Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja navodi da tekst sadrži nekoliko proizvoljnih i paušalnih ocena o broju "oštećenih porodilja".

Pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta ostvaruje se u skladu sa važećim Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom, kaže se u saopštenju resornog ministarstva.

Nijednoj porodilji, dodaju, koja je otpočela porodiljsko odsustvo po zakonu koji je važio do 30.juna 2018. godine nije usled donošenja novih propisa umanjena, odnosno izmenjena naknada zarade ili ukinuto neko od propisanih prava te, kaže se, nijedna porodilja nije oštećena novim propisom.

U prethodnih 11 meseci, pokazuje istraživanje "Bepca", 400 mama je neosnovano dobilo umanjene naknade zarada, jer inače zarađuju više od tri prosečne plate u Srbiji. Kako one plaćaju najveće doprinose i to sa limitom na pet prosečnih plata, država ih je zato što su se odlučile za potomstvo oštetila i to u velikom novčanom iznosu.

Ministarstvo navodi i da se porodilje koje su ostvarile pravo po novim propisima koji se primenjuju od 1. jula 2018. godine ne mogu smatrati "oštećenim", jer nisu prethodno ostvarile neko pravo da bi im ono bilo umanjeno, objašnjavaju u ministarstvu.

"Ako bi se prihvatili pogledi izneti na navedenom portalu o 'oštećenim porodiljama', najviše bi se mogle smatrati 'oštećenim' više od 20.000 nezaposlenih porodilja kojima još, zbog nedostatka budžetskih sredstava, ne može biti obezbeđena neka vrsta naknade zbog rođenja deteta osim roditeljskog dodatka", kaže se u saopštenju.

U ministarstvu navode da veliki broj porodilja ostvaruje naknadu zarade u većem iznosu u odnosu na redovnu platu, jer su im sada u obračun uračunati svi prihodi na koje su platili poreze i doprinose u posmatranom periodu, a koji imaju karakter zarade.

Veliki broj porodilja koje ostvaruju naknadu zarade u manjem iznosu, jer su radile kraći vremenski period ostvaruju i drugu vrstu naknade - ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta, ukoliko su u posmatranom periodu bile angažovane po osnovu "fleksibilnih oblika rada" (različitih ugovora...) i u zbiru njihovi prihodi se ne razlikuju od prihoda koje su ostvarivale dok su radile, kažu nadležni.

"Iznosi roditeljskog dodatka su višestruko veći, a za treće i četvrto dete isplaćuju se i u dužem periodu, tačnije deset godina".

U ministartvu za rad ocenjuju da je, kako navode, činjenica da je novi Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, uvođenjem novih prava i unapređenjem postojećih, omogućio daleko veće prihode porodice po rođenju deteta.

Takođe, kažu, uslovi za ostvarivanje prava na dečiji dodatak olakšani su za veliki broj korisnika i mnogi od njih pravo ostvaruju u većem iznosu.

Ističu da je posebna pažnja posvećena zaštiti najranjivijoj kategoriji dece (u jednoroditeljskim porodicama, bez roditeljskog staranja, sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i korisnika NSP).

"Novina koja se ne spominje, a koja je od izuzetnog značaja je direktna isplata svih prava propisanih Zakonom na račun korisnika što znači redovne prihode porodice svakog meseca".

Nadležni u saopštenju dodaju takođe da se, kažu, ne spominju ni prihodi koje porodice ostvaruju na osnovu Zakonom propisanih "dodatnih prava" koje lokalne samouprave isplaćuju u skladu sa svojim materijalnim mogućnostima, a čiji broj i iznosi, navode, nisu zanemarljivi.

Budžetska izdvajanja po osnovu ovog Zakona planirana za 2019. godinu veća su od 58 milijardi dinara, a trenutno preuzete obaveze po osnovu njega u narednom periodu su dvostruko veće i moraju se sukcesivno obezbeđivati u narednom periodu, poručuju iz ministarstva.

U saopštenju se zaključuje da će resorno ministarstvo i u narednom periodu kao i do sada uložiti dodatne napore, u skladu sa budžetskim mogućnostima, kako bi se, navode, dodatno poboljšao materijalni položaj porodica sa decom.