Bivši generalni direktor Radiotelevizije Srbije Dragoljub Milanović, optužen za zloupotrebe u dodeli stanova, izjavio je danas pred Okružnim sudom u Beogradu da nije kriv i da nije dodelio 53 stana, kako stoji u optužnici, nego između 200 i 300 stanova.
Bivši generalni direktor Radiotelevizije Srbije (RTS) Dragoljub Milanović, optužen za zloupotrebe u dodeli stanova, izjavio je danas pred Okružnim sudom u Beogradu da nije kriv i da nije dodelio 53 stana, kako stoji u optužnici, nego između 200 i 300 stanova.
"Optužen sam za nešto čime bi se svako ponosio. Optužnica, koje se gadim, obračun je sa socijalističkim režimom, jer je sve rađeno po socijalističkim zakonima. Imena onih koji su dobili stanove i nalaze se na optužnici probrana su kako bi se protiv njih vodila hajka kao protiv mene", rekao je Milanović na početku suđenja.
Milanović je optužen da je zloupotrebom službenog položaja od septembra 1996. godine do avgusta 2000. godine, bez saglasnosti urednika i mimo stambene komisije, dodeljivao stambene kredite "deficitarnim kadrovima" i tako drugima pribavio imovinsku korist u iznosu od 38 miliona dinara.
Bivši direktor RTS-a je naveo da je on imao diskreciono pravo da odlučuje o tome ko su deficitarni kadrovi i da je takav način dodele stanova ustanovljen kako bi stanove brže dobijali novinari, koji su, kako je naveo, "davali nemerljiv profesionalni doprinos" RTS-u.
"Novinari nikada ne bi dobili stanove da su se prijavili stambenoj komisiji u redovnoj proceduri, jer su više bodova od njih imali higijeničarke, vozači... bio je socijalistički režim, pa su socijalni uslovi bili najvažniji, a ne profesionalni doprinos", rekao je Milanović.
Na pitanje predsednice sudskog veća sudije Bojane Paunović zašto su, ako je tako, i neki daktilografi i vozači proglašeni za deficitarne kadrove, Milanović je odgovorio da "ima i daktilografa koji su neprocenjivo blago" i da mu zaposleni nikada nisu skrenuli pažnju na nepravilnosti u dodeli stanova.
"Najviše stanova dobijali su novinari i to oni koji su radili po 12 ili 15 sati i angažovani su za najsloženije poslove, pa i takve poslove na kojima su mogli da izgube glavu. Bio sam najpozvaniji da im u pomognem da im se država i RTS oduže za to zalaganje", rekao je Milanović.
Na pitanje suda da li je bilo novinara koji su imali stan a proglašeni su za deficitarne kadrove, Milanović je kao "drastičan primer" naveo komentatorku RTS-a Tatjanu Lenard.
"Tanja Lenard je imala stan u prizemlju, i to ne mali stan, ali je posle bombardovanja 1999. godine bila izložena strahovitim fizičkim pretnjama i preklinjala me da joj dam drugi stan, a da ona ustupi svoj. Pitao sam je da samostalno zameni stan, ali je ona spremno odgovorila da bi to dugo trajalo", rekao je Milanović.
Bivši direktor RTS-a je naveo da je neposredni rukovodilac Tatjane Lenard bio protiv da ona bude deficitarni kadar, ali da mu je Milanović "pomogao da se složi sa njim" da je ona ipak takav kadar.
Milanović je istakao da je o "bukvalno svemu", pa i o dodeli stanova, bio obavešten Upravni odbor RTS-a, i da je sve rađeno po zakonu, a odluke o deficitarnim kadrovima donosio je na osnovu dokumentacije koju su mu predočavali generalni sekretar RTS-a Dušan Jakovljević i Slobodanka Vejnović iz pravne službe RTS-a.
"Ne sećam se tačno procedure, ali znam da su me neki zaposleni koje sam odbio posle jurili po hodnicima. Oko 20 odsto odluka o stanovima prevazilazilo je finasijske mogućnosti RTS-a, ali sam ih donosio pod pritiskom", rekao je Milanović.
Dodao je da su finansijki plan RTS-a izrađivale finansijske službe, ali da je "sve bilo od oka" jer se nije mogao predvideti prihod od pretplate.
"Postojao je zakon da Javna preduzeća ne mogu otuđiti imovinu bez odobrenja vlade, pa ja, nesrećnik, nisam ni mogao da kršim zakon, sve i da sam hteo. Zato predlažem da kao svedok bude saslušan tadašnji potpredsednik Vlade Srbije Vojislav Šešelj", rekao je Milanović.
Milanović je istakao da je RTS sa 8.000 zaposlenih, od kojih je bilo između 400 i 500 novinara, bio "najbogatiji intelektualni potencijal Srbije".
