Mladi u Srbiji istrazivanje o mladima u Srbiji.html

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

VELIKO ISTRAŽIVANJE: Mladi bi da odu iz zemlje

Autor mondo.rs
Autor mondo.rs

Tri četvrtine mladih u Srbiji izražava želju/nameru da emigrira, što stavlja Srbiju na prvo mesto među zemljama u regionu. Za politiku nisu zainteresovani, nemaju poverenje u političare.

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Mladi u Srbiji zainteresovani su za poboljšanje ekonomskih uslova i smanjenjem nezaposlenosti, što u ogromnoj većini smatraju najvažnijim zadatkom Vlade Srbije, ali podjednako i borbu protiv korupcije i kriminala, za socijalnu pravdu i sigurnost za sve, podsticanje rasta stanovništva, očuvanje prirodne sredine.

Obimno istraživanje Fondacije "Fridrih Ebert", koje je sprovedeno od 22. januara do 1. marta 2018. godine u 48 mesta u Srbiji (bez Kosova i Metohije), a u kojem je učestvovalo više od 1.100 ispitanika, pokazuje i da su mladi u Srbiji podeljeni u vezi sa pitanjem da li zemlja treba da uđe u Evropsku uniju, ali i da svoju budućnost vide u nekoj od evropskih zemalja, a najpoželjnije su im Nemačka, Austrija i Švajcarska. Takođe, visoko se kotiraju i SAD.

Celo istraživanje možete da pronađete OVDE

Govoreći danas o ovom istraživanju, ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib izjavio je danas da je zadovoljan što mladi u Srbiji svoju budućnost vide u Evropi, ali je, međutim, zabrinut zbog lošeg imidža Evropske unije u Srbiji.

"Zbog toga radimo na unapređenju slike Evropske unije. Postoje mnogi argumenti koji govore u prilog Unije", rekao je Šib na konferenciji "Za dostojanstvenu budućnost! Izazovi mladih u Srbiji i Jugoistočnoj Evropi".

Mladi su, naravno, budućnost Srbije, a njena budućnost, istakao je nemački ambasador, treba da bude u Evropskoj uniji. On je stoga zamolio Vladu Srbije i političke stranke da pogledaju istraživanje koje je sprovela Fondacija "Fridrih Ebert".

Istraživanje, kojim su obuhvaćeni mladi od 14 do 29 godina (prosečna starost ispitanika bila je 22 godine), pokazalo je niz vrlo interesantnih podataka, kao što je recimo pokazatelj da se mladima ne posvećuje dovoljna pažnja, osim u političkim kampanjama.

BUDUĆNOST, POSAO, POLITIKA (učešće u politici)

Jedan od zaključaka istraživanja je i u vezi sa poslovnom budućnošću mladih, koji čine 18,4 odsto populacijem odnosno ima ih 1,3 miliona uzrasta od 14 do 29 godina.

Ono što jeste zabrinjavajuće je da mladi smatraju da lični odnosi imaju veliku ulogu kada je reč o pronalaženju posla i da je to čak važnije od kvalifikacija.

Tri četvrtine mladih u Srbiji izražava želju/nameru da emigrira, što stavlja Srbiju na prvo mesto među zemljama u regionu, u kojima takvu želju ima u proseku polovina ispitanika.

Među ispitanicima koji žele da napuste zemlju jedna petina bi otišla na godinu-dve, dok bi jedna petina u inostranstvu ostala dvadeset godina ili ceo život.

Glavni faktori koji mlade teraju na odlazak iz zemlje su loša situacija i pesimizam kad je reč o poboljšanju socijalnih uslova. Glavni faktori koji mlade privlače da odu iz zemlje su želja za poboljšanjem sopstvenog materijalnog položaja i bolje obrazovanje.

pasoš, putovanje Izvor: MONDO/Bojana Zimonjić Jelisavac



Namera ispitanika da emigriraju nije povezana sa raznim indeksima društveno-ekonomskog položaja, ali zato postoji pozitivna korelacija sa pesimizmom koji su mladi izrazili u pogledu budućnosti srpskog društva, kao i sa obrazovnim aspiracijama.

Čak i oni ispitanici koji žele da se isele iz zemlje u narednih devet meseci slabo su upoznati sa potrebnim činjenicama. Najveću pomoć ispitanici očekuju od rođaka i prijatelja koji žive u inostranstvu.

Nemački ambsador je ukazao da se situacija u Srbiji poslednjih godina unapredila, ali je i dalje veliki broj mladih izrazio želju da ode u inostranstvo. Uglavnom je reč o onima koji su stekli fakultetske diplome.

"Ako želimo održivi razvoj, moramo da motivišemo mlade da ostanu", rekao je Šib i naglasio da treba obezbediti mladima da se u inostranstvu usavršavaju, da steknu iskustvo i da se onda vrate u zemlju.

