Do isteka roka koji je lekarima ostavilo Ministarstvo zdravlja da se izjasne za kog poslodavca će raditi od 11. decembra, ostalo je manje od dva dana ali je, bar zvanično, interesovanje "državnih" lekara za rad kod privatnika zasad malo.
Zdravstvene ustanove dobile su od Ministarstva zdravlja instrukcije kako i u kojim slučajevima može da se odobri dopunski rad kod države ili kod privatnika, ali lekari izgleda ne žure da se izjasne, iako bi to trebalo da učine do 11. decembra.
Prema rečima direktora KBC Zvezdara prof. dr Zorana Ivankovića, još nijedan lekar nije tražio da podeli radno vreme i da od 11. decembra radi za dva poslodavca, i državu i privatnika.
"Iako ima nastavnika koji su i do sada radili kod privatnika, još niko nije tražio dozvolu za dopunski rad posle 11. decembra", kazao je dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu prof. dr Branko Đuričić dodajući da će "oni koji zatraže i dobiju dozvolu, moći dopunski da obavljaju samo van redovnog radnog vremena na fakultetu".
Prema njegovim rečima, tako će nastavni kadar moći da radi po Zakonu o radu u punom radnom vremenu na fakultetu, po sporazumu i na klinici i po ugovoru o dopunskom radu i kod privatnika.
S druge strane, portparol Sindikata lekara i farmaceuta Srbije dr Nevena Dimitrijević smatra da je rešenje po kojem lekar zaposlen u javnom zdravstvu na puno radno vreme može dopunski da radi samo u državnoj ustanovi u suprotnosti sa Zakonom o radu.
Nasuprot tome, ministar zdravlja Tomica Milosavljević smatra da se time otvara konkurentnost državnog i privatnog sektora.
"Pošteno je da građani znaju, ako žele neku vanstandardnu uslugu, gde mogu da je obave, ko tačno to radi i koliko to košta", kazao je ministar dodajući da će pacijenti moći da pozovu večernje klinike i da zakažu uslugu kada njima odgovara.
Prema njegovom mišljenju, bezbednost pacijenata će biti bolja, jer će usluge biti obavljane u klinikama u kojima se radi bezbednije nego tamo gde se obavlja ređe, što je slučaj sa privatnim klinikama.
Lekari koji se opredele za puno radno vreme u državnom neće moći da rade u privatnom sektoru, ali će moći dodatno da zarade u večernjoj klinici svoje ustanove, posle završetka dvosmenskog rada, subotom ili nedeljom, jer je to, kako kaže Milosavljević, najbolji način da se najbolji lekari zadrže u državnom sektoru.
Oni koji se opredele za delimično radno vreme u državnoj ustanovi, neće moći u njoj da budu na rukovodećim mestima i neće moći ni u jednoj u državnoj ustanovi da obavlja dopunski rad.
Kada ustanove obezbede prostorne i kadrovske uslove i Upravni odbori odluče o cenama vanstandardnih usluga, moraju da dobiju saglasnost Ministarstva zdravlja.
To znači da će morati detaljno da opišu način i postupak dopunskog rada, vrste usluga, specijalnost i tačan broj angažovanih za pojedinačne vrste usluga.
Najava organizovanja dopunskog rada u večernjim klinikama pod državnim krovom je podigla prašinu, jer je reč o velikom novcu koga državno zdravstvo više neće lako da se odrekne, jer većinu posla u privatnim ordinacijama obavljaju državni lekari za honorar i bez računa.
Tako je Lekarska komora Srbije (LKS) smatra da su predviđene promene neustavne i da diskriminišu i lekare i pacijente, tako da je zatržila mišljenje Ustavnog suda o ovom pitanju.
U toj ustanovi je saopšteno da će se o ustavnosti spornog člana zakona raspravljati tek posle 31. decembra, do kada bi svi zakoni trebalo da budu usklađeni sa Ustavom.
Direktorka Komore dr Tatjana Radosavljević kaže da postoji mogućnost da ministar Milosavljević obustavi primenu člana 277 do 31. decembra ili da pravnici tog ministarstva prosude da li je on usklađen sa Ustavom.
"Mi ćemo osporiti ustavnost tog Pravilnika o dopunskom i dodatnom radu, jer je vrlo nejasan i različito se tumači," istakla je Radosavljevićeva.
Ministar zdravlja uzvraća da zdravstvene ustanove još imaju priličnu tromost i nevericu i izrazava uverenje da će najavljeno rešenje zavesti red u struci, otvoriti prostor za zapošljavanje i nova radna mesta i omogućiti primenu Uredbe o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju.
