Predsednik Srbije Boris Tadić razgovarao je u utorak sa delegacijom Sinoda Srpske pravoslavne crkve.
Kako je saopštila Pres služba predsednika, Tadić je sa vladikama SPC-a razgovarao o uvođenju verske službe u vojsci, nastavku izgradnje hrama Svetog Save na Vračaru i vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama.
Dodaje se da je bilo reči i o zaštiti kulturne i verske baštine na Kosovu kao i o procesu uvođenja misije Euleks na KiM i saradnje sa njom.
Sa predsednikom Tadićem razgovarali su mitropolit crnogorsko primorski Amfilofije, vladika tuzlanski Vasilije Kačavenda, vladika mileševski Filaret, vladika žički Hrizostom i sekretar Sinoda.
Sednica Svetog arhijerejskog Sinoda završena je u utorak u Srpskoj patrijaršiji, a saopštenja neće biti, uprkos očekivanjima u javnosti da će se to visoko crkveno telo oglasiti povodom pisma episkopa zahumsko-hercegovačkog Grigorija upućenog episkopatu Srpske pravoslavne crkve.
"Održana je redovna sednica, a na dnevnom redu su bila tekuća pitanja iz života Crkve", rekao je Tanjugu sekretar Sinoda protojerej stavrofor Savo Jović po završenoj sednici četvoročlane "vlade SPC".
U SPC kažu da i nije uobičajeno da se Sinod, koji se sastaje jednom sedmično, oglašava saopštenjem, jer je nadležan za redovno funkcionisanje crkve, dok je za suštinske odluke nadležan Sabor arhijereja.
Sam Grigorije u intervjuu za "Press" tvrdi da je dobio dvadesetak odgovora, ali ne i od mitropolita Amfilohija, koga je, kako kaže, "gađao" ovim pismom.
On kaže da je namerno hteo da "povredi" mitropolita Amfilohija jer je on najodgovorniji od svih vladika, ali da mu je sada žao zbog toga.
"Kada bih ponovo pisao pismo, naravno da bih ga promenio. Uvek je tako sa stvarima koje neposredno osećate i tako ih stavljate direktno na papir. To je cena iskrenosti i unetih osećanja. Menjao bih ga tako što bi bilo sažetije, ali u suštini je to to. Ali, ništa konkretno ne bih izbacio, nijedan podatak, samo možda poneku prejaku reč, da niko ne bude lično povređen", kaže episkop.
Povodom zamerke da je pismo pisao po diktatu vlasti u Beogradu i da želi da bude novi patrijarh, Grigorije kaže da su takvi stavovi bili izneti i pre Sabora i da je to pokušaj njegove diskreditacije.
On ne vidi ništa sporno da ga podržavaju predsednik Srbije Boris Tadić ili premijer RS Milorad Dodik.
"To nije nikakav greh. I ako me i podržavaju Tadić i Dodik, i ko zna još ko, i ako oni žele da ja budem patrijarh, nije to ništa strašno niti grešno. Sasvim je legitimno da svaki kršten čovek bude zainteresovan za to ko će biti patrijarh, njegov sveštenik ili episkop", kaže vladika zahumsko-hercegovački.
Grigorije i dalje tvrdi da je pre Sabora ministar vera Srbije Rodoljub Šijaković razgovarao sa vladikama i izneo svoje mišljenje da bi na čelo SPC trebalo da dođe neko mlađi energičniji.
"Ne može nama u državi glavni da bude Krkobabić! Pa, to nema nigde! Moramo da mislimo na potomstvo. Ali, znate, Šijaković je profesor Bogoslovskog fakulteta, život mu je posvećen Crkvi i prijatelj je s mnogim vladikama. Ali, on nikada nije pomenuo nijedno ime, i on ima pravo da kao ministar i kao vernik iznese svoj stav i razgovara s vladikama jer sarađuju na poljima prosvete", kaže Grigorije.
Nastup episkopa Grigorija koji i dalje brani stavove u pismu, ne može biti prenebregnut, naveli su u SPC pred zasedanje Sinoda, tim pre što je on u pismu pomenuo dvojicu od četvorice članova "vlade SPC" - mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, najstarijeg po rukopoloženju koji zamenjuje patrijarha Pavla, i episkopa Filareta.
Mitropolit Amfilohije nije komentarisao nastup episkopa Grigorija, a na pitanje novinara je rekao "do sada je sve rečeno" i da se tome " ništa ne može dodati".
Ni episkop mileševski Filaret se nije oglašavao. Njemu je, naime, četrdesetogodišnji episkop Grigorije zamerio "nekanonski" štrajk glađu i neprimereno nastupanje u ime SPC.
Pojedini u SPC traže najrigoroznije mere, uključujući raščinjavanje, protiv vladike Grigorija, koji se, kako navode, na Televiziji B92 pojavio bez vladičanskih obeležja.
Analitičari, međutim, ukazuju da u pismu nisu izneti stavovi kojima vladika zagovara novo versko učenje, ili jeretičke stavove, što bi moglo imati za posledicu potrebu sazivanja vanrednog Sabora i preduzimanje oštrih mera.
Ćutanje i nereagovanje arhijereja članova Sinoda, ali i drugih članova episkopata, ne znači, kako ocenjuju analitičari, da episkop Grigorije nema podršku među članovima Sabora.
Većina u Crkvi smatra da te stavove treba raspraviti na Saboru, a sednica Sinoda, koji je izvršni organ najvišeg tela SPC, trebalo bi da pripremi i pitanja za naredni susret članova episkopata.
Jesenje zasedanje Sabora, koje je održano u novembru, ukazalo je na probleme i podeljena mišljenja četredesetočlanog tela, a pismo episkopa Grigorija je samo svojevrstan nastavak tog saborskog okupljanja na kome nije izabran novi poglavar SPC.
Patrijarh Pavle je umoljen da odustane od zahteva da se povuče sa trona Svetog Save, zaključeno je na jesenjem Saboru.
Sledeće redovno zasedanje Svetog arhijerejskog Sabora zakazano je za maj iduće godine.
(MONDO/agencije/foto: Press)
Kako je saopštila Pres služba predsednika, Tadić je sa vladikama SPC-a razgovarao o uvođenju verske službe u vojsci, nastavku izgradnje hrama Svetog Save na Vračaru i vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama.
Dodaje se da je bilo reči i o zaštiti kulturne i verske baštine na Kosovu kao i o procesu uvođenja misije Euleks na KiM i saradnje sa njom.
Sa predsednikom Tadićem razgovarali su mitropolit crnogorsko primorski Amfilofije, vladika tuzlanski Vasilije Kačavenda, vladika mileševski Filaret, vladika žički Hrizostom i sekretar Sinoda.
Sednica Svetog arhijerejskog Sinoda završena je u utorak u Srpskoj patrijaršiji, a saopštenja neće biti, uprkos očekivanjima u javnosti da će se to visoko crkveno telo oglasiti povodom pisma episkopa zahumsko-hercegovačkog Grigorija upućenog episkopatu Srpske pravoslavne crkve.
"Održana je redovna sednica, a na dnevnom redu su bila tekuća pitanja iz života Crkve", rekao je Tanjugu sekretar Sinoda protojerej stavrofor Savo Jović po završenoj sednici četvoročlane "vlade SPC".
U SPC kažu da i nije uobičajeno da se Sinod, koji se sastaje jednom sedmično, oglašava saopštenjem, jer je nadležan za redovno funkcionisanje crkve, dok je za suštinske odluke nadležan Sabor arhijereja.
Sam Grigorije u intervjuu za "Press" tvrdi da je dobio dvadesetak odgovora, ali ne i od mitropolita Amfilohija, koga je, kako kaže, "gađao" ovim pismom.
On kaže da je namerno hteo da "povredi" mitropolita Amfilohija jer je on najodgovorniji od svih vladika, ali da mu je sada žao zbog toga.
"Kada bih ponovo pisao pismo, naravno da bih ga promenio. Uvek je tako sa stvarima koje neposredno osećate i tako ih stavljate direktno na papir. To je cena iskrenosti i unetih osećanja. Menjao bih ga tako što bi bilo sažetije, ali u suštini je to to. Ali, ništa konkretno ne bih izbacio, nijedan podatak, samo možda poneku prejaku reč, da niko ne bude lično povređen", kaže episkop.
Povodom zamerke da je pismo pisao po diktatu vlasti u Beogradu i da želi da bude novi patrijarh, Grigorije kaže da su takvi stavovi bili izneti i pre Sabora i da je to pokušaj njegove diskreditacije.
On ne vidi ništa sporno da ga podržavaju predsednik Srbije Boris Tadić ili premijer RS Milorad Dodik.
"To nije nikakav greh. I ako me i podržavaju Tadić i Dodik, i ko zna još ko, i ako oni žele da ja budem patrijarh, nije to ništa strašno niti grešno. Sasvim je legitimno da svaki kršten čovek bude zainteresovan za to ko će biti patrijarh, njegov sveštenik ili episkop", kaže vladika zahumsko-hercegovački.
Grigorije i dalje tvrdi da je pre Sabora ministar vera Srbije Rodoljub Šijaković razgovarao sa vladikama i izneo svoje mišljenje da bi na čelo SPC trebalo da dođe neko mlađi energičniji.
"Ne može nama u državi glavni da bude Krkobabić! Pa, to nema nigde! Moramo da mislimo na potomstvo. Ali, znate, Šijaković je profesor Bogoslovskog fakulteta, život mu je posvećen Crkvi i prijatelj je s mnogim vladikama. Ali, on nikada nije pomenuo nijedno ime, i on ima pravo da kao ministar i kao vernik iznese svoj stav i razgovara s vladikama jer sarađuju na poljima prosvete", kaže Grigorije.
Nastup episkopa Grigorija koji i dalje brani stavove u pismu, ne može biti prenebregnut, naveli su u SPC pred zasedanje Sinoda, tim pre što je on u pismu pomenuo dvojicu od četvorice članova "vlade SPC" - mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, najstarijeg po rukopoloženju koji zamenjuje patrijarha Pavla, i episkopa Filareta.
Mitropolit Amfilohije nije komentarisao nastup episkopa Grigorija, a na pitanje novinara je rekao "do sada je sve rečeno" i da se tome " ništa ne može dodati".
Ni episkop mileševski Filaret se nije oglašavao. Njemu je, naime, četrdesetogodišnji episkop Grigorije zamerio "nekanonski" štrajk glađu i neprimereno nastupanje u ime SPC.
Pojedini u SPC traže najrigoroznije mere, uključujući raščinjavanje, protiv vladike Grigorija, koji se, kako navode, na Televiziji B92 pojavio bez vladičanskih obeležja.
Analitičari, međutim, ukazuju da u pismu nisu izneti stavovi kojima vladika zagovara novo versko učenje, ili jeretičke stavove, što bi moglo imati za posledicu potrebu sazivanja vanrednog Sabora i preduzimanje oštrih mera.
Ćutanje i nereagovanje arhijereja članova Sinoda, ali i drugih članova episkopata, ne znači, kako ocenjuju analitičari, da episkop Grigorije nema podršku među članovima Sabora.
Većina u Crkvi smatra da te stavove treba raspraviti na Saboru, a sednica Sinoda, koji je izvršni organ najvišeg tela SPC, trebalo bi da pripremi i pitanja za naredni susret članova episkopata.
Jesenje zasedanje Sabora, koje je održano u novembru, ukazalo je na probleme i podeljena mišljenja četredesetočlanog tela, a pismo episkopa Grigorija je samo svojevrstan nastavak tog saborskog okupljanja na kome nije izabran novi poglavar SPC.
Patrijarh Pavle je umoljen da odustane od zahteva da se povuče sa trona Svetog Save, zaključeno je na jesenjem Saboru.
Sledeće redovno zasedanje Svetog arhijerejskog Sabora zakazano je za maj iduće godine.
(MONDO/agencije/foto: Press)
Pridruži se MONDO zajednici.