Mladi u Srbiji su, pokazalo je istraživanje, optimistični kad je reč o njihovoj vlastitoj budućnosti, ali su zato skeptičniji kad je reč o budućnosti društva (nezavisno od uzrasta, pola i društveno-ekonomskog položaja).

Jedan od zaključaka jeste da mladi nisu mnogo zaintresovani za politiku, o toj temi  o toj temi retko raspravljaju sa porodicom i prijateljima i priznaju da se ne razumeju mnogo u politiku (44 odsto).

Iako je tri četvrtine ispitanika koji su imali pravo glasa na prethodnim parlamentarnim izborima zaista i glasalo, učešće u raznim nekonvencionalnim oblicima političkog aktivizma (npr. potpisivanje peticije) relativno je malo.

Recimo, 54% njih je reklo da ne bi učestvovalo u demonstracijama, 19% je reklo da nije još, ali bi učestvovao, a 12% je reklo da jeste učestvovalo na nekim demonstracijama.

Nepoverenje u institucije je veoma izraženo; političke stranke su institucije koje uživaju najmanje poverenja - polovina mladih u njih uopšte nema poverenja (51 odsto). A 67% nikada ne bi radilo ni u jednoj političkoj stranci.

Najviše se o politici informišu preko interneta, a najmanje razgovorima sa porodicom i prijateljima ili čitajući dnevne novine.

Mladi su pretežno nezadovoljni stanjem demokratije u Srbiji (37 odsto) iako podržavaju demokratiju u opštem smislu (37 odsto). Indikativno je da su ispitanici podelili loše ocene kada je reč o stanju svih najvažnijih demokratskih vrednosti (vladavina prava, ljudska prava...).

Nalazi daju sliku mladih u Srbiji koji su teško opterećeni ekonomskim problemima, koji imaju primat u odnosu na pitanja kao što su vladavina prava, ljudska prava i slobode. Pa ipak, mladi u tom smislu ne žude mnogo da preuzmu kontrolu nad stvarima u političkom životu i da shodno tome delaju. Ovi problemi su razlog zbog kojeg su mladi, uprkos tome što su zabrinuti i nezadovoljni učinkom države i institucija, i dalje fokusirani na intervenciju države, koju preferiraju. To bi bilo isto kao kad bi mladi rekli da stanje nije dobro, ali da za to treba da se pobrine neko drugi, navodi se u jednom od zaključaka istraživanja.

EVROPSKA UNIJA, KOSOVO...

eu srbija, evropska unija, srbija Izvor: MONDO/Stefan Stojanović



Približno jedna četvrtina ispitanika smatra da Srbija nikada neće priznati Kosovo kao nezavisnu državu, dok nešto malo veći broj ispitanika smatra da će se to ionako desiti. Preovlađuje mišljenje da će Srbija priznati nezavisnost Kosova u narednih pet godina.

Na pitanje da li Srbija treba da uđe u EU, mladi su u svojim odgovorima bili jednako podeljeni kao i po pitanju Kosova.

Jedna trećina ispitanika smatra da Srbija treba da uđe u EU, dok više od jedne četvrtine njih ne deli to mišljenje. Veliki broj mladih je rekao da ne zna odgovor ili nisu ni odgovorili na ovo pitanje. Naravno, najviše mladih koji su za ulazak u EU jesu oni koji se poistovećuju sa Evropom.

Za ulazak u EU je 56,1%, protiv EU 43,9%.

Ovo pitanje pokazuje i jednu od najizraženijih razlika između mladih u Srbiji i mladih iz drugih zemalja regiona. U svim ostalim zemljama ispitanici podržavaju proces evropskih integracija, a najmanje tri četvrtine mladih je izrazilo želju da njihova zemlja uđe u EU. Što se tiče Srbije, nešto malo više od polovine ispitanika koji su dali validan odgovor na ovo pitanje izjavilo je da Srbija treba da uđe u EU. Mladi iz Srbije su ujedno i najveći protivnici pristupanja EU od svih mladih u regionu.

Najveći zagovornici ulaska u EU od zemalja u regionu su mladi u Albaniji (čak 94,5%), sledi Bosna i Hercegovina (84,9%), Makedonija (81%), Crna Gora (77,2%). 

DRUGE NACIONALNOSTI (21% ispitanika kaže da su im svi OK)

Što su ispitanici mlađi, to je veća etnička i socijalna distanca prema raznim grupama ljudi (izbeglicama, romskim porodicama, homoseksualcima).

Svaki peti ispitanik u uzorku nema u svom krugu prijatelja nikoga ko pripada ili drugačijoj nacionalnosti odnosno veroispovesti, ili ko govori drugačijim jezikom.

17% mladih ne govori nijedan drugi jezik osim maternjeg. Praktično niko ne govori nijedan jezik manjina ili zemalja koje su susedne Srbiji (albanski, romski, makedonski, mađarski, bugarski itd

Ispitanici srpske nacionalnosti izrazili su najmanju distancu prema osobama crnogorske i makedonske nacionalnosti. Sa druge strane, postoji izraženija distanca mladih Srba prema Bošnjacima, Hrvatima, Albancima i Romima. Otprilike svaka peta mlada osoba u Srbiji (21 odsto) izjavila je da su joj prihvatljive obe navedene vrste odnosa sa pripadnicima svih šest etničkih grupa.

