Savetnica ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Biljana Marić u razgovoru za FoNet je precizirala da će dodeljivanjem tog broja država biti u mogućnosti da učenike i studente prati kroz čitavo školovanje, od predškolskog obrazovanja, pa do fakulteta.

Marić objašnjava da će JOB predstavljati individualnu i neponovljivu oznaku koja se sastoji od 16 karaktera i napominje da je sve u skladu sa važećim propisma u oblasti obrazovanja i vaspitanja, kao i sa pravilima o zaštiti podataka o ličnosti.

Ona dodaje da neće biti mogućnosti zloupotrebe, jer će se u informacionom sistemu svaki učenik voditi samo sa svojim jedinstvenim obrazovnim brojem, a svi ostali podaci ostaju dostupni samo na nivou ustanove.

"Ustanove će i dalje raspolagati sa onim podacima sa kojima po zakonu imaju prava da raspolažu ime, prezime, jedinstveni matični broj učenika, ime i prezime roditelja. Sam informacioni sistem će učenika prepoznavati samo na nivou JOB, ostale podatke nećemo videti u sistemu", navela je Marić.

Ona ističe da će uvođenje JOB pojednostaviti procedure upisa u škole i na fakultete, pa više neće biti potrebno dostavljati silne dokumente prilikom prelaska sa jednog nivoa obrazovanja na drugi, jer će ceo set podataka pratiti učenika.


Uvođenje celokupnog informacionog sistema u prosveti je složen proces, ukazuje Marić, pa će se njegovo uvođenje sprovoditi kroz četiri faze i trajaće do marta 2021. godine.

Pomoćnica ministra prosvete navodi da će do kraja čitavog procesa u jedinstvenom informcionom sistemu prosvete postojati ukupno osam različitih registara podataka.

Iz faze u fazu nastajaće registar ustanova, registar zaposlenih u ustanovama, registar dece, učenika i odraslih, registar domova učenika, registar akreditovanih visokoškolskih ustanova, registar akreditovanih studijskih programa, registar studenata i registar zaposlenih u visokoškolskim ustanovama.

Prema rečima Biljane Marić, u formiranju jedinstevnog informacionog sistema ne kreće se od nule, pa će tako biti korišćeni svi do sada prikupljani podaci i digitalne evidencije.

Sve to će pomoći da prosvetni sistem bude efikasniji, da se lakše uvide njegovi resursi i potrebe, a krajnji ishod je veći kvalitetet celokupnog obrazovnog procesa, smatra Marić.

Navodi i da će sistem smanjiti administrativne procedure koje su sada posao prosvetnih radnika, a omogući će i uspostavljanje racionalne i efikasne mreže obrazovnih ustanova.

Roditeljima i učenicima informacioni sistem i podaci koji budu dostupnu u okviru njega pomoći će pri odabiru buduće škole i zanimanja, jer će se bolje sagledavati potrebe tržišta rada.

Ona ukazuje i na to da korist od uvođenja jedinstvenog informacionog sistema neće imati samo prosveta, već i privreda.

"Prvi put u Srbiji imaćemo tačan pregled koliko imamo učenika, u koje škole idu, nakon osnovnih škola u koje škole se upisuju, da li u gimnazije, srednje tehničke škole, šta rade nakon toga, da li upisuju fakultete ili idu na tržište rada, koliko brzo su se zaposlili, gde su se zaposlili, za koju prosečnu platu, tako da ćemo imati praktično na jednom mestu celu sliku našeg obrazovnog sistema i naše privrede", rekla je Marić.