Na današnji dan, davne 1884. godine, krenuo je prvi voz sa Železničke stanice Beograd. Tim povodom podsećamo vas na istorijske podatke o davnim i slavnim danima srpske železnice...
Prugom sa popularne beogradske "štajge", kako su je mnogo kasnije nazvali Beograđani, tog 20. avgusta 1884. godine prvi voz je krenuo ka Zemunu i to - uz dvorske počasti. I putnici su bili važni - prvi su se u njega ukrcali kralj Milan, kraljica Natalija i prestolonaslednik Aleksandar Obrenović. A voz je, putem koji je kasnije prešao veliki broj Srba, otišao za Beč.
Hroničari su zabeležili da je svečanom otvaranju stanice prisustvovalo više od 200 inostranih zvanica i više hiljada Beograđana.
Ubrzo je, tačnije tri dana kasnije, krenula i prva kompozicija ka Nišu, a prva redovna linija ka tom gradu uspostavljena je 3. septembra.
Istog dana, otvorena je i linija do Pešte, a u početku su na ovim linijama saobraćala po dva voza dnevno.
Tako su počeli slavni dani srpske železnice, a u dugoj istoriji ova stanica primila je milione putnika i bila jedno od najbitnijih putnih čvorišta na Balkanu.
U to vreme, Evropa je imala izgrađenih stotine hiljada kilometara pruge, ali je Srbija, prema istorijskim podacima, bila na čelu po organizovanosti i uređenosti, a u tome je prednjačila upravo Beogradska železnička stanica.
Prema podacima od 1889. godine do Prvog svetskog rata bila je najprometnija u ovom delu Evrope.
I po završetku Drugog svetskog rata, pošto je obnovila kapacitete, postala je najprometnija u Evropi.
I sama stanična zgrada predstavlja pravi arhitektonski biser - imala je tri koloseka za prijem putničkih i 15 koloseka za teretne vozove, dva pokrivena perona i više pomoćnih zgrada. U njoj je bilo oko stotinu prostorija. Iznad ulaza je i sat, jedan od prvih javnih časovnika u gradu koji i danas Beograđanima otkucava tačno vreme dok nekuda, ali stalno žure....
Poznato je i da je upravu i eksploataciju nad prvom železničkog prugom u Srbiji i prugama koje su se gradile do 1889. godine vršilo Francusko akcionarsko društvo. Međutim, 21. maja 1889. godine ukazom namesnika oduzeto je pravo eksploatacije francuskom društvu i uprava nad železnicom prešla je u državne ruke.
Srpske državne železnice raspolagale su tada sa 21 lokomotivom, 127 putničkih i 702 teretna vagona, a sve to korišćeno je na 532 km pruge, od čega je na prugu Beograd—Niš otpadalo 243,5 km.
Osim pruge Beograd—Niš, saobraćaj se odvijao na prugama Lapovo—Kragujevac, Smederevo—Velika Plana, Niš—Ristovac—turska granica, Niš-bugarska granica i Beograd—Savski most.
Putovanje od Beograda do Niša putničkih vozova trajalo je 8 sati i 15 minuta.
U susret novim planovima za revitalizaciju srpskih pruga i vraćanju starog sjaja državnoj železnici, vredi odati počast staroj "štajgi" i kilometrima koje su, zahvaljujući njoj, prošli milioni putnika.
