Protest ispred Prve beogradske gimnazije zbog ukidanja jezickog odeljenja.html

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

Protest ispred Prve gimnazije: Ne damo1/3! (VIDEO)

Autori Jelena Stokić mondo.rs
Autori Jelena Stokić mondo.rs

Prosvetni radnici Prve beogradske gimnazije protestovali su danas zbog ukidanja jezičkog odeljenja. Podržali su ih sadašnji i bivši učenici, kao i nekolicina roditelja. Nadležni obećavaju da će sledeće godine vratiti to odeljenje.

Izvor: MONDO/Jelena Stokić

Bilo je bučno ovog popodneva ispred čuvene beogradske gimnazije, koja je ove godine napunila 180 godina. Muzika, sa razglasa, nekoliko stotina učenika, profesora i roditelja koji su nosili parole "Hoćemo 1/3", "Stručne predmete u stručne škole", "Ne dirajte nam gimnaziju".

U Prvoj beogradskoj gimnaziji ukinuto je odeljenje "društvenjaka" i umesto toga uvodi se računarski smer. Zaposleni u školi tvrde da će to dovesti do potpunog ukidanja tog smera.

Revoltirani profesori kažu da nadležni nemaju sluha za njihov zahtev, a to je da se odeljenje društvenog smera ne ukida nauštrb specijalizovanog informatičkog odeljenja.

Pogledajte

00:00
gimnazija protest 2
s
Izvor: MONDO/J.S.
Izvor: MONDO/J.S.

"Problem je ukidanje društveno jezikog smera, a mi smo za to saznali pre 15 dana slučajno. Uvodi se informatičko odeljenje umesto društvenog. Protestujemo jer je gimnazija uvek bila gimanzija i zato hoćemo da to i dalje bude. Ukoliko ima prostora neka se otvaraju i specijalizovana odeljenja, ali ne nauštrb gimnazija", rekla je za MONDO Slatka Vučinić, profesorka ruskog jezika u Prvoj beogradskoj gimnaziji.

Kako nam je objasnila učenici u IT odeljenima čak se i ne vode kao učenici gimnazije.

"Nemaju latinski jezik, drugi strani jezik, fond časova iz društvenih predmata im je drastično smanjen. Ovo je po mojim saznanjima jedina gimnazija u Beogradu i Srbiji kojoj se ukida odeljenje jezičkog smera. Ima zgrada u Beogradu koliko hoćete, neka se ta odeljanja otvaraju tamo. Može i kod nas, ali da nam ne diraju gimnaziju”, kaže Vučinić.

Profesorka Vučinić naglašava da će od sledeće nedelje, ukoliko se ne usliši njihov zahtev, održati štrajk, odnosno da će časovi biti skraćeni na 30 minuta.

Ona kaže da ih je u utorak primio pomoćnik ministra, ali da na tom sastanku nije došlo do dogovora.

"Po mom mišljenju to je bio monolog, ne razgovor. Rekao nam je da to tako mora, ali da nam daje reč da će nam sledeće godine vratiti to odeljenje."

I predsednica sindikata škole Milka Kućerović kaže da im je na sastanku objašnjeno da je to što traže (pet odeljenja prirodnog smera, tri odeljenja društvenog i dva IT odeljenja) nemoguće.

"Mislimo da je to moguće i od tih zahteva nećemo odustati. Kada se pojavio ovaj problem školska uprva mi je rekla da ne znaju kako se ovo desilo i da oni vole da nagrade dobre škole. Izgleda da pojam nagrade i kazne ne razumemo isto", istakla je ona i zahvalila se učenicima koji su došli na čas odeljenske zajednice čija je tema "Ne damo 1/3."

Potpredsednica Foruma beogradskih gimnazija Svetlana Golubović Škundrić je izjavila da je ta škola dala toliko diplomata, naučnika koji su iz pepela podizali Srbiju.

"Kažu ne treba nam društveni smer. Moje kolege i ja se danas borimo sa zvezdama i zvezdicama da sačuvamo i da vam prenesemo tradiciju. Kažu da država nije prepoznala da nam je potrebno toliko društvenjaka. Znate zašto? Zato što ima toliko kupljenih diploma", naglasila je Škundrić.

Pogledajte

00:00
protest
s
Izvor: MONDO/J.S.
Izvor: MONDO/J.S.

Predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov je pitao đake šta postaje gimnazija ako ne stručna škola.

