Zivotna sredina velika zagadjenja gradjani se ne zale

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

Baš nas briga za našu životnu sredinu?!

Izvor MONDO/Agencije
Izvor MONDO/Agencije

Zagađenje životne sredine, koje pogađa baš sve građane Srbije, nije prioritet ni društva ni države. Na zaštiti se premalo radi a građani se još manje žale, a nije da nemaju našta.

zagađenje vazduh izduvni gasovi automobili ekologija Izvor: Mondo/Mario Milojević

Poštovanje prava građana na zdravu životnu sredinu, kao i zaštita i unapređenje prava u toj oblasti i dalje nije na zadovoljavajućem stepenu i ne tretira se kao jedan od primarnih problema u našem društvu, izjavio je danas zaštitnik građana Zoran Pašalić.

Veoma je zabrinjavajuće da se građani ni ne žale na ugrovažanje zdravog života a ombudsman Pašalić kaže da su prošle godine iz te oblasti primljene svega 34 pritužbe.

UN: Na Balkanu najveće zagađenje u Evropi!

A nije da nemaju našta da se žale jer samom, na primer, kvalitet vazduha je ozbiljno

narušen i danas predstavlja prvorazredno pitanje u zaštiti životne sredine, kaže ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.

O gradnji malih elektrana

Pašalić je istakao da je i dalje problem izgradnja malih hidroelektrana (MHE) u zaštićenim područjima, podsetivši da je u aprilu 2019. od nadležnih ministarstava zahtevao da se razmotri uvođenje zabrane izgradnje MHE u zaštićenim područjima radi sprečavanja daljih mogućih negativnih prirodnih posledica i radi očuvanja prirodne raznovrsnosti. Naveo je i da je uputio preporuku da se izvrši inspekcijski nadzor nad radom svih postojećih MHE, utvrdi činjenično stanje, preispitaju izdate saglasnosti, te preduzmu mere prema onim investitorima koji su načinili štetu.

Povodom Svetskog dana zaštite životne sredine Pašalić je istakao da zdrava životna sredina predstavlja osnov za razvoj kvalitetnog života svih građana.

Pašalić je ukazao da se o problemima iz oblasti životne sredine u protekloj godini češće govorilo i otvorena su mnoga aktuelna pitanja, pre svega povodom zagađenja vazduha i izgradnje malih hidroelektrana u zaštićenim područjima, ali da se zaštitniku i dalje mali broj građana obraća iz te oblasti.

Zaštitnik građana, kako je naveo, u mnogim slučajevima pokreće postupak po sopstvenoj inicijativi, kao u slučaju građana koji žive u blizini rudarskih basena Bor i Kolubara, ili problema meštana smederevskih sela sa zagađenim vazduhom i prašinom koje već godinama udišu usled proizvodnje čelika u bivšoj Železari Smederevo, kao i u slučajevima nesanitarnih deponija na teritorijama lokalnih samouprava.

(Ne)Kvalitet vazduha kao ozbiljan problem potencirao je danas ministar zaštite životne sredine Goran Trivan na konferenciji "Životna sredina ka Evropi" - EnE19, koja je posvećena zagađenju vazduha povodom Svetskog dana zaštite životne sredine.

On je rekao da u aktivnostima na poboljšanju vazduha moramo delovati lokalno, a istovremeno razmišljati globalno, menjajući fokus delovanja ka glavnim faktorima koji neposredno utiču na zagađenje vazduha, kao što su termoenergetski kapaciteti koji se koriste za grejanje, individualna ložišta i saobraćaj.

Novi incident u Rakiti: Sekirom na radnika?! (VIDEO)

"Privreda je ključni faktor promena u društvu, i ako želimo da menjamo uslove u kojima živimo na bolje, moramo menjati tehnologije, i primenjivati one koje doprinose smanjenju zagađenja životne sredine", istakao je ministar.

U borbi za bolji kvalitet vazduha, akcije pošumljavanja su najbolji način za promene životne sredine na bolje, napomenuo je ministar.

Podaci Svetske zdravstvene organizacije govore da je u svetu više od 90 odsto populacije izloženo zagađenom vazduhu, a svake godine od zagađenog vazduha pre vremena umre oko 7 miliona ljudi. Kvalitet vazduha je najveći ekološki rizik za zdravlje u Evropi, gde on prouzrokuje više od 1000 slučajeva prevremenih smrti dnevno, što je više od deset puta od broja stradalih u saobraćajnim nesrećama.

Užasne slike iz Novog Pazara: Đubreta "za izvoz" VIDEO

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije za 2016. godinu, broj prevremeno umrlih u Srbiji je 6.592.

Inicijalizacija u toku...

Komentari 2

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Max

Eto baš zbog toga što je sve briga imamo sad poplave,pre par meseci bila ona priča o jezeru koje se isusilo pa se klizišta pojavila,ovamo gradimo MHE kako hoćemo,pored tabli gde piše "ne bacaj smeće,cuvaj prirodu" stoji tona smeca (!?),leševe životinja bacamo gde stignemo i itd itd I onda se cudimo kad krene nešto kao odg prirode na naše bahato ophodjenje?! Da ne pričamo o lozenju, što imamo ovoliko automobila više no broj stanovnika (?!) i kad uveče ne možemo da dišemo od aerobnih čestica!!! POCNIMO DANAS,MAKAR ZBOG NAŠIH UNUCICA JEDNOG DANA,DA BRINEMO O OKOLINI!!! A medije molim da više izveštavaju o ovoj temi!!!

Smrad

Baš nas briga , za nas će da istraje ni oni pre nas nisu nam ostavili med i mleko .

special-image

PRODAVNICA

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU

loader