Fruska gora seca suma na Fruskoj gori.html

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

VRELA rasprava o Fruškoj gori: Ko seče šume i zašto?

Autor Milutin Vujičić
Autor Milutin Vujičić

Da li je seča šuma na Fruškoj gori "odgovorna i planska" ili je u pitanju "pustošenje" šumskog fonda Srbije? Upravo o toj temi mišljenja su sukobili najpozvaniji ljudi iz oblasti ekologije i šumarstva, a dobra vest je da nam je STALO!

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Malo-malo na društvenim mrežama osvanu fotografije posečenih trupaca na Fruškoj gori, panjeva koji opominju da je nestalo zdravo stablo ili smeća koje su ostavili nesavesni građani, što je dovoljan razlog da se zabrinu svi koji imalo mare za prirodu.

Da li mora baš tako da bude?

Divimo se krajolicima divnih predela u regionu, ali istu, možda i jaču emociju, treba da pokažemo kad je reč o ovdašnjim.

Prvo je potrebno poći od sebe i svojih bližnjih, ne ostavljati đubre svuda oko nas, a onda i prijaviti nadležnima sve ono za šta nam se učini da je izvedeno mimo plana.

Pročitajte još: Budi EKO-POLICAJAC, prijavi napad na prirodu!

Upravo o tome se raspravljalo na današnjem Okruglom stolu u Novom Sadu posvećenom seči šuma u Nacionalnom parku Fruška gora, na kojem je, pre svega, vođena rasprava o tome da li je ono što se trenutno dešava "odgovorna" seča šuma ili je reč o "pustošenju" šumskog fonda.

Okupljeni učesnici sukobili su mišljenja o ovoj temi, ali i mnogobrojni građani iz publike koji su mahom bili na strani "ekološke" strane priče.

"Javnost je zabrinuta, i drago mi je da ljudi brinu o svojoj okolini, sve nas zanima ko kontroliše rad nacionalnog parka Fruška gora? Ko kontroliše šta se seče i koliko se seče, da li je ta seča opravdana, posebno zdravog drveća? Da li je to zbog održavanja biodiverziteta ili ne", rekla je na početku razgovora Nataša Đereg iz Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) i time već sabrala većinu pitanja koja su interesovala publiku u amfiteatru novosadskog SPENS-a.

stablo, seča drveća, drvo, seča stabala, šuma, šume



Da li je odgovor na sva pitanja i dobila - procenićete sami kada pročitate ceo tekst.

Nenad Radosavljević iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo uverava da se sa Fruškom gorom, posebno kada je reč o seči šuma - "gazduje u skladu sa planskim dokumentima", koji su izvedeni za period od 2013. do 2023. godine, dok je sličnog mišljenja i Zvezdan Mišalić iz Republičke inspekcije za šume.

"Svi treba da budemo na strani državnog gazdovanja šumama. Moje mišljenje je da postoje planovi za Frušku goru i svako nepoštovanje je kažnjivo", naglasio je Mišalić.

Istakao je da je bilo više od 30 nadzora u poslednje tri godine i da u Nacionalnom parku Fruška gora nije pronađena nijedna seča mimo planova, dok je prof. dr Milan Medarević sa Šumarskog fakulteta iz Beograda, koji je učestvovao u pisanju pomenutog desetogodišnjeg plana, istakao da nema bojazni od "nestanka" šuma na ovoj planini.

"Poslednji plan je pretpostavio 1% zahvata seče, a u odnosu na iskustva u Evropi to je veoma umeren intenzitet. Znam kakav vam je utisak kad vidite trupce, ali znajte da je procedura komplikovana i da to nije tako...", poručio je Medarević zabrinutim učesnicima i građanima.

Jedan od onih koji se aktivno bavi ekologijom, ili bolje rečeno temom "ekološkog kriminala" u Srbiji, jeste novinar Dragan Gmizić koji je prvi "izmamio" aplauze prisutnih.

"Imam utisak da kad govorimo o planskom i odgovornom upravljanju Fruškom gorom da se tu radi o šumarskom gazdinstvu, a ne o Nacionalnom parku!", rekao je Gmizić.

Na to se nadovezao i moderator konferencije Goran Čabradi, narodni poslanik iz Zelene stranke, koji je pre svega stavio naglasak na zabrinutost građana kojima planovi o kojima se priča ne znače mnogo, a da se njihova osetljivost prema ovoj temi pomalo i ignoriše.

"Mi mislimo da je u pitanju prekomerna seča Fruške iako profesor kaže da je 1% tretirano. Moj utisak je da vi šumari ovo posmatrate kao sirovinu, a ne kao Nacionalni park. Kad kažete sve je po planovima, ja pomislim ko radi planove i kako ih radi. Može tamo da piše da se seče pola Fruške gore, a opet je po planu. Slušajući vas ovde shvatam da šumu posmatrate kao sirovinu, a ne ekološku oazu. Da li je nacionalni park samo drvni resurs", poručio je Čabradi koji je time "zakuvao" atmosferu.

"DA IMATE VEĆI BUDŽET, DA LI BISTE I DALJE SEKLI ŠUME?"

stablo, seča drveća, drvo, seča stabala, šuma, šume



Pomoćnik direktora Javnog preduzeća Nacionalni park Fruška gora Konstantin Plužarević, koga je Čabradi pri predstavljanju opisao kao čoveka koji je često izložen "napadima", priznao je da možda nisu bili dovoljno transparentni, ali da će to pokušati da isprave.

