priznanja, a koje uključuju i neku vrstu "moralne podobnosti", kao i mogućnost oduzimanja već dodeljenog priznanja.

Uneta je odredba prema kojoj kandidat mora da poseduje "visoke moralne kvalitete/kulturni doprinos afirmaciji profesionalnih i etičkih vrednosti", ali bez preciziranja na koji način se to utvrđuje.

Nova formulacija predviđa da predloženo priznanje može da bude nedodeljeno ili oduzeto onome ko ga je već ranije dobio, ukoliko se utvrdi da njegov nosilac šteti ugledu kulture i ugledu Srbije.

"Ukoliko nosilac priznanja svojim ponašnjem ili učešćem u aktivnostima u obalasti kulture šteti ugledu kulture, i na taj način, ugledu Republike Srbije, Vlada može, na predlog Ministarstva, rešenjem odučiti da ne dodeli, odnosno ukine priznanje", navedeno je u predogu.

Opet se dodeljuju nacionalne penzije?

Ukoliko ovi predlozi budu usvojeni, biće potrebna i promena vladine "Uredbe o bližim uslovima i načinu dodele priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina", koja je poslednji put ažurirana pre samo tri meseca.

O predloženim izmenama u Zakonu o kuturi prošle nedelje je održan okrugli sto u organizaciji Ministarstva kulture i Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.

Od 2007. do 2013. nacionalnu penziju dobila su 523 stvaraoca, a trenutno ovaj status ima oko 300 umetnika, što znači da se broj uživalaca ovog priznanja prepolovio.

Među dosadašnjim dobitnicima su Milovan Vitezović, Milan Lane Gutović, Ljiljana Dragutinović, Goran Sultanović, Predrag Miki Manojlović, Olivera Katarina, Miroslav Ilić, Merima Njegomir, Minja Subota...

Od 1. januara 2019. godine, posle šest godina pauze, umetnička udruženja, kao i ranije, predlažu kandidate za "nacionalne penzije", a konačnu odluku donosi ili Nacionalni savet za kulturu u novom sazivu ili komisija koju odredi Ministarstvo kulture i informisanja.