Još kao klinac ložio sam se na srednji vek, na vitezove, mačeve, lukove i strele…Želeo sam da imam svoju "miledi" za čiju bih se čast borio na turnirima. U međuvremenu se odraslo, izašle su bore, stalan posao (nikad kravata), ali i danas kad vidim film na TV-u iz tog doba zakucam se ispred ekrana i ne trepćem.

Zato je odlazak na viteški turnir u srednjevekovnim borbama pod nazivom "Bitka nacija" (Battle of the Nations) bio "pod obavezno".

Direktor tvrđave Smederevo Goran Jovšić je, poput mene i mnogih zaljubljenika u srednjevekovne viteške turnire, bio presrećan kada je njegov grad izabran za domaćina 10. međunarodnog turnira u ovim borbama, koji se može nazvati i Svetskim prvenstvom vitezova.

"Kao dečak sam se igrao u ovoj tvrđavi i zamišljao sam kako sam i ja vitez i borim se mačevima. Mislio sam da je to samo san, ali evo sada se to stvarno dešava. Ovo je čudo", ushićen je bio Jovšić.

Нека мач у руци сева,

нек' ти срце не оклева!
Устани сад' роде
да се битке воде!
Не оклеваj роде
док те преци воде!
Дигни главу роде
На путу до победе!

Nakon što smo odgledali prve borbe 5 na 5 u kojima se krupni momci, gorostasi poput "Planine" ili "Pseta" iz hit serije "Igra prestola" lemaju bez zadrške, sa opremom težom od 30 kilograma i nimalo lakim oružjima (zatupljenim, što je pravilo ovih borbi), i nakon što je pala krv (predstavniku reprezentacije Nemačke je malo razbijena glava), snimatelju MONDO portala Mladenu Nikoliću se otelo: "Šta li ove ljude tera da ovo rade?!".

MONDO/Predrag Vujić Srednji vek vitezovi srednjevekovne borbe

Cela Smederevska tvrđava preko noći je oživela vreme od pre pet, šest, sedam vekova. Šatori, pijaca, mačevi, lukovi i strele, pečenje... Momci iz raznih krajeva sveta, a na ovom turniru učestvuju i Brazilci, Meksikanci, Amerikanci, Australijanci, Novozelanđani... I lepe devojke, obučene poput srednjevekovnih žena, koje čekaju da im vitezovi poklone pobedu, a one njima maramicu. I srce.

Dok smo prilazili srpskom taboru, šatorima u kojima je srpski tim, zatekli smo veselu družinu iz Slovenije kako igra neobičnu igru. Nešto između boćanja i kuglanja.

Igra se zove "kub", čije je poreklo, rekli su nam iz skandinavskih zemalja, a cilj igre je da drvenim štapovima pogodite suparnikove drvene čunjeve a potom i glavni, koji se nalazi nasred polja i da na kraju "padne i kralj".

Dok su Slovenci zabavljali nas i posetioce, dotle se srpski tim pripremao za početne borbe na turniru.

Nemanja Apatović iz Sremskih Karlovaca, predsednik Udruženja Beli vukovi, zamenik kapitena reprezentacije Srbije i predsednik srpske Buhurt federacije, sedeo je oko ognjišta i pripremao opremu zajedno sa svojim saborcima.

Pitali smo Nemanju šta ga je privuklo da se "vrati" nekoliko stotina godina unazad i obuče oklop od 30 i kusur kilograma i počne da se mlati?

"Ljubav je došla još od malih nogu, gledanjem crtanih filmova, čitanjem raznih bajki, kasnije gledanjem igranih filmva. Već sa 10, 11 godina počeo sam da se bavim proizvodnjom srednjevekovne opreme - mačeva, sekira, štitova, lukova, strela i svega ostalog. Mnogo kasnije, tek pre tri godine, zapravo, saznao sam za ovaj sport na 'Just Out' festivalu u Manasiji. Pridružio sam se potom reprezentaciji Srbije i počeli smo ozbiljnije da radimo na promociji Buhurta kao sporta u Srbiji i svetu".

Šta je uopšte Buhurt?

"Pa, sve ovo što vidite da se dešava na Smederevskoj tvrđavi. Buhurt je nov, moderan sport. Nov u sadašnje vreme, jer postoji tek 10 godina, ali osmišljen je još u 12. veku. Na zapadu Evrope vlastela je smišljala razne turnire kako bi vojska ostala u formi i kako bi pronašla bolje ratnike, šampione takoreći. Ti pešadijski turniri su se održavali nekoliko stotina godina, kada su borbe bile 1 na 1, 5 na 5, 12 na 12, 30 na 30. Posle toga su nastali konjički turniri. Naime, u 15. i 16. veku počele borbe kada su se sukobljavali vitezovi sa kopljima na konjima. Međutim, pre tih borbi postojali su ovi pešadijski turniri i oni su se održavali u Engleskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, a imamo dokaze da ih je bilo i za vreme cara Dušana u Srbiji", ispričao nam je Nemanja.

TEMPERATURA ISPOD OPREME 80 STEPENI!

Dok smo stajali na suncu, Nemanja je bio komplet obučen za bitku. Nedostajao je samo šlem.

"Dobar deo ove opreme sam sam napravio, drugu polovinu su napravili majstori iz Srbije. Ova oprema ima 30 kilograma.To deluje puno, ali je pravilno raspoređeno na telu. Ispod grudnog oklopa imam veliki opasač koji drži cele noge, tako da je težina mojih nogu na kukovima, a gornji, grudni oklop, mi takođe pada na kukove, na taj kaiš, pa na ramenima nemam svu težinu grudnog oklopa. Vrat mora da bude jači da bi držao šlem, a šlemovi imaju po 6, 7 kilograma i jedan su od težih delova opreme ako se gleda pojedinačno".

