Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić ocenio je da je najvažnije je zapitati se koliko rad nekog javnog preduzeća zaista košta građane Srbije i kakve oni koristi imaju od toga.
Ukoliko neko preduzeće smanjuje troškove poslovanja i poboljšava kvalitet svojih usluga, menadžment svakako zaslužuje dobre plate, ocenio je Dinkić u autorskom tekstu za "Politiku".
Dinkić je naveo da je "najveća opasnost za demokratiju demagogija, posebno u Srbiji, u kojoj je populizam stariji od demokratije", jer "demagogija dovodi do iskrivljenog sistema vrednosti.
Prema njegovim rečima, u uslovima kada su u Srbiji plate većine građana relativno niske, javnost je opravdano postavila pitanje visine plata i drugih privilegija u javnim preduzećima.
"Međutim, umesto racionalne rasprave o tome da li su takve plate zaslužene i kakvi su rezultati rada pojedinih preduzeća, sve se ubrzo pretvorilo u lov na veštice i besomučni medijski linč jednog čoveka - direktora Aerodroma", naveo je Dinkić dodavši da su "neki dolivajući ulje na medijsku vatru pokušali čak i da politički profitiraju".
"Daleko veći problem od plata je što su usluge javnih preduzeća relativno skupe za kvalitet koji građani dobijaju", ocenio je Dinkić navodeći da je "dobar primer" Železnica, za koju svako domaćinstvo u Srbiji daje kroz poreze preko 50 evra godišnje za subvencionisanje, a vozovi putuju prosečnom brzinom od 30-40 kilometara na sat, uz velika kašnjenja.
"Ili, na primer, JAT, koji će ove godine ostvariti gubitak od preko dvadeset miliona evra, ali i dalje ima u vlasništvu zgradu predstavništva na Petoj aveniji u Njujorku, iako za Ameriku ne leti već više od petnaest godina".
Postavivši pitanje "šta onda da se radi, Dinkić je naveo da, prvo, najvažnije je zapitati se koliko rad nekog javnog preduzeća zaista košta građane Srbije i kakve oni koristi imaju od toga.
"Ukoliko neko preduzeće smanjuje troškove poslovanja i poboljšava kvalitet svojih usluga, menadžment svakako zaslužuje dobre plate, jer je takav 'skupi' menadžment zapravo jeftiniji za društvo, jer manje košta građane".
S druge strane, šta nam vredi da nekoga direktora malo platimo, ukoliko on svojim neznanjem i lošim rukovođenjem napravi državi veliku štetu, kazao je Dinkić i naveo da "u radu državne uprave, uključujući i javna preduzeća, nije suština smanjiti plate, već smanjiti birokratiju i ukupne troškove".
"Garantujem da bi se Srbija daleko brže razvijala kada bi državni aparat bio manji i efikasniji. Tada bi i pojedinačne plate državnih nameštenika bile daleko veće, ali bi ukupan trošak za društvo bio niži, jer bi isti broj bolje plaćenih ljudi kvalitetnije obavljao više poslova nego sadašnji preglomazni birokratski aparat".
Dinkić je naveo da se prilikom određivanja visine plata mora praviti razlika između javnih preduzeća koja su izložena konkurenciji (poput Telekoma) i onih koja imaju monopolsku poziciju‚ kao i između onih koja ostvaruju dobit i onih koje građani Srbije dotiraju iz budžeta.
"Osnovne plate menadžmenta bi svakako trebalo da budu niže nego sadašnje, mnoge privilegije ukinute, ali bi svi imali mogućnost dodatnih stimulacija ukoliko poboljšaju rezultate poslovanja".
Kao treće, Dinkić smatra da je nužna daleko strožija kontrola rada javnih preduzeća kroz dve poluge - Ministarstvo finansija i javnost.
"Ako su rezultati dobri, menadžment bi na osnovu saglasnosti ministarstva finansija zaslužio pažljivo odmerene bonuse, a ukoliko su loši, plate bi im trebalo smanjiti, a u drastićnim slučajevima smeniti rukovodstvo preduzeća. Finansijski izveštaji svih javnih preduzeća moraju biti podvrgnuti nezavisnoj reviziji i objavljeni na internetu".
Kao konačno rešenje, Dinkić je naveo privatizaciju - u svim onim slučajevima u kojima je moguće postići cilj da nas rad preduzeća manje košta i da više koristi društvu, a u svim drugim slučajevima - bolja kontrola rada, uz adekvatan sistem nagrađivanja, odnosno kažnjavanja.
(Tanjug)
Ukoliko neko preduzeće smanjuje troškove poslovanja i poboljšava kvalitet svojih usluga, menadžment svakako zaslužuje dobre plate, ocenio je Dinkić u autorskom tekstu za "Politiku".
Dinkić je naveo da je "najveća opasnost za demokratiju demagogija, posebno u Srbiji, u kojoj je populizam stariji od demokratije", jer "demagogija dovodi do iskrivljenog sistema vrednosti.
Prema njegovim rečima, u uslovima kada su u Srbiji plate većine građana relativno niske, javnost je opravdano postavila pitanje visine plata i drugih privilegija u javnim preduzećima.
"Međutim, umesto racionalne rasprave o tome da li su takve plate zaslužene i kakvi su rezultati rada pojedinih preduzeća, sve se ubrzo pretvorilo u lov na veštice i besomučni medijski linč jednog čoveka - direktora Aerodroma", naveo je Dinkić dodavši da su "neki dolivajući ulje na medijsku vatru pokušali čak i da politički profitiraju".
"Daleko veći problem od plata je što su usluge javnih preduzeća relativno skupe za kvalitet koji građani dobijaju", ocenio je Dinkić navodeći da je "dobar primer" Železnica, za koju svako domaćinstvo u Srbiji daje kroz poreze preko 50 evra godišnje za subvencionisanje, a vozovi putuju prosečnom brzinom od 30-40 kilometara na sat, uz velika kašnjenja.
"Ili, na primer, JAT, koji će ove godine ostvariti gubitak od preko dvadeset miliona evra, ali i dalje ima u vlasništvu zgradu predstavništva na Petoj aveniji u Njujorku, iako za Ameriku ne leti već više od petnaest godina".
Postavivši pitanje "šta onda da se radi, Dinkić je naveo da, prvo, najvažnije je zapitati se koliko rad nekog javnog preduzeća zaista košta građane Srbije i kakve oni koristi imaju od toga.
"Ukoliko neko preduzeće smanjuje troškove poslovanja i poboljšava kvalitet svojih usluga, menadžment svakako zaslužuje dobre plate, jer je takav 'skupi' menadžment zapravo jeftiniji za društvo, jer manje košta građane".
S druge strane, šta nam vredi da nekoga direktora malo platimo, ukoliko on svojim neznanjem i lošim rukovođenjem napravi državi veliku štetu, kazao je Dinkić i naveo da "u radu državne uprave, uključujući i javna preduzeća, nije suština smanjiti plate, već smanjiti birokratiju i ukupne troškove".
"Garantujem da bi se Srbija daleko brže razvijala kada bi državni aparat bio manji i efikasniji. Tada bi i pojedinačne plate državnih nameštenika bile daleko veće, ali bi ukupan trošak za društvo bio niži, jer bi isti broj bolje plaćenih ljudi kvalitetnije obavljao više poslova nego sadašnji preglomazni birokratski aparat".
Dinkić je naveo da se prilikom određivanja visine plata mora praviti razlika između javnih preduzeća koja su izložena konkurenciji (poput Telekoma) i onih koja imaju monopolsku poziciju‚ kao i između onih koja ostvaruju dobit i onih koje građani Srbije dotiraju iz budžeta.
"Osnovne plate menadžmenta bi svakako trebalo da budu niže nego sadašnje, mnoge privilegije ukinute, ali bi svi imali mogućnost dodatnih stimulacija ukoliko poboljšaju rezultate poslovanja".
Kao treće, Dinkić smatra da je nužna daleko strožija kontrola rada javnih preduzeća kroz dve poluge - Ministarstvo finansija i javnost.
"Ako su rezultati dobri, menadžment bi na osnovu saglasnosti ministarstva finansija zaslužio pažljivo odmerene bonuse, a ukoliko su loši, plate bi im trebalo smanjiti, a u drastićnim slučajevima smeniti rukovodstvo preduzeća. Finansijski izveštaji svih javnih preduzeća moraju biti podvrgnuti nezavisnoj reviziji i objavljeni na internetu".
Kao konačno rešenje, Dinkić je naveo privatizaciju - u svim onim slučajevima u kojima je moguće postići cilj da nas rad preduzeća manje košta i da više koristi društvu, a u svim drugim slučajevima - bolja kontrola rada, uz adekvatan sistem nagrađivanja, odnosno kažnjavanja.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
