Protiv 23 poslanika Narodne skupštine vode se sudski postupci, a u vrhu krivičnih dela koja im se stavljaju na teret su skupštinski "specijaliteti" - kleveta i uvreda, pišu "Novosti". To znači, da je skoro svakog desetog poslanika neko tužio.
Protiv 23 poslanika Narodne skupštine vode se sudski postupci, a u vrhu krivičnih dela koja im se stavljaju na teret su skupštinski "specijaliteti" - kleveta i uvreda, pišu "Novosti". To znači, da je skoro svakog desetog poslanika neko tužio.
"Novosti" su u republičkom parlamentu dobile i zvaničnu informaciju da se, osim ova dva krivična dela, parlamentarci terete i zbog: zločinačkog udruživanja, zloupotrebe službenog položaja, neovlašćenog bavljenja određenom delatnošću, izgradnje objekata i ogrešenja o član 145. krivičnog zakonika - neovlašćenog objavljivanja i prikazivanja tuđeg spisa, portreta i snimka.
Poslanici su, pokazalo se, zadržali trend iz prethodnog saziva kad je, takođe, u vrhu krivičnih dela bila uvreda.
Prema Ustavu, narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u obavljanju svoje poslaničke funkcije, a poslanik koji se pozvao na imunitet ne može biti pritvoren bez odobrenja parlamenta.
O tome hoće li poslaniku biti skinut imunitet odlučuje najpre Administrativni odbor, koji onda izveštaj podnosi parlamentu.
I u prethodnim sazivima važilo je isto nepisano pravilo oko koga su se poslanici davno dogovorili - da Administrativni odborsvim parlamentarcima koji bi morali da se jave u sud zbog klevete i uvrede automatski potvrđuje imunitet.
Ali, bilo je i onih koji su odbijali da se, uopšte, pozovu na imunitet i koji su rado izlazili na megdan onima sa kojima se spore.
U poslaničkim pričama, osim famoznih uvreda, bilo je svega. Tako je, na primer, u ranijem sazivu traženo ukidanje imuniteta radikalima Darku Glišiću i Zlatku Radiću zbog "ugrožavanja opasnim oružjem pri svađi ili tuči" i za nasilničko ponašanje.
Grupa poslanika SPO tužena je zbog javnog pisma kojim su, prema rečima jednog od njih, tražili veći stepen demokratije u stranci.
Ostaće zabeleženo i da je svojevremeno bivši ministar Dušan Mihajlović podneo krivičnu prijavu protiv Žarka Obradovića zbog nesprečavanja nereda u sportskim objektima.
Imunitet mu je zadržan pošto je zaključeno da nije mogao da zaustavi nalete kamenica i komada betona.
Bilo je i onih koji su optuživani za tuču u kafani, krađu struje i starih šporeta.
Inače, kazne za uvredu kreću se od 40.000 do 200.000 dinara. A, ako sud dokaže da je nekome naneta uvreda u medijima onda je, zbog šire "publike" i kazna veća - od 150.000 do 450.000 dinara.
Oni koji oklevetaju drugoga prolaze još gore. Tu je najmanja kazna od 100.000 do 400.000 dinara, a ako je kleveta izazvala "teške posledice za oštećenog" kazna je od pola miliona do milion dinara. Od usvajanja Krivičnog zakonika, za klevetu se više - ne ide u zatvor.
Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić najavljivao je da će Vladi predložiti izmene zakona po kojima bi bili oduzimani mandati poslanicima koji pozivaju na kršenje ljudskih prava i ustavnog poretka.
"Transparentnost Srbija" je, recimo, predlagala da stranke naprave sporazum po kojem bi se poslanici odrekli imuniteta ako se sumnjiče za "krivična dela sa elementima korupcije ili kriminala".
(MONDO)
"Novosti" su u republičkom parlamentu dobile i zvaničnu informaciju da se, osim ova dva krivična dela, parlamentarci terete i zbog: zločinačkog udruživanja, zloupotrebe službenog položaja, neovlašćenog bavljenja određenom delatnošću, izgradnje objekata i ogrešenja o član 145. krivičnog zakonika - neovlašćenog objavljivanja i prikazivanja tuđeg spisa, portreta i snimka.
Poslanici su, pokazalo se, zadržali trend iz prethodnog saziva kad je, takođe, u vrhu krivičnih dela bila uvreda.
Prema Ustavu, narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u obavljanju svoje poslaničke funkcije, a poslanik koji se pozvao na imunitet ne može biti pritvoren bez odobrenja parlamenta.
O tome hoće li poslaniku biti skinut imunitet odlučuje najpre Administrativni odbor, koji onda izveštaj podnosi parlamentu.
I u prethodnim sazivima važilo je isto nepisano pravilo oko koga su se poslanici davno dogovorili - da Administrativni odborsvim parlamentarcima koji bi morali da se jave u sud zbog klevete i uvrede automatski potvrđuje imunitet.
Ali, bilo je i onih koji su odbijali da se, uopšte, pozovu na imunitet i koji su rado izlazili na megdan onima sa kojima se spore.
U poslaničkim pričama, osim famoznih uvreda, bilo je svega. Tako je, na primer, u ranijem sazivu traženo ukidanje imuniteta radikalima Darku Glišiću i Zlatku Radiću zbog "ugrožavanja opasnim oružjem pri svađi ili tuči" i za nasilničko ponašanje.
Grupa poslanika SPO tužena je zbog javnog pisma kojim su, prema rečima jednog od njih, tražili veći stepen demokratije u stranci.
Ostaće zabeleženo i da je svojevremeno bivši ministar Dušan Mihajlović podneo krivičnu prijavu protiv Žarka Obradovića zbog nesprečavanja nereda u sportskim objektima.
Imunitet mu je zadržan pošto je zaključeno da nije mogao da zaustavi nalete kamenica i komada betona.
Bilo je i onih koji su optuživani za tuču u kafani, krađu struje i starih šporeta.
Inače, kazne za uvredu kreću se od 40.000 do 200.000 dinara. A, ako sud dokaže da je nekome naneta uvreda u medijima onda je, zbog šire "publike" i kazna veća - od 150.000 do 450.000 dinara.
Oni koji oklevetaju drugoga prolaze još gore. Tu je najmanja kazna od 100.000 do 400.000 dinara, a ako je kleveta izazvala "teške posledice za oštećenog" kazna je od pola miliona do milion dinara. Od usvajanja Krivičnog zakonika, za klevetu se više - ne ide u zatvor.
Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić najavljivao je da će Vladi predložiti izmene zakona po kojima bi bili oduzimani mandati poslanicima koji pozivaju na kršenje ljudskih prava i ustavnog poretka.
"Transparentnost Srbija" je, recimo, predlagala da stranke naprave sporazum po kojem bi se poslanici odrekli imuniteta ako se sumnjiče za "krivična dela sa elementima korupcije ili kriminala".
(MONDO)