Oprema je, dodaje, potpuno autentična, odnosno istovetna kakvu su je nekada nosili srednjevekovni ratnici.

"Ovo je apsolutno konstrukcija oklopa sa kraja 13. i početka 14. veka. Svaki komad opreme je rekonstrukcija zapadnjačkog oklopa iz tog perioda, imamo čak i vunene postave, svi kaiševi su kožni, sve je totalno autentično,verodostojno. Jakna je punjena vunom, sve što imamo na sebi je kao pre 600, 700 godina", kaže Nemanja Apatović.

JEDNA OD BORBI

Ovaj sport nije zezanje. Udarci, a mi smo gledali desetak borbi, zaista umeju da budu snažni, moćni, surovi, bolni.

"Ovo je ful kontakt sport, udarci su pravi. Udarci štitom, oružjem, rukama, nogama, glavom, šutevi, sve je pravo, kao u bilo kom drugom borilačkom sportu. Najopasniji su udarci sa dvoručnim oružjem, koje može da ima čak 2 metra i 20 centimetara, čije je težište u sekiri gore. Sve je pravo i čelik kojim je napravljeno oružje, samo što oružje mora da bude zatupljeno minimum 2 milimetra, ivica ne sme da ima špiceve i da su oboreni uglovi, na radijusu veličine kovanice od dva dinara", objasnio nam je Nemanja.



Dodaje da retko ko uspeva da izdrži da ostane kada dođe i zainteresuje se za ovaj sport.

"Često nam dolaze novi ljudi, interesuju se, dođu na probu, ali... naporno je", kaže Nemanja kroz osmeh, što ne znači da treba da se obeshrabrite ako želite da budete novi "Džon Snežni" ili "Vitez Okruglog stola".

POGLEDAJTE FOTOGRAFIJE BITAKA I ATMOSFERU U SMEDEREVSKOJ TVRĐAVI

MONDO/Predrag Vujić srednji vek vitez smederevo

Da biste uopšte stajali sa ovom opremom, a kamoli se pomerali i tukli, treba vam prilično snage.

Nemanja je za MONDO rekao da su jednom nedeljno obavezni treninzi u punoj opremi kako bi se telo naviklo na tu težinu i kako bi se sprečile povrede.

"Treninzi bi trebalo da budu svakodnevni, naravno, neki jačeg intenziteta, neki slabijeg. Imamo tehničke treninge poput rvanja ili treninge udaranja, a imamo i treninge snage, izdržljivosti, radimo neki sistem krosfita, često igramo ragbi na treninzima. Pred turnire imamo svakodnevne pripreme, a mesec dana pred turnire ih pojačavamo. Proteklih 6 meseci smo se kao reprezentacija pripremali i uvežbavali u Beogradu i Valjevu".

Dok smo stajali i pričali sa Nemanjom, sunce je prilično upeklo. Ko zna kako je bilo Nemanji...

"Hahaha, vidi, kad šlem nije na glavi može da se izdrži... Sprovođena su merenja na ovakvim turnirima. Neke lekare je zanimalo kako neko može da izdrži pet, šest sati u ovoj opremi. Stavljali su senzore između vunene podjakne između čelika i kože i izmerili su da telo tu akumulira temperaturu od 80 do 85 stepeni Celzijusovih! Kao u sauni, samo što je malo lakše disanje pod šlemom jer ima rešetke pa ima vazduha. Dehidracija je česta i moguća. Evo, ja sam od jutros popio 4 litre vode, a u naredna sata ću još bar tri litre", kaže Nemanja.

Pa, kako, čoveče ideš u wc?! Treba to sve da skineš?

"Hahaha, pa uglavnom nam se ne ide u wc, jer to toliko izlazi kroz znoj da nam se uglavnom i ne ide".

Iščekujući bitke i sudare ovih smelih momaka, naišli smo i na mnoge devojke, uparađene baš kao da su sad izašle iz filma o Robinu Hudu, poput Merien ili neke druge miledi tog doba.

"MARAMICA ZA VITEZA... ILI DVA!"

Jedna od njih je Ana Spasojević iz Ljiga, plavooka devojka, kojoj, kako kaže, srce umalo nije iskočilo kada je videla sve šta se sve dešava u tvrđavi i kakva je atmosfera.

"Moja drugarica, koja je godinama u udruženju Beli orlovi, 'uvukla' me je u celu ovu priču. Ta njena ljubav prema svemu ovome je privukla i mene i eto ja sam poželela da se nađem ovde. Dopalo mi se sve ovo. Danas kada sam došla osetila sam neverovatno uzbuđenje, osećam leptiriće u stomaku kada vidim celu ovu scenu i ljude koji su toliko lepo obučeni, kostimirani, koji prate modu srednjeg veka. Kao što vidite i ja sam obučena po modi iz srednjeg veka, sama sam pravila sve ovo, inače se bavim izradom kostima, dizajnom i modom i došla sam da pokažem šta umem da napravim", rekla nam je ponosno.

Na pitanje kom vitezu će baciti maramicu u znak pažnje i izražavanja ljubavi, odgovorila je kroz osmeh: "To je tajna. Ne bih da otkrivam, ali naći se se vitez... ili dva".

Opaaaaa!

***Ulaznice za ovaj spektakl koštaju: 400 dinara za odrasle i 200 dinara za decu (jednodnevne). U tvrđavi možete da kupite raznorazne suvenire - odeću, oklope, rukavice, mačeve, lukove i strele, prstenje, majice, kape, štitove... Cene su raznorazne, od nekoliko desetina evra, pa sve do nekoliko stotina evra za oklope ili odeću.