Petar Karađorđević (1844–1921) je bio Karađorđev unuk i treći sin Perside i kneza Aleksandra Karađorđevića, koji je bio prisiljen da abdicira nakon Svetoandrejske skupštine. Petar je sa porodicom živeo u inostranstvu.

Borio se u francuskoj vojsci u Francusko-pruskom ratu. Pridružio se kao dobrovoljac pod pseudonimom Petar Mrkonjić u bosanskohercegovačkom ustanku protiv Osmanskog carstva.

Oženio se 1883. godine crnogorskom princezom Zorkom, kćerkom kneza Nikole. Sa njom je imao petoro dece, uključujući i naslednika Aleksandra. Nakon smrti oca 1885, Petar je postao glava dinastije Karađorđević.

Posle Majskog prevrata i ubistva kralja Aleksandra Obrenovića 1903, izabran je za kralja Srbije, a godinu docnije krunisan u Beogradu. Zbog starosti je 24. juna 1914. preneo kraljevska ovlašćenja na prestolonaslednika Aleksandra. Kao kralj zalagao se za ustavno uređenje zemlje i bio je poznat po svojoj liberalnoj politici.

Težeći ka ekonomskom i društvenom napretku Srbije omogućio je unošenje stranog kapitala, razvoj industrije, zanatstva i trgovine, kao i otvaranje Univerziteta u Beogradu.

Kralj Petar je bio vrhovni komandant srpske vojske u Balkanskim ratovima. U Prvom svetskom ratu povlačio se sa vojskom preko Albanije. Pošto je bio kralj Srbije tokom perioda velikih srpskih vojnih uspeha, u srpskom narodu ostao je zapamćen kao kralj Petar Oslobodilac, Stari kralj i "Čika Pera".

Stvaranjem Kravljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca 1. decembra 1918. godine postao je kralj Srba, Hrvata i Slovenaca, što je ostao do svoje smrti 16. avgusta 1921.

Albanska golgota i povlačenje Srpskog naroda

Vest o Prvom svetskom ratu već iscrpljeni i lošeg zdravstvenog stanja Kralj Petar dobija u Vranjskoj banji i odatle odlazi na front. Posle pobeda na Ceru i Kolubari 1914, nakon ulaska Nemačke i Bugarske u rat 1915, srpska vojska bila je prinuđena na povlačenje i napuštanje zemlje.

Albanska golgota ostavila je velikog traga na zdravlje ostarelog kralja i srpski narod koji se po najvećoj zimi bez hrane probijao do Jadranske obale. Uprkos strašnim stradanjima Kralj Petar je doživeo da dočeka konačnu pobedu i oslobođenje Srbije, i stvaranje nove države nastale ujedinjenjem Srba, Hrvata i Slovenaca.

Francuski pesnik Edmon Rostan, pisac "Sirana de Beržeraka", nadahnut hrabrošću kralja Petra Prvog prilikom povlačenja kroz Albaniju, napisao je i objavio pesmu "Kralj Petrova četiri vola", koju je na srpski jezik preveo Milutin Bojić, pesnik "Plave grobnice". Rostanova pesma je već na Solunskom frontu bila borbeno nadahnuće srpskim vojnicima. Evo dela te pesme:

Кralj Petar ide, jer ići mora
Preko busenja, stenja i gora.
Tajanstven pred njim stoji put.
Sa štapom, samo u svom mundiru,
On ide moru, izgnanstvu, miru.
Ide u bajke rečne kut.

Četiri vola, sa jarmom u luku,
Raonik slave, herojstva vuku.
No unuk Кarađorđa, lav,
Da se sa bojnog polja iščupa
Četiri vola moraju skupa
Da upotrebe napor sav.

Starost, osveštalost zaprege, odela
I sav taj skromni, prosti čin
Da se s okolinom i trenutkom slaže,
Vidi da se poraz k’o uspeh pokaže
Кad postane slave sin.

Vidi da lepota puna bleska stupa,
Кad najdostojnije večnost slavom kupa
Кlizeći vrh njih da sjaj im da.
To slučajno nije. I on vidi, da je
Sam Omir (Homer), izgnan čak u srpske kraje,
Spregnuo četir vola ta.

Reči kralja Petra izgovorene pred Kolubarsku bitku, kada su Austrijanci došli do Kolubare, a on sa oba svoja sina sišao u rov i održao govor iscrpljenoj i umornoj vojsci, odzvanjale su mnogo šire od rovovskog prostora:

"Deco moja!

Vi ste se zakleli da branite otadžbinu i svoga Kralja, ali ja vas razrešavam zakletve date meni, jer životi, i vaši i moj, pripadaju samo Srbiji za koju moramo sada pobediti ili umreti!

Ja sam došao među vas da je, sa onima koji hoće da se bore za njenu slobodu, odbranimo ili poginemo!

Sad je došlo vreme da mi branimo svoju zemlju, njive, ognjišta. Među vama ima i onih koji su posustali i zato svaki onaj koji ne može, neka slobodno odloži oružje i neka se vrati kući, ja mu praštam.

Ostali, napred!"

Stvaranje moderne države i prvih demokratskih institucija u Srbiji

Istoričar Stanoje Stanojević, opisujući kralja Petra, zapisuje:

"Odlukom kralja Petra da bude demokratski i ustavni vladar iskrenim i lojalnim vršenjem te odluke bila su jednim mahom jednom za svagda rešena u Srbiji sva unutrašnja pitanja, i sva snaga u zemlji, trošena do toga vremena u jalovim unutrašnjim partijskim i dinastičkim borbama, okrenula se posle toga radu na državnom snaženju i spremi za rešenje velikih nacionalnih i državnih zadataka.

Što se u tom pravcu moglo onda nesmetano raditi velika je zasluga kralja Petra. On je iskreno želeo slobodu i veličinu svoga naroda i bio je uveren da će se to onako kako je on pustio da se radi najbolje i sigurno postići."

Ljudske vrline koje su krasile kralja, vojničke veštine koje je dokazivao na mnogim ratištima u zemlji i van nje, neizmerna odanost narodu iz koga je ponikao, kao i ideja ujedinjenja koju je zastupao sve do smrti, podarile su kralju Petru još za života slavu i poštovanje na celom prostoru Kraljevine SHS.

Tri grada ponela su i njegovo ime – Mrkonjić Grad u BiH od 1924. godine (ranije Varcar Vakuf), u Crnoj Gori Petrovac na Moru od 1919. godine (ranije Kastel Lastva) i Petrovgrad u Vojvodini od 1935. do 1946. godine (ranije Bečkerek, danas Zrenjanin).

Među brojnim priznanjima kralj Petar je bio nosilac i najvećeg ruskog odlikovanja, Velike lente Svetog Andreje sa mačevima, ordenom koji je pre njega nosio samo car Aleksandar Prvi, pobednik nad Napoleonom.

POGLEDAJTE VIDEO SAHRANE:

Umro je 16. avgusta 1921. u Beogradu. Sahranjen je u svojoj zadužbini na Oplencu.