Koliko Srbiju košta "odliv mozgova" | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.
Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

Koliko Srbiju košta "odliv mozgova"

Izvor Tanjug
Izvor Tanjug

Na susretu Foruma menadžera izneti su i podaci OECD-a da je Srbiju od 2000. godine napustilo više od 650.000, uglavnom mladih ljudi.

klupa. park, kalemegdan, sede na klupi, ušće, reka, mladi, studenti, Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Godišnji troškovi koje Srbija ima zbog odlazaka mladih i obrazovanih ljudi u inostranstvo je 1,2 milijarde evra i jednaki su vrednosti izvoza srpskog IT sektora, rečeno je danas na panelu Srpske asocijacije menadžera (SAM) čija je tema bila "Kako zadržati mlade ljude u Srbiji".

Na susretu Foruma menadžera izneti su i podaci OECD-a da je Srbiju od 2000. godine napustilo više od 650.000, uglavnom mladih ljudi, a prema prošlogodišnjem istraživanju Ministarstva prosvete, svaki četvrti student želi da školovanje nastavi u inostranstvu, a dve trećine želi da nastavi tamo da živi.

Dragan Lončar, profesor i prodekan za saradnju sa privredom Ekonomskog fakulteta u Beogradu, izneo je procenu da bi u narednim godinama Srbiju moglo da napusti i do 25 odsto školovane i mlađe populacije.

"Ono što naša pamet izvozi u IT sektoru kompenzuje se troškovima odlaska naših ljudi u inostranstvo", rekao je Lončar i dodao da teško možemo da zaustavimo "odliv mozgova", ali možemo da ostanemo u komunikaciji i da se oni u jednom trenutku vrate.

"To bi bio višestruki dobitak za našu državu, ne samo u smislu doznaka koje godišnje iznose tri milijarde evra, već u smislu transfera znanja i tehnologija", kazao je on i naveo da u našem bankarskom sektoru već svaki peti zaposleni ima stranu diplomu.

Lončar poručuje da treba raditi da se mladi motivišu da ostanu, ali ako odu treba raditi na tome da se u jednom trenutku vrate u Srbiju.

Bojana Simeunović, savetnica za kreativne industrije i nauku predsednice Vlade Srbije, istakla je da će uslediti formiranje tela za cirkularne migracije.

"Kada kažemo cirkularna migracija to znači da odlaze i vraćaju se, a ideja je da to telo postane jedna stanica u kojoj će ljudi koji žele da se vrate imati sve informacije", rekla je ona i dodala da kraja godine biti iznete konkretne incijative.

Simeunović je navela da se insititira i na digitalizaciji, reformi obrazovanja i kreativnim industrijama kako bi se veći broj visokokvalifikovanih mladih vratio u Srbiju, a najavila je i izmenu propisa kako bi se omogućilo da se stranci lakše zapošljavaju u Srbiji.

Državna sekretarka u Ministarstvu za rad i zapošljavanje Bojana Stanić, naglasila je da je formirano koordinaciono telo Vlade Srbije koje se bavi problemom odlaska mladih.

"Zadatak je da se uspori odlazak ljudi u inostranstvo, da se vrate oni koji su otišli i da privučemo strane stručnjake, a bez privrede koordinaciono telo i mere ne igraju nikakvu ulogu, jer bi trebalo da imamo gde te ljude da zaposlimo", rekla je ona.

Prema njenim rečima, problem je kompleksan jer se mora utvrditi zašto ljudi odlaze i koji su presudni faktori da se vrate.

Privlačenje i negovanje mladih talenata jedno je od ključnih pitanja za kompanije u Srbiji, potvrdili su predstavnici Atlantic grupe, Šnajder elektrika, Mikroelektronike i VIP Mobila.

Mere koje oni primenjuju kreću se od vrtića u kompanijama, dukata za dete svakog radnika, preko fleksibilnog radnog vremena i mesta rada, transparentnog napredovanja do stalnog usavršavanja i plaćenog višemesečnog odsustva.

Srbiju bi moglo da napusti 25 odsto školovanih mladih!

"Mi pokušavamo da privučemo mlade u ljude u kompaniju, pre svega studente sa fakulteta. Pored toga uočavamo i talente zaposlenih u kompaniji već neko vreme, a stvaramo i druge benefite za zaposlene u smislu fleksibilnog radnog vremena i mesta rada", rekao je Dragomir Kostić, direktor u Atlantic grupi, i dodao da se prate potrebe mladih ljudi i njihovog načina života.

Dejan Marković iz Šnajder elektrika ocenio je da su bez ljudi kompanije ništa i istakao je da ova kompanija ima saradnju sa fakultetima, pa godišnje zaposli 200 inženjera i dodeli 170 stipendija.
Kako bi mlade i obrazovane zadržao u svojoj kompaniji i Srbiji, Nebojša Matić iz kompanije Mikroelektronika rekao je da je ta kompanija spremna da izdvoji 25.000 evra kao učešće za stambene kredite stručnjacima i zatražio da država pomogne tako što tu sumu ne bi oporezovala.

Dejan Turk iz VIP-a naglasio je da pored pogodnosti koje pružaju kompanije mladima, mnogo znači i ambijent u kome žive, pa se založio za izgradnju boljih uslova života u centrima kao što su Beograd ili Novi Sad.

Jelena Bulatović, izvršna direktorka SAM, najavila je da će ova asocijacija u narednom periodu nastaviti saradnju i sa državom i sa kabinetom premijerke, sa univerzitetima i sa privredom, da bi došli do zajedničkog rešenja.

"Poruka sa ovog skupa je da svako mora da preuzme odgovornost da kreira bolje uslove za život i rad u Srbiji", rekla je Bulatović.

Inicijalizacija u toku...

Komentari 12

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Милан

Погрешно васпитање, систем вредности, мерила успеха...све је погрешно од породице, преко школе и друштва

TVRD

Razmislite sami. Da ste visoko obrazovan kadar, da li bi dozvolili da botovi imaju veću zaradu od vas ? I da vam na tržištu rada jasno kažu bolje ti je da Ideš preko stranke . To je današnja Srbija.

62

Samo da veliki i njegovi ne odu

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU