Studenti i studiranje večiti studenti i zahtevi
MONDO/Stefan Stojanović Pravni fakultet u Beogradu (ilustracija)

  Prema novom zakonu, oni koji ne steknu diplomu (koja je izjednačena sa master studijama) do početka nove školske godine (1. oktobar 2019. godine), moraju da pređu na takozvani "Bolonjski program" i prihvate uslove, koje smatraju nepovoljnim po njih.

Verica Ivanović Kuzmanović, koja zastupa studente, koji su fakultete upisivali od 1998. godine do 2005. godine (ili koju godinu kasnije), objasnila je za MONDO zašto se protive prelasku na "Bolonjski program" i na koji način se ta grupa studenata "diskriminiše" novim zakonskim rešenjima.

"Pored vraćanja na niže godine iako su odavno apsolventi, obaveznih predavanja koje su davno odslušali, dodavanja besmislenih ispita koje su već položili, a sada imaju samo novo ime, ogromnih troškova, najveći problem je što bi im stepen obrazovanja bio snižen - sa zvanja izjednačenog sa master diplomom koje dobijaju po starom programu, bili bi svedeni na diplomu osnovnih studija, sa 7,1 nivoa na 6,2. To za većinu znači da bi morali da završavaju master studije, da bi mogli da se zaposle u struci", kaže ona.

Uvođenjem Bolonjske deklaracije 2006. godine (kojom je promenjen način školovanja), akademcima koji su studije upisali po starom programu dat je rok da diplomiraju do školske 2011/2012 godine.  Rok za završetak studija potom je više puta pomeran, najpre na 2014. godinu, zatim na 2016, pa na 2018. godinu, da bi prošle godine dobili rok od godinu, tačnije do septembra 2019. godine da okončaju studije. Procena je da trenutno u Srbiji ima oko 10.000 starih studenata, ali da svi nisu "aktivni".

"Studenti po starom programu imaju pravo da svoje studije završe po zakonu po kojem su započeli, to pravo im garantuje i Ustav Republike Srbije, novi zakon se ne može sprovoditi retroaktivno", ističe Verica Ivanović Kuzmanović.

Dodaje da su u skupštinskom Odboru za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, na čelu sa profesorom Ljubomirom Stojmirovićem, bili svesni problema koji bi nastali primenjivanjem novog zakona, pa je produžavan krajnji rok za završetak studija, što je, ocenjuje, dalo značajne rezultate.

Ali, predstavnica "večitih studenata" smatra da produžavanje nije rešenje bez obzira na svu dobrobit koju je donelo.

"Zakon po kojem smo upisali studije nas nije vremenski ograničavao. Nema potrebe odobravati godinu za godinom, već samo poštovati zakon koji se na nas odnosi. Godinama se 'spinuje' da se radi o lošim, 'večitim' studentima iz starih viceva. Naprotiv, svi mi smo dobri studenti, sa visokim prosekom, većina ima porodice, posao i niz drugih obaveza koji su sprečavali da završe studije u roku. Ali mi smo i računali na to da ćemo moći da studiramo tempom koji možemo da uskladimo sa obavezama. Sve što se od nas zahtevalo smo ispunili i plaćali. Zbog nas se niko dodatno ne angažuje, a program studija je svim profesorima i asistentima dobro poznat", naglasila je Verica Ivanović Kuzmanović za MONDO.

Ona ističe da je, pod raznim pritiscima i uvreženog mišljenja, prenebregnuta činjenica da se diskriminišu kolege sa invaliditetom, kojih je značajan broj, kao i žene, koje čine većinu potpisannika peticije, a koje nose najveći teret roditeljstva.

Studenti su peticiju predali i predsedniku Srbije, predsednici vlade, predsednici Skupštine Srbije i Ministarstvu prosvete.

"Nadamo se da ćemo okončati ovu dugogodišnju agoniju koja nikome ništa dobro neće doneti. I sama država je na gubitku ako dozvoli da se odbace ljudi koji su na korak do diplome. Broj visoko obrazovanih u našoj zemlji je između 3-5%, a težimo proseku zemalja Evropske unije 35%. Od svih relevantnih instanci ćete čuti da je najveći resurs u budućnosti znanje i obrazovanje. To se ne može postići kršenjem našeg prava da studije završimo po programu i zakonu po kojem smo studije upisali", ocenila je u izjavi za MONDO Verica Ivanović Kuzmanović.