(Tanjug)
Zdravstvene ustanove dobile su od Ministarstva zdravlja instrukcije kako i u kojim slučajevima može da se odobri dopunski rad kod države ili kod privatnika, ali lekari izgleda ne žure da se izjasne, iako bi to trebalo da učine do 11. decembra.
Prema rečima direktora KBC Zvezdara prof. dr Zorana Ivankovića, još nijedan lekar nije tražio da podeli radno vreme i da od 11. decembra radi za dva poslodavca, i državu i privatnika.
"Iako ima nastavnika koji su i do sada radili kod privatnika, još niko nije tražio dozvolu za dopunski rad posle 11. decembra", kazao je dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu prof. dr Branko Đuričić dodajući da će "oni koji zatraže i dobiju dozvolu, moći dopunski da obavljaju samo van redovnog radnog vremena na fakultetu".
Prema njegovim rečima, tako će nastavni kadar moći da radi po Zakonu o radu u punom radnom vremenu na fakultetu, po sporazumu i na klinici i po ugovoru o dopunskom radu i kod privatnika.
S druge strane, portparol Sindikata lekara i farmaceuta Srbije dr Nevena Dimitrijević smatra da je rešenje po kojem lekar zaposlen u javnom zdravstvu na puno radno vreme može dopunski da radi samo u državnoj ustanovi u suprotnosti sa Zakonom o radu.
Nasuprot tome, ministar zdravlja Tomica Milosavljević smatra da se time otvara konkurentnost državnog i privatnog sektora.
"Pošteno je da građani znaju, ako žele neku vanstandardnu uslugu, gde mogu da je obave, ko tačno to radi i koliko to košta", kazao je ministar dodajući da će pacijenti moći da pozovu večernje klinike i da zakažu uslugu kada njima odgovara.
Prema njegovom mišljenju, bezbednost pacijenata će biti bolja, jer će usluge biti obavljane u klinikama u kojima se radi bezbednije nego tamo gde se obavlja ređe, što je slučaj sa privatnim klinikama.
Lekari koji se opredele za puno radno vreme u državnom neće moći da rade u privatnom sektoru, ali će moći dodatno da zarade u večernjoj klinici svoje ustanove, posle završetka dvosmenskog rada, subotom ili nedeljom, jer je to, kako kaže Milosavljević, najbolji način da se najbolji lekari zadrže u državnom sektoru.
Oni koji se opredele za delimično radno vreme u državnoj ustanovi, neće moći u njoj da budu na rukovodećim mestima i neće moći ni u jednoj u državnoj ustanovi da obavlja dopunski rad.
Kada ustanove obezbede prostorne i kadrovske uslove i Upravni odbori odluče o cenama vanstandardnih usluga, moraju da dobiju saglasnost Ministarstva zdravlja.
To znači da će morati detaljno da opišu način i postupak dopunskog rada, vrste usluga, specijalnost i tačan broj angažovanih za pojedinačne vrste usluga.
Najava organizovanja dopunskog rada u večernjim klinikama pod državnim krovom je podigla prašinu, jer je reč o velikom novcu koga državno zdravstvo više neće lako da se odrekne, jer većinu posla u privatnim ordinacijama obavljaju državni lekari za honorar i bez računa.
Tako je Lekarska komora Srbije (LKS) smatra da su predviđene promene neustavne i da diskriminišu i lekare i pacijente, tako da je zatržila mišljenje Ustavnog suda o ovom pitanju.
U toj ustanovi je saopšteno da će se o ustavnosti spornog člana zakona raspravljati tek posle 31. decembra, do kada bi svi zakoni trebalo da budu usklađeni sa Ustavom.
Direktorka Komore dr Tatjana Radosavljević kaže da postoji mogućnost da ministar Milosavljević obustavi primenu člana 277 do 31. decembra ili da pravnici tog ministarstva prosude da li je on usklađen sa Ustavom.
"Mi ćemo osporiti ustavnost tog Pravilnika o dopunskom i dodatnom radu, jer je vrlo nejasan i različito se tumači," istakla je Radosavljevićeva.
Ministar zdravlja uzvraća da zdravstvene ustanove još imaju priličnu tromost i nevericu i izrazava uverenje da će najavljeno rešenje zavesti red u struci, otvoriti prostor za zapošljavanje i nova radna mesta i omogućiti primenu Uredbe o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