"Treba da podsetimo da mi nismo profitabilno udruženje, trudimo se da sve što dobijemo vraćamo u nacionalno dobro. Nismo mi ti koji odlučujemo, imamo planove koje imamo, verujemo da možemo i više, ali ekonomska situacija i prostor gde se nalazimo nam ne omogućavaju sve", rekao je Plužarević, koji je istakao da nemaju dovoljno čuvara zbog zabrane zapošljavanja u državnim preduzećima, dok je dodao i da novac koji dobijaju od države nije dovoljan za sve troškove.

Za informaciju iz Zelene stranke da je za 400 zaštićenih područja u Srbiji godišnji ukupni budžet oko 250 miliona dinara, i da toliko dobija recimo samo jedno područje u Mađarskoj, Plužarević je potvrdio da je tačna, uz poruku da novac koji dobija Nacionalni park Fruška gora nije dovoljan.

"Mi dobijamo 12 miliona dinara od države. Sa tim sredstvima možemo da funkcionišemo 12 dana i onda da se ugasimo… Mi se sada finansiramo i od naknada (uz seču šuma prim. aut.), iako se borimo da ih uopšte naplatimo", rekao je Plužarević.

A da dobijete 300 miliona dinara od države, da li biste i dalje sekli šume?

"Ne bismo onda morali ništa da sečemo…", nasmejao se Plužarević.

Kao logičan odgovor na to nametnula se konstatacija Čabradija koji je podsetio da se seča šuma opravdava raznim izgovorima poput "starosti drveća", a da se po ovoj verziji priče više čini da se šume seku zbog čistog profita - i da to ne bi bio slučaj da je novca dovoljno.

"Planove o upravljanju usvojila je država i oni se završavaju ekonomskom komponentom, nema ništa bez toga (…). Šuma je šuma, radilo se o nacionalnom parku ili šumi. Nisam siguran da bi joj bilo bolje bez nas…", rekao je profesor Medarević na šta su reagovali iz publike.

"PRIJAVITE SEČE DRVEĆA, ALI BUDITE PRECIZNI U TOME!"

miljakovac šuma, seča drveća Izvor: MONDO/Stefan Stojanović



"Nacionalni park Fruška gora mora biti motor razvoja Srema!", glasila je poruka jednog zabrinutog građanina iz publike koji je dodao da "dolazi čak iz Hrvatske", a da je blisko upućen u funkcionisanje nacionalnih parkova pošto ima već iskustvo u toj oblasti.

"Tako je svuda, kao da padamo sa Marsa", dodao je on.

Nezadovoljstvo iz publike naglasio je i Nikola Arežina, iz udruženja "Fruškać", koji je podsetio da je Nacionalni park zaštićeno područje, a da opet u njemu postoje ljudi koji seku šumu, puštaju glasnu muziku ili ostavljaju smeće na svakom koraku, dok je njegov utisak da ispred Javnog preduzeća ne čine dovoljno da bi to promenilo.

Apelovao je na "tešnju" saradnju i podsetio da u mnoge dogovore nisu bili uključeni, pošto su prekasno bili obavešteni, na šta je Konstantin Plužarević obećao da će se to promeniti.

DRUŠTVENE MREŽE - NE ŠIRITE PANIKU!

Kopaonik, selo, srpsko selo, taraba Izvor: MONDO/Predrag Vujić



Za kraj se povela rasprava i o fotografijama na društvenim mrežama pošto postoje građani koji šalju prijave, ali sve na osnovu "rekla-kazala" priča, kako je rekao jedan od zaposlenih u Sekretarijatu za urbanizam i životnu sredinu.

Apelovao je da kada se prosledi fotografija posečenog drveća ili smeća, da se navede i tačna lokacija i vreme kada je primećeno.

"Isto je i kad zovete policiju da prijavite zločin", naglašeno je.

Pa tako da i shvatimo sve one ružne stvari koje se dešavaju na "zelenim" prostorima - kao zločin protiv prirode - pa, to možda dovede i do još efikasnijeg rešavanja prijava koje građani sve više šalju, a koji nikako ne smeju da budu obeshrabreni da to ne čine.

Samo ako smo dovoljno zabrinuti to znači da nam je i dalje stalo za nas.

Komentari 16

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Ostavio im deda

Lepo covek kaze da od drzave dobijaju novac za samo 12 dana rada. A plate se isplacuj svakog meseca. Znaci, da bi zaposleni primali plate prindjeni su da seku sume. Sta tu nije jasno ?

Horacije

Kao sto jasno pise u tekstu- plan je iz 2013-te, gle slucajnosti, od tada se i Fruskogorski maraton naplacuje, ove godine je dogurao do 10000 din na dan prijave !!! Ima nesto sto je jos strasnije u ovoj prici, a sto malo ko zna, drvo sa Fruske gore se izvozi u Kinu, dakle pustosenje se izvodi samo zarad profita i niceg drugog.

Vuk Sa Drine

Uz saradnju sa lokalnim vlastima, drvna mafija pustoši šume na Jagodnji i Boranji. Iza njih ostaju goleti!

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader