Nikola Hajdin sahranjen.html

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

Sahranjen akademik Nikola Hajdin

Izvor Fonet
Izvor Fonet

Akademik Nikola Hajdin sahranjen je danas na Novom groblju u Beogradu.

nikola hajdin Izvor: Tanjug/Zoran Žestić

Akademik Nikola Hajdin svoju mudrost usmerio je na očuvanje dostojanstva, integriteta i autonomije Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), koju je vodio u teškim danima od 2003. do 2015. godine, izjavio je danas predsednik SANU Vladimir Kostić, na sahrani Hajdina na Novom groblju u Beogradu.

"Poslednji most kojim će, u zimu svog života, 17. jula ove mgodine profesor Nikola Hajdin preći, most je bez povratka", rekao je Kostić na sahrani, u prisustvu velikog broja članova SANU.

On je rekao da je Hajdin delio sudbinu značajnih srpskih naučnika koji su bili poznatiji u svetu nego u Srbiji.

"Mi njegovo ime tradicionalno vezujemo za mostove, što ga je pomalo povređivalo, jer je on bio veoma ponosan na naučna istraživanja koja su prethodila kakvoj tehničkoj realiziciji, odnosno koja su je omogućavala", rekao je Kostić.

On je podsetio da je Hajdin objavio više od 230 naučnih radova i dao izizetan doprinos u primeni numeričkih metoda u teoriji elastičnosti i teoriji konstrukcija, kao u teoriji tankozidnih nosača.

"Mostovi koje je gradio nisu stereotipni u građevinskom smislu - težio je novini i izazovu", naglasio je Kostić.

On je podsetio da je Hajdin 50 godina bio redovni član SANU i da je od 2003. do 2015. vodio Akademiju "u teškim vremenima imeđu podvodnih grebena političkih borbi, oštrih sučeljavanja različitih Srbija, u tranziciji koja je podrazumevala i stvaranje novih elita, hostilnih prema SANU kao živom svedoku njihove efemernosti".

"I tada se od SANU tražilo izjašnjavanje čak i o banalnostima dnevne politike, a oni koji su bavili ili
uslovljavali bacanje anateme na ovu kuću pasjom poslušnošću ležerno su nudili, ko što nude i danas, da nam paternalistički, od reči do reči, izdiktiraju mišljenja koja će potom biti naša", rekao je Kostić.

On je ocenio da je Hajdin koji je govorio da političari ne vole naučnike i da su naučnici korisni za zemlju, ali smetnja za vlast, svoju mudrost usmerio na očuvanje dostojanstva, integritet i autonomije SANU.

Dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu Vladan Kuzmanović rekao je da su život i karijera Nikole Hajdina bili neraskidivo povezani sa tim fakultetom na kojem je studirao, doktorirao i bio njegov dekan i profesor.

"Večiti uzor, stvaralac koji je obeležio jednu epohu, veliki pedagog i vanserijski naučnik", tako je Kuzmanović opisao Hajdina i rekao da su protekli dani bili vreme da se ljudi prisete anegdota i uspomena s Hajdinom.

On je dodao da je sa odlaskom Nikole Hajdine Odeljenje tehničkih nauka SANU ostalo bez građevinaca.

Sin preminulog akademika, Rade Hajdin prisetio se da su mu prva sećanja za oca bila vezana na zvuk računarske mašine - mehanički kalkulator "u to vreme najvredniji posed svakog inženjera" i kako je njegov otac radio noću, a on ga budio skačući po krevetu.

On je Hajdina opisao kao čoveka "visoke radne etike, blagosti u odnosu sa drugima i nepomirljivosti prema površnosti i neznanju".

"Radoznalost i želja za znanjem i njeno produbljivanje kroz kritički pristup je krasila moga oca do kraja života", rekao je Rade Hajdin.

Tagovi

Komentari 0

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

loader