HRABRI SPASIOCI ŽIVOTINJA: I vi možete biti jedan od njih! Pročitajte kako

Sigurno ste nekad videli momke i devojke u žutim majicama na krovu, u prolazu između zgrada, kako čačkaju oko ventilacionih otvora… Već tri godine predani tim udruženja Animal rescue Serbia (ARS) radi ono što najviše voli - spasava životinje.

Sada su rešili da svoju mrežu prošire jer poziva je nikad više, a njih je samo 40 u četiri grada u Srbiji.

Najviše ih je u Beogradu, pa su odatle i krenuli u potragu za novim članovima. Prva opština koja se odazvala pozivu je opština Vračar. U Njegoševoj 77 u subotu uveče okupilo se oko 30 ljudi – nekoliko članova tima ARS-a i oko 20 ljubitelja životinja i stanovnika ove opštine.

"Oduvek sam pomagala životnjama, preko društvenih mreža sam udomljavala štence. Sada bih  volela da saznam kako da pommognem ugroženim životinjama. Volela bih da budem i deo tima "Animal rescue", podelila je svoje želje sa nama šesnaestogodišnja M.M.

Desetogodišnja Sofija, koja obožava životinje i već živi sa udomljenim psom, kaže da ni po koju cenu ne bi propustila predavanje.

"Želela sam da dođem da čujem kako je to mogu da pomognem životinjama, Sa bakom sam nekoliko puta hranila golobove, napuštenoj kuci sam svakog dana donosila hranu i vodu dok je komšinica nije zbrinula. Želim da i dalje pomažem.“, kaže ova devojčica koja je na predavanje došla sa majkom.

I predsednik Skupštine opštine Vračar Mihailo Grupković je ljubitelj životinja i ističe da je oduševljeno prihvatio predlog ARS-a.

"Uvek sam pratio ono šti radi Animal rescue. Poslali su nam dopis i pokrenuli smo saradnju. Za nekoliko dana, 14. septembra će biti obuka i na terenu u Čuburskom parku za one koji su se tokom teoretske obuke istakli. Oni će biti deo tima Animal rescue na našoj opštini", rekao je za MONDO Grupković.

A da bi neko postao član ARS-a...

Uslov jedan jedini i najvažniji – da osoba voli životinje.

"Pol nije bitan, kao ni političko opredeljenje, seksualna orijentacija, već da osoba voli životinje i da istinski želi da im pomogne. Naravno, mi smo volonteri I sve radimo besplatno , tako da niko ne bi trebalo da očekuje nadoknadu. Životinje spasavamo onda kada nismo na poslu, a nekad i sa posla "trknemo" da spasemo neku macu, papagaja", ističe Gavrilović i dodaje:

"Naš cilj je da u svakoj opštini imamo pet obučenih ljudi, kao i psa tragača koji će pomagati u pronalaženju kako nestalih životinja tako i ljudi. Pas tragač zamenjuje 30 policajaca. Izuzetnim čulom mirisa može nestalu osobu da pronađe i posle četiri dana."

Kako kaže, zatajilo je i vaspitanje i obrazovanje o načinu ophođenja prema životinjama, pa je ova organizacija pokrenula prošle godine i akciju u školama “Mjau-Vau ekspert” tokom koje su deca skupljala limenke, a zauzvrat dobijali znanje o tome kako prići psu ili mački, šta raditi kada se sretneš sa čoporom pasa lutalica i sl.

Ovog puta sa Vračarcima su podelili neka od znanja i "trikova"stečenih tokom više od 1.000 akcija spasavanja.

Evo nekih:  

- Kako spasiti mačku iz haube automobila?  

"Prvo što je neophodno je da se na vetrobran ili staklo sa strane zalepi papir sa obaveštenjem da je mačka u haubi, kako vlasnik ne bi palio automobile. Potom se po kraju raspitati ko je vlasnik vozila.

"Ukoliko ne pronađemo vlasnika, mi alarmiramo policiju odnosno zamolimo ih da nam daju podatke o vlasniku vozila. Najčešće nam izlaze u susret. Mačka se zavuče na prilično nezgodonom mestu tako da je nekad potrebno, ukoliko ne izađe sama, da se odšrafi lim ispod i ona bukvalno ispadne vama u ruke”, detaljno je objasnio Gavrilović.  

-  Spasavanje mačke sa drveta i sa mosta.

Ovo je kažu u ARS-u problem sa kojim se često susreću. Ističu, pre svega, da treba izbegavati greške koje vlasnici ljubimaca obično prave.  

"Nikako ne treba tresti drvo ili krenuti motornom testerom na mačku i drvo. Samo ćete je uplašiti o završiče na samom vrhu, a tada smo i mi saterani u ćošak, jer nam jedino preostaje da postavimo zamku za mačku na drvetu".

Zamke su, kažu, dobro rešenje i za hvatanje mačaka sa mosta.  

A, evo kako napraviti zamku od transportera...

- Spasavanje životinje iz dimnjaka  

"Budući da su dimnnjaci prilično uski, a duboki, biće vam potrebno ogledalce, koje se postavi pod uglom od 45 stepeni kako biste videli koja životinja je dole. Ako je mrak potrebna je I baterijska lampa. Potom uzmete mrežasti džak u kojem se prodaje paprika i luk (verovatno ga mnogi imaju kod kuće), isečete ga na nekoliko mesta i polaku pomoću žice ili nekog kabla spustite dole. Kada se ptica ili mače kandžama upetljaju polako je pomoću te žice dižete gore”, objasnio je Gavrilović.  

- Kako zarobljenim životinjama doturiti vodu i hranu?

Spasioci kažu da se pravi nešto slično hranici za ptice. Sve što vam je potrebno je plastična flaša, esker, kanap, sveća i nož. Na flaši se napravi nešto slično prozorčiću pri dnu, ali se ostavi dovoljno mesta da na dno stane hrana ili voda. Potom se probuše dve rupe na vrhu kroz koji se provuče kanap I veže, kako bi flaša mogla da se spusti u šaht ili rupu ili bunar u koji je upala životinja.  

- Spasavanje iz bunara

Gavrilović preporučuje da se životinji baci parče stiropora, ili pletena korpa kako bi mačka ili pas mogli da se kandžama uhvate za to. Korpe su zgodne i za izvlačenje mačke iz bunara - sa one udubljene strane se veže nekoliko kanapa, pa kada ona uđe polako se diže.

"Ono što nikako ne bi trebalo raditi je baciti dasku u bunar jer možemo povrediti životinje, ili mački kofu. Ona u kofu punu vode nikako neće ući, jer će se napuniti vodom."

Pecanje mačke i psa –štap, kanap i selotejp magične stvari

Zaista jeste nalik pecanju jer u ovim slučajevima spasioci preporučuju da koristite gurtnu kako biste napravili omču, malo je prilepili selotejp trakom, a potom je spustili u bunar ili šaht i pokušali da je nabacite oko vrata psu. Mački bi trebalo da bude negde na sredini tela, ne oko glave.

Potom se pomoću štapa polako izvlači napolje.

Spasavanje papagaja

Spasioci kažu da je jedini način da vlasnik priđe papagaju, i to sa kavezom što bliže kako bi on video svoj kavez.

"Tu nikako ne pomaže da ga jurite jer će vam bežati sa jednog drveta na drugo", ističe Gavrilović.