Nastavak suđenja zakazan je za 9. februar 2009. godine.
Milanović je na suđenje doveden iz zatovra u Požarevcu, gde izdržava kaznu zatvora od 10 godina na koju je osuđen kao odgovoran za pogibiju 16 radnika RTS-a 23. aprila 1999. godine.
(Beta)
"Optužen sam za nešto čime bi se svako ponosio. Optužnica, koje se gadim, obračun je sa socijalističkim režimom, jer je sve rađeno po socijalističkim zakonima. Imena onih koji su dobili stanove i nalaze se na optužnici probrana su kako bi se protiv njih vodila hajka kao protiv mene", rekao je Milanović na početku suđenja.
Milanović je optužen da je zloupotrebom službenog položaja od septembra 1996. godine do avgusta 2000. godine, bez saglasnosti urednika i mimo stambene komisije, dodeljivao stambene kredite "deficitarnim kadrovima" i tako drugima pribavio imovinsku korist u iznosu od 38 miliona dinara.
Bivši direktor RTS-a je naveo da je on imao diskreciono pravo da odlučuje o tome ko su deficitarni kadrovi i da je takav način dodele stanova ustanovljen kako bi stanove brže dobijali novinari, koji su, kako je naveo, "davali nemerljiv profesionalni doprinos" RTS-u.
"Novinari nikada ne bi dobili stanove da su se prijavili stambenoj komisiji u redovnoj proceduri, jer su više bodova od njih imali higijeničarke, vozači... bio je socijalistički režim, pa su socijalni uslovi bili najvažniji, a ne profesionalni doprinos", rekao je Milanović.
Na pitanje predsednice sudskog veća sudije Bojane Paunović zašto su, ako je tako, i neki daktilografi i vozači proglašeni za deficitarne kadrove, Milanović je odgovorio da "ima i daktilografa koji su neprocenjivo blago" i da mu zaposleni nikada nisu skrenuli pažnju na nepravilnosti u dodeli stanova.
"Najviše stanova dobijali su novinari i to oni koji su radili po 12 ili 15 sati i angažovani su za najsloženije poslove, pa i takve poslove na kojima su mogli da izgube glavu. Bio sam najpozvaniji da im u pomognem da im se država i RTS oduže za to zalaganje", rekao je Milanović.
Na pitanje suda da li je bilo novinara koji su imali stan a proglašeni su za deficitarne kadrove, Milanović je kao "drastičan primer" naveo komentatorku RTS-a Tatjanu Lenard.
"Tanja Lenard je imala stan u prizemlju, i to ne mali stan, ali je posle bombardovanja 1999. godine bila izložena strahovitim fizičkim pretnjama i preklinjala me da joj dam drugi stan, a da ona ustupi svoj. Pitao sam je da samostalno zameni stan, ali je ona spremno odgovorila da bi to dugo trajalo", rekao je Milanović.
Bivši direktor RTS-a je naveo da je neposredni rukovodilac Tatjane Lenard bio protiv da ona bude deficitarni kadar, ali da mu je Milanović "pomogao da se složi sa njim" da je ona ipak takav kadar.
Milanović je istakao da je o "bukvalno svemu", pa i o dodeli stanova, bio obavešten Upravni odbor RTS-a, i da je sve rađeno po zakonu, a odluke o deficitarnim kadrovima donosio je na osnovu dokumentacije koju su mu predočavali generalni sekretar RTS-a Dušan Jakovljević i Slobodanka Vejnović iz pravne službe RTS-a.
"Ne sećam se tačno procedure, ali znam da su me neki zaposleni koje sam odbio posle jurili po hodnicima. Oko 20 odsto odluka o stanovima prevazilazilo je finasijske mogućnosti RTS-a, ali sam ih donosio pod pritiskom", rekao je Milanović.
Dodao je da su finansijki plan RTS-a izrađivale finansijske službe, ali da je "sve bilo od oka" jer se nije mogao predvideti prihod od pretplate.
"Postojao je zakon da Javna preduzeća ne mogu otuđiti imovinu bez odobrenja vlade, pa ja, nesrećnik, nisam ni mogao da kršim zakon, sve i da sam hteo. Zato predlažem da kao svedok bude saslušan tadašnji potpredsednik Vlade Srbije Vojislav Šešelj", rekao je Milanović.
Milanović je istakao da je RTS sa 8.000 zaposlenih, od kojih je bilo između 400 i 500 novinara, bio "najbogatiji intelektualni potencijal Srbije".
Nastavak suđenja zakazan je za 9. februar 2009. godine.
Milanović je na suđenje doveden iz zatovra u Požarevcu, gde izdržava kaznu zatvora od 10 godina na koju je osuđen kao odgovoran za pogibiju 16 radnika RTS-a 23. aprila 1999. godine.
(Beta)