Dva odsto ispitanika je krajnje netolerantno, odnosno nije im prihvatljiv nikakav odnos ni sa jednom etničkom grupom. Uprkos činjenici da su najmlađi ispitanici bili pošteđeni odrastanja u društvu pogođenom etničkim sukobima i ratom, oni nisu ispoljili ništa manju etničku distancu u poređenju sa mladima koji su odrastali u razdoblju etničkih sukoba.

INTERNET, TELEVIZIJA, NAJČEŠĆE AKTIVNOSTI, SEKS i POROCI

no sleep, exit, žurka Izvor: YouTube/screenshot/No Sleep Festival



Slu��anje muzike i druženje sa vršnjacima su najčešće aktivnosti kojima se mladi bave u slobodno vreme, dok se najređe bave duhovnim aktivnostima.

Praktično svi koriste internet - četiri petine ispitanika na internetu provodi tri i više sati dnevno. Internet se uglavnom koristi za komunikaciju i zabavu. U poređenju sa mladima u regionu, mladi iz Srbije su na trećem mestu, iza Makedonije i Crne Gore, po prosečnom vremenu koje provode na internetu.

Zanimljivo, gledanje televizije među mladima u Srbiji gotovo da i ne postoji. U poređenju sa vremenom koje mladi provode u gledanju televizije, Srbija je u dnu liste, posle Slovenije.

Jedna četvrtina mladih uopšte ne pije alkohol (61 odsto maloletnih ispitanika i 18 odsto punoletnih). Što se tiče broja mladih koji puše, Srbije se nalazi negde na sredini liste, ali je, što se tiče broja mladih koji konzumiraju alkohol, među prvima u regionu.

Većina mladih imala je svoje prvo seksualno iskustvo pre punoletstva. Manje od 50 ispitanika redovno koristi kontracepciju.

Mladima su najbitnije one vrednosti koje se odnose na neposrednu interpersonalnu komunikaciju: odanost partneru, odanost prijateljima, nezavisnost i odgovornost. Najviše kotirane vrednosti su deca, brak i uspešna karijera, dok se u najniže kotirane vrednosti ubrajaju nošenje firmirane odeće i još dve vrednosti koje se odnose na javne aktivnosti u lokalnoj zajednici: aktivno bavljenje politikom i učestvovanje u građanskim aktivnostima.

Mladi u Srbiji se ustručavaju da kažu da li imaju uzore. Na ovo pitanje je 39 odsto ispitanika u uzorku odgovorilo "ne znam" ili "bez odgovora". Ukupno 49 odsto preostalih ispitanika (odnosno 30 odsto ukupnog uzorka) izjavilo je da nema uzor. Ukupno 315 ispitanika (28 odsto celog uzorka) navelo je neku osobu koja im je uzor i objasnilo ko je ona.

Sto osamnaest od 349 ispitanika (37 odsto) navelo je kao uzor nekoga iz svoje porodice. Ispitanici su naveli ukupno 57 sportista, 26 državnika i 37 javnih ličnosti iz sveta zabave.

Najčešći strahovi kod mladih obuhvataju kako lične strahove, poput straha od teške bolesti ili gubitka posla, tako i strahove koji pogađaju društvo u celini, poput straha od korupcije, društvene nepravde i porasta siromaštva.

Mladi najviše cene vrednosti koje su važne za odnose sa bližnjima, a najmanje cene one koje se odnose na učešće u građanskim aktivnostima i politici.

RELIGIJA

panorama, hram, crkva, beograd Izvor: MONDO/Goran Sivački



U istraživanju, mladima nije postavljeno pitanje da li su religiozni ili ne, već koliko im je Bog važan u životu na skali od 1 (uopšte nije važan) do 10. Manje od 10 odsto mladih kaže da im bog uopšte nije važan u životu, a 34% ispitanika dalo je maksimalnu ocenu 10.

Uprkos ovako visokim ocenama, prosečna ocena je nešto ispod proseka za sve zemlje (7,5), pa se tako, među zemljama obuhvaćenim anketom, Srbija nalazi na sedmom mestu.

Što se tiče stepena religioznosti, nema razlike prema polu i uzrastu. Čini se da su mlađi ispitanici nižeg društveno-ekonomskog položaja nešto religiozniji. Religioznost ispitanika značajno je povezana sa religioznošću roditelja. Postoji pozitivna korelacija između religioznosti i autoritarnosti, etnocentrizma, etničke distance i poverenja u institucije društva.

Komentari 246

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Srki

Neka nam je bog upomoc

Japi

Pametne glavice nase.

Željko

Tražim kopam, naftne platforme, bilo gde, samo da odem odavde!

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader