Ova srpska svetiteljka je kćerka albanskog kneza Đorđa Arijanita Komnina iz elbasanskog kraja, svastika čuvenog kneza Đurađa Kastriotića - Skenderbega i žena srpskog despota Stefana Brankovića, sina Đurađa Brankovića.

Sa svojim mužem delila je svu muku života, kako u Srbiji, tako i u izgnanstvu u Albaniji i Italiji.

Svoje sinove Maksima i Jovana vaspitala je u hrišćanskom duhu. Kada joj se muž upokojio, zamonašila se i posvetila molitvi i delima milosrđa, te opravljanju i zidanju crkava i manastira.

Povezane vesti

Za slepog Stefana, izgnanog srpskog despota, se udala novembra 1460.

U Albaniji su ostali kratko, dok im se nije rodio prvi sin Đorđe. Nakon godinu dana napustili su Albaniju i po preporuci Skenderbega, Angelininog zeta, otišli u Italiju.

Tu je u siromaštvu provela više od 15 godina, sve do smrti despota Stefana 1476.

Rodila je još jednog sina, Jovana, i kćerku Mariju, koju je udala za monferatskog markiza Bonifacija.

Na poziv mađarskog kralja Matije Korvina, Angelina je krenula sa dvojicom sinova preko Beča i Budima za Srem.

Prvo mesto bilo joj je Kupinovo u kome je podigla crkvu Svetog apostola Luke. Tu je položila mošti svog muža.

Podigla je i ženski manastir nedaleko od budućeg manastira Krušedol, gde je provela ostatak života u molitvi, bdijući nad moštima supruga i sinova. Tu je i sahranjena.

Njene čudotvorne mošti kasnije su prenete u manastir Krušedol koji su Turci 1716. zapalili zajedno s moštima svih Brankovića.

U narodnoj tradiciji ova srpska svetiteljka je upamćena kao izuzetno obrazovana, mudra i lepa. Volela je knjigu i stalno je čitala.

Život Mati Angeline bio je izuzetno težak – nadživela je muža, oba sina i ćerku Maru.

Tri puta je bila prinuđena da prenosi mošti svog muža, a dobar deo života je bila prognana od srpske vlastele.

Upokojila se 1520. godine.

Lik prepodobne Mati Angeline nalazi se na svim ikonama Brankovića, a prikazana je kao monahinja, s krstom u desnoj ruci.