Rast cena sirove nafte protekle sedmice na bezmalo 70 dolara po barelu zbog obnavljanja nuklearih aktivnosti u Iranu samo nagoveštava da bi cene, kako kažu eksperti, mogle da prekorače prag od 100 dolara po barelu - ako Savet bezbednosti UN odobri uvodjenje sankcija Iranu. To je dilema s kojom se suočavaju SAD i evropske zemlje dok razmišljaju da li da se odluče na taj korak.
Rast cena sirove nafte protekle sedmice na bezmalo 70 dolara po barelu zbog obnavljanja nuklearih aktivnosti u Iranu samo nagoveštava šta bi moglo da predstoji. Cene bi, kako kažu eksperti, mogle da prekorače prag od 100 dolara po barelu ako Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija odobri uvodjenje sankcija Iranu zbog njegovog nukelarnog programa, a on odgovori ograničenjem izvoza i time izazove naglo usporavanje rasta svetske privrede.Kako prenosi AP, to je dilema s kojom se suočavaju SAD i evropske zemlje dok razmišljaju da li da se odluče na taj korak.
Iran bi, medjutim, takodje mogao da plati visoku cenu ako bi se smanjio priliv petro-dolara, koji sada čine 80 odsto deviznog prihoda, i to eventualno izazvalo nemire u zemlji sa stopom nezaposlenosti od 14 procenata.
Iran, drugi najveći proizvodjač u organizaciji izvoznica nafte OPEK, izvozi približno 2,5 miliona barela dnevno, što je oko milion barela više od postojećih rezervnih kapaciteta u svetu, koji mogu hitno da se aktiviraju u kriznim situacijama. Iran takodje kontroliše Ormuski moreuz, kojim se otprema najveći deo nafte iz regiona Bliskog istoka. "Čak i kada bi Iran povukao manju količinu nafte s tržišta, recimo pola miliona barela, cene bi bukvalno preskočile 100 dolara", uveren je analitičar korporacioje "Rend" Džejms Bertis.
Pojedini analitičari, medjutim, sumnjaju da će cena premašiti 75 dolara po barelu pre nego što se "aktiviraju" stratešeke rezerve, jer će tražnja početi da opada sa usporavanjem privrednog rasta u svetu.
Prema procenama američkog Ministarstva energetike, od izvoza nafte finansira se oko polovina budžeta iranske vlade. I dok su visoke cene podstakle godišnji privredni rast zemlje za oko pet odsto, Iran se praktično nikada nije oporavio od osmogodišnjeg rata s Irakom (1980-1988.) i trgovinskih sankcija na "osetljivu" tehnologiju.
Američki Kongres je, naime, 2000. usvojio "Akt o neširenju" kojim se sprečava medjunarodna pomoć Iranu u programima razvoja nuklearnog, hemijskog i biloškog oružja i raketnih sistema.
Jedan od aduta zemalja potrošača nafte mogle bi da budu strateške rezerve tog energenta, koje u SAD i ostalim državama članicama Medjunarodne agencije za energiju iznose 1,48 milijardi barela i bile bi dovoljne da oko 600 dana nadoknade odsustvo s tržista 2,4 miliona barela iranske nafte.
OPEK bi takodje mogao da svetskoj produkciji doda 1,5 miliona barela nafte dnevno, uglavnom iz rezervnih kapaciteta u Saudijskoj Arabiji, dok bi Rusija, prema proceni pojedinih analitičara, mogla nekako da poveća izvoz za 500.000 barela dnevno čim se donekle smanji domaća tražnja.
Medjunarodni pritisak na Iran pojačan je ranije ovog meseca zbog delimičnog obnavljanja nuklearnih aktivnosti koje bi, kako zapad strahuje, mogle da znače ne samo proizvodnju nukleatrnog goriva, već i oružija.
(Tanjug)
