ilustracija
MONDO/Stefan Stojanović ilustracija

 Nevladine organizacije tu vrstu usluge moći će da pruže u postupcima ostvarivanja prava na azil i zaštite od diskriminacije.

Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, na koji se čekalo skoro deceniju i po, usvojen je u novembru prošle godine, a predsednik Advokatske komore Beograda Jugoslav Tintor kaže za Tanjug da će na tu pomoć moći da računa svaki građanin koji ne može da angažuje advokata, a ispunjava kriterijume za ostvarivanje tog prava, koji će biti detaljno definisani podzakonskim aktima.

Tintor objašnjava da po Ustavu Srbije građani lošijeg materijalnog statusa imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć koju može da pruže advokatura i službe pravne pomoći u lokalnim samoupravama, ali napominje da nije postojao zakon po kojem se ta ustavna odredba sprovodila u praksi.

''Proces donošenja Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći trajao je skoro 14 godina i za to vreme su najviše trpeli građani koji nisu imali kome da se obrate. Veliki broj nevladinih organizacija do sada je pružao pravnu pomoć određenim kategorijama građana, uglavnom ranjivim grupama, ali nije postojao sistem koji to predviđa za svakog građanina'', naveo je Tintor.

Pojasnio je da u opštinama i sada postoje službe pravne pomoći, ali da će podzakonskim aktima, koji treba da budu doneti, one biti drugačije uspostavljene, u širem kapacitetu i tako da opštine, Ministarstvo pravde i Advokatska komora Srbije budu umreženi.

''U zavisnosti od konkretnog slučaja, predmeti će iz opštinskih kancelarija biti upućivani advokatima sa liste. Tako će građani, koji koriste sistem besplatne pravne pomoći, i po kvalitetu pružene usluge i po odgovornosti biti jednaki sa onima koji sami angažuju advokata'', ističe Tintor.

Komitetu pravnika za ljudska prava Jukom godišnje se za besplatnu pravnu pomoć obrati oko 2000 građana, a pravni savetnik te nevladine organizacije Milan Filipović, kaže za Tanjug da će novi zakon velikom broju građana omogućiti pristup toj usluzi, ali kao problem vidi to što će mnogi biti izostavljeni iz njegove primene.

Kako objašnjava, uslovi za ostvarivanje tog prava vezani su, pre svega, za primanje socijalne pomoći i dečijeg dodatka.

''Ko ima vredniju pokretnu imovinu, čak i moderniji televizor, ne može da bude korisnik socijalne pomoći, što se dešavalo. Uslovi su vrlo striktni i ne odnose se samo na primanja, već i na imovinu. Recimo, ako neko poseduje više od 0,6 hektara zemlje nema pravo na besplatnu pravnu pomoć, makar ta zemlja bila i kamenjar'', navodi Filipović.

Prema novom zakonu, pravo na besplatnu pravnu pomoć imaće i određene kategorije kao što su izbeglice, interno raseljena lica, osobe sa invaliditetom, osobe koje traži azil, žrtve nasilja u porodici, žrtve trgovine ljudima...

'Međutim, najveći deo građana, koji ostaje van opsega zakona, su upravo oni koji su prinuđeni da pokreću razne sporove, a ne primaju socijalnu pomoć ni dečiji dodatak ili imaju neku zemlju i nepokretnost'', ukazuje Filipović, a trenutni sistem besplatne pravne pomoći opisuje kao fragmentiran.