"Koliko vas je slušalo multimediju, računarsku grafiku, poznavanje računara? Ministar se malo zaračunao. Mislili su proći će to tako u Prvoj gimnaziji, pa ako prođe tu onda će i u svim gimnazijama, jer na tržištu ne trebaju ljudi koji kritički razmičljaju, trebaju nam roboti. Ministar nije pogledao statistiku u zapadnoj Evropi. U poslednje vreme sve više mladih je zainteresovano u društveno-humanističke nauke. Ne smemo da dozvolimo da se na osnovu IT odeljenja ukine jezičko. Kolege od vas zavisi da li ćete odustati. Vi možete po zakonu da ne verifikujete uspeh učenika na kraju godine, a onda kada ne budu mogli da se upisu na fakultet neka ministar objasni", istakao je Markov koji je potom pozvao direktora i ostale zaposlene da im se pridruže.

 Čulo se i glasno skandiranje okupljenih: "Izlazi napolje"!

ŠTA KAŽE MINISTARSTVO

Posle protesta oglasilo se resorno ministarstvo saopštenjem da je interesovanje učenika za upis u IT odeljenje ove godine bilo ogromno, a da je najveće bilo baš u Prvoj beogradskoj gimnaziji.

Tu je na jedno mesto konkurisalo 11 učenika, zbog čega je zajednički doneta odluka da se umesto jednog, formiraju dva IT odeljenja, saopštilo je danas Ministarstvo prosvete Srbije.

U Ministarstvu ističu da IT odeljenje nije nikome nametnuto već je to škola izabrala.

Ministarstvo je kao besmislene ocenilo tvrdnje sindikata i pojedinaca da se uvođenjem specijalizovanih odeljenja urušava gimnazijsko obrazovanje.

Najpre, kako se ističe, interesovanje učenika za specijalizovana odeljenja je ove godine bilo ogromno, zatim razlika između nastavnog plana i programa specijalizovanih odeljenja i društveno-jezičkog smera je minorna i ogleda se samo u fondu časova.

Takođe, reformom gimnazija školama su omogućeni izborni programi, pa je većina škola izabrala društveno-humanističke programe.

Tvrdnje da će neki nastavnici ostati bez posla su netačne, jer je Prva gimnazija izabrala da deci u okviru izbornog programa ponudi društvene nauke, čime je kompenzovan fond časova, ističu u Ministarstvu.

Pravo pitanje u slučaju nastavnika koji protestuju zbog uvođenja IT odeljenja jeste da li škole postoje zbog njih ili zbog učenika.

Kako je navedeno, koliko nastavnici koji prete štrajkom razmišljaju o deci vidi se i u njihovoj poruci da neće održavati sednice odeljenskih veća i da učenicima neće zaključiti ocene.

Ministarstvo ukazuje i na činjenicu da više od 50 odsto studenata Univerziteta u Beogradu studira društveno-humanističke nauke i da veoma veliki broj njih teško može da nađe zaposlenje nakon studija, zbog čega cilj obrazovnih reformi, između ostalog, i jeste da mladi ostaju u Srbiji, da steknu kvalitetno znanje i lakše dođu do posla.

"Zato politiku upisa neće voditi nekolicina nastavnika iz Prve beogradske gimnazije već Republika Srbija, a oni koji na nivou ministarstva budu donosili odluke, oni će snositi odgovornost", ističe se u saopštenju Min istarstva prosvete.

Strateški cilj i jedan od prioriteta Vlade Srbije je razvoj IT-a, kao jednog od najperspektivnijih sektora s godišnjim rastom izvoza od 20 odsto, a kojem nedostaje oko 15.000 stručnjaka, podsećaju u ministarstvu.

Komentari 9

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Bombon

Svi koji su išli u gimnazije, a kasnije nisu završili fakultete gorko se kaju. Jer , šta je gimnazisko obrazovanje, šta i gde sa njim da rade ako ne diplomiraju? Komplet treba izmeniti program u gimnazijama. Momci i devojke od 18-19 gidina odgovaraju predmete tipa likovno i muzičko....???? Ko je išao zna da se kroz celu gimnaziju ponavlja gradivo osnovne škole samo malo šire...Van svake pameti i beskorisno, a đaci gube vreme bubajući neprimenljive stvari za život i eventualno zaposlenje....

Sanja

Pre 3 decenije sam zavrsila I beogradsku gimnaziju i bila sam jedan od najboljih djaka u svojoj generaciji. Tada je to bilo za pohvalu. Taj period pamtim kao najsrecniji u svom zivotu. Ne znam o cemu se ovde radi, ali danas znam, mada mi je to potpuno neprihvatljivo, da su u zivotu mnogo bolje prosli oni kojima je skola bila na poslednjem mestu po vaznosti. Porazavajuce je koliko neobrazovanih, polupismenih, nevaspitanih i neotesanih osoba zauzima rukovodece pozicije u ovoj zemlji.

LoL

I niko neće odgovarati za ovo...

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader