Više od trećine građana Srbije (39 odsto) ne veruje medijima, dok 23 odsto ima delimično ili potpuno poverenje u medije. Publiku na prvom mestu zanima vremenska prognoza, zatim komunalne informacije, lokalna kulturna dešavanja...
To je pokazalo istraživanje predstavljeno danas na konferenciji ''Media Talks" u organizaciji USAID-ovog projekta jačanja okruženja za održivost medija.
Najnoviju analizu o navikama i potrebama medijske publike u Srbiji sproveo je CESID, a programski direktor Bojan Klačar rekao je da medijima češće ne veruju oni koji žive u većim i bolje razvijenim mestima, obrazovaniji su i urbaniji i imaju od 20 do 40 godina.
"Ono što je paradoksalno, poverenje mlađe populacije je veće u socijalne mreže nego u televiziju ili nacionalne medije, a razlog za takav trend je sadržaj medija i što mladi na socijalnim mrežama vide sebe i svoje društvo'', rekao je Klačar.
Istraživanje je pokazalo da svaki četvrti ispitanik (24 odsto), najveći problem medija vidi u lažnim vestima, dok je za 16 odsto najproblematičniji uticaj političkih stranaka.
''Nedostatak profesionalnih novinara kao problem vidi 15 odsto građana, tabloidizaciju i vulgarizaciju njih 10 odsto, cenzuru devet odsto, a loš kvalitet sadržaja osam odsto'', naveo je Klačar.
Prema istraživanju, skoro četvrtina ispitanika (24 odsto) bira medije u koje ima poverenje i s kojima deli uverenje, dok se 12 odsto odlučuje za medije koji im pružaju tačne informacije.
Takođe, trećina građana (33 odsto) nikada ne obraća pažnju na izvor vesti, a 22 odsto to čini veoma retko, dok svega osam odsto ispitanija redovno obraća pažnju od koga je potekla informacija.
Istraživanje se bavilo i interesovanjem publike za lokalne teme, a pokazalo se da publiku na prvom mestu zanima vremenska prognoza, zatim komunalne informacije, lokalna kulturna dešavanja, manifestacije zabavnog karaktera i istorija grada.
Kratki video sadržaj je medijski format koji je najpoželjniji za četvrtinu građana u Srbiji (26 odsto).
''Za kraće faktografske tekstove odlučilo se 19 odsto ispitanika, a za duže analitičke tekstove svega sedam odsto'', naveo je Klačar.
Analiza je pokazala da 62 odsto ljudi preko mobilnih telefona pristupa medijskom sadržaju na internetu, preko računara 19 odsto, dok internet ne koristi čak 18 odsto isopitanika.
Istraživanje je sprovedeno među 1.500 ispitanika starosti između 15 i 65 godina.
