U Srbiji je tokom 2008. godine od prodatih cigareta 1,2 milijarde dinara odvojeno za budžetski Fond za programe sprečavanja bolesti izazvanih konzumiranjem duvana.
U Srbiji je tokom 2008. godine od prodatih cigareta 1,2 milijarde dinara odvojeno za budžetski Fond za programe sprečavanja bolesti izazvanih konzumiranjem duvana.
Od svake prodate pakle cigareta jedan dinar izdvaja se za fond i usmerava na preventivne programe protiv bolesti koje nastaju kao posledica pušenja i na unapređenje zdravstvene zaštite obezbeđivanjem medicinske opreme, lekova i potrošnog materjala za lečenji tih bolesti.
Programe sprovode Nacionalna kancelarija za kontrolu duvana i Komisija za prevenciju pušenja Ministarstva zdravlja.
Prema podacima studije o opterećenju bolestima i povredama u Srbiji, u 2000. godini od posledica pušenja umrlo je 10.187 ljudi što je 9,8 odsto od ukupnog broja smrtnih slučajeva i izgubljeno je 13,7 odsto godina života.
U istoj studiji se navodi da će se taj broj povehavati jer se bolesti povezane sa pušenjem javljaju posle dužeg vremenskog perioda.
Iztraživanja Svetske zdravstvene organizacije (SZO) govore da visoki porezi na duvanske proizvode, koji smanjuju upotrebu duvana, pomažu siromašnim porodicama da smanje svoje siromaštvo.
Prema tim podacima povećanje poreza za 10 odsto smanjuje zastupljenost pušenja za četiri odsto u razvijenim zemljama, a za osam u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
Visoki porezi posebno imaju efekte na smanjenje i nezapočinjanje pušenja kod mladih i kod slojeva stanovništva sa nižim prihodima, koji u tom slučaju svoja ograničena sredstva usmeravaju za obezbeđivanje osnovnih potreba kao što su kupovina hrane, plaćanja troškova stanovanja, obrazovanja i školovanja.
Itraživanje zdravlja stanovništva Srbije za 2006. godinu pokazalo je da je skoro dve trećine (61,7 odsto) odraslih stanovnika izloženo duvanskom dimu u svojoj kući, što je ipak nešto manje nego u 2000.
godini, kada je taj procenat iznosio 65,7 odsto.
Na poslu je 2006. godini duvanskom dimu bilo izloženo 44,9 odsto ljudi, a 2000. godine 55,5 odsto.
Drugo istraživanje o upotrebi duvana kod mladih iz 2008. godine pokazalo je da 77 odsto mladih od 13 do 15 godina živi sa nekim ko u njihovom prisustvu puši, što je, iako visoko, za petinu manje nego 2003. godine (97,4 odsto).
Duvan je jedan od vodećih uzroka smrti u svetu i predstavlja jedini legalni proizvod koji ubija trećinu do polovine onih koji ga konzumiraju.
Duvanski dim koji se posredno udiše, takozvano "pasivno pušenje", zvanično je klasifikovan kao kancerogena mešavina koja kod ljudi može da uzrokuje rak, najčešće pluća, a često smrtonosne, akutne i hronične bolesti srca i moždani udar.
Kod dece, kao posledica pušenja uočavaju se češće infekcije donjih respiratornih puteva, astma i infekcije srednjeg uva. Pušenje u trudnoći posebno je štetno, jer utiče i na zdravlje bebe i na zdravlje majke.
Više od milion ljudi godišnje umre u celoj Evropi i više od pola miliona u zemljama Evropske unije od posedica pušenja, a procenjuje se da 25 odsto svih smrti od malignih bolesti, 20 odsto smrti od kardiovaskularnih bolesti i 15 odsto svih smrtnih slučajeva u Evropi nastaje kao posledica ovog faktora rizika.
(Beta)
Od svake prodate pakle cigareta jedan dinar izdvaja se za fond i usmerava na preventivne programe protiv bolesti koje nastaju kao posledica pušenja i na unapređenje zdravstvene zaštite obezbeđivanjem medicinske opreme, lekova i potrošnog materjala za lečenji tih bolesti.
Programe sprovode Nacionalna kancelarija za kontrolu duvana i Komisija za prevenciju pušenja Ministarstva zdravlja.
Prema podacima studije o opterećenju bolestima i povredama u Srbiji, u 2000. godini od posledica pušenja umrlo je 10.187 ljudi što je 9,8 odsto od ukupnog broja smrtnih slučajeva i izgubljeno je 13,7 odsto godina života.
U istoj studiji se navodi da će se taj broj povehavati jer se bolesti povezane sa pušenjem javljaju posle dužeg vremenskog perioda.
Iztraživanja Svetske zdravstvene organizacije (SZO) govore da visoki porezi na duvanske proizvode, koji smanjuju upotrebu duvana, pomažu siromašnim porodicama da smanje svoje siromaštvo.
Prema tim podacima povećanje poreza za 10 odsto smanjuje zastupljenost pušenja za četiri odsto u razvijenim zemljama, a za osam u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
Visoki porezi posebno imaju efekte na smanjenje i nezapočinjanje pušenja kod mladih i kod slojeva stanovništva sa nižim prihodima, koji u tom slučaju svoja ograničena sredstva usmeravaju za obezbeđivanje osnovnih potreba kao što su kupovina hrane, plaćanja troškova stanovanja, obrazovanja i školovanja.
Itraživanje zdravlja stanovništva Srbije za 2006. godinu pokazalo je da je skoro dve trećine (61,7 odsto) odraslih stanovnika izloženo duvanskom dimu u svojoj kući, što je ipak nešto manje nego u 2000.
godini, kada je taj procenat iznosio 65,7 odsto.
Na poslu je 2006. godini duvanskom dimu bilo izloženo 44,9 odsto ljudi, a 2000. godine 55,5 odsto.
Drugo istraživanje o upotrebi duvana kod mladih iz 2008. godine pokazalo je da 77 odsto mladih od 13 do 15 godina živi sa nekim ko u njihovom prisustvu puši, što je, iako visoko, za petinu manje nego 2003. godine (97,4 odsto).
Duvan je jedan od vodećih uzroka smrti u svetu i predstavlja jedini legalni proizvod koji ubija trećinu do polovine onih koji ga konzumiraju.
Duvanski dim koji se posredno udiše, takozvano "pasivno pušenje", zvanično je klasifikovan kao kancerogena mešavina koja kod ljudi može da uzrokuje rak, najčešće pluća, a često smrtonosne, akutne i hronične bolesti srca i moždani udar.
Kod dece, kao posledica pušenja uočavaju se češće infekcije donjih respiratornih puteva, astma i infekcije srednjeg uva. Pušenje u trudnoći posebno je štetno, jer utiče i na zdravlje bebe i na zdravlje majke.
Više od milion ljudi godišnje umre u celoj Evropi i više od pola miliona u zemljama Evropske unije od posedica pušenja, a procenjuje se da 25 odsto svih smrti od malignih bolesti, 20 odsto smrti od kardiovaskularnih bolesti i 15 odsto svih smrtnih slučajeva u Evropi nastaje kao posledica ovog faktora rizika.
(Beta)
