Više od 2.300 studenata upisanih po starom programu, pre uvođenja Bolonjske reforme, potpisalo je peticiju i traži produženje roka za završetak studija, koji im ističe krajem septembra 2019. godine. Evo njihovih primedbi.
Uvođenjem Bolonjske deklaracije 2006. godine (kojom je promenjen način školovanja), akademcima koji su studije upisali po starom programu dat je rok da diplomiraju do školske 2011/2012 godine.
Rok za završetak studija više puta je pomeran, najpre na 2014. godinu, zatim na 2016, pa na 2018. godinu, da bi prošle godine dobili rok od godinu, tačnije do septembra 2019. godine da okončaju studije.
Procena je da trenutno u Srbiji ima oko 10.000 starih studenata, ali da svi nisu "aktivni".
Verica Ivanović Kuzmanović, koja govori ispred svojih kolega, pojasnila je za MONDO da je sprovođenje ovog zakona zapravo "kršenje Ustava", jer se zakon sprovodi retroaktivno.
"Kada smo mi upisivali fakultete nije postojalo vremensko ograničavanje studija. Mi smo sve svoje obaveze ispunjavali, plaćali na vreme i poštovali sve što se od nas zahteva. Fakulteti nemaju nikakve obaveze prema nama sem da nas puste da polažemo ispite, koje dodatno plaćamo i polažemo sa mlađim studentima, ali po znatno težem programu koji prati i inovacije u nauci, ako ih je negde i bilo", kaže ona.
Ona govori ispred kolega koji su fakultete upisivali od 1998. godine do 2005. godine (ili koju godinu kasnije). Mnogi od njih, ističe, imaju sada porodice, poslove, a ima i onih, dodaje, koji su zbog psihičkih trauma od bombardovanja morali da "uspore" studiranje.
Ističe i da starim studentima "nije detaljno ni objašnjeno" šta bi tačno značilo prebacivanje na "Bolonjski sistem".
"Ovo o čemu se govori u javnosti, nama je neprihvatljivo. Prvo bi nam smanjili stepen obrazovanja sa 7,1 na 6,2, što znači da ne bismo bili, kao naše kolege, izjednačeni sa master studijama, već bismo dobili niža zvanja. Paradoksalno tome, mi bismo morali da polažemo dodatne ispite, naravno da ih dodatno platimo, kao i priznavanje onih koje smo već položili. Ti novi ispiti nisu ništa suštinski novo, već isti oni koje smo položili, a sada se samo drugačije zovu i podeljeni su na nekoliko manjih. Za više rada - dobijamo niži stepen. Takođe bismo bili vraćeni na niže godine studija i morali bismo da pohađamo predavanja. To je apsurdno, jer smo većinom apsolventi sa najviše 4 ispita do diplome, radimo i imamo porodice. Mi ne možemo da napuštamo radna mesta da bismo slušali onu istu nastavu koju smo odavno pohađali i sve obaveze odavno ispunili. Nastava na daljinu o kojoj se priča još se ne sprovodi, a na najvećem broju fakulteta nije ni moguća, posebno na fakultetima koji ne pripadaju Beogradskom univerzitetu", kaže Verica Ivanović Kuzmanović.
Prema njenoj oceni, besmisleno je ograničavati studije u zemlji koja ima 5% visoko obrazovanih, a teži evropskom proseku od 30% (u Rusiji je to 60%, Izraelu 35%).
"Bolonjska reforma neće povećati taj procenat s obzirom da još nije sprovedena u potpunosti, i dalje se prenose ispiti iz prethodnih godina (godina nosi 60 bodova, a narednu možete upisati sa ostvarenih 48 bodova)", kaže ona i naglašava da stari studenti imaju pravni osnov za svoje zahteve.
Odbacuje primedbe da im je "znanje zastarelo", naglašavajući da svi visoko obrazovani u ovoj zemlji rade sa istim diplomama koje su stečene po starom programu.
"Nas ispituju profesori i asistenti koji studirali isto kao i mi, gradivo je isto samo značajno umanjeno, čak su i udžbenici isti. Ako je ispitu promenjeno ime ne znači da je došlo do epohalnog preokreta u nauci. Kozmetičke promene nisu i suštinske", navela je za MONDO Verica Ivanović Kuzmanović.
