Iako su pooštrene neke od kaznenih odredbi Zakona o bezbednosti saobraćaja, većina vozača u Srbiji nije promenilo svoje ponašanje i nakon plaćanja kazne, i dalje pričaju telefonom kada voze i drže u rezervi "jednu crvenu" za mito.
U prvih šest meseci 2019. godine na putevima u Srbiji stradalo je oko 300 ljudi, dok je prema podacima MUP-a saobraćajna policija napisala 680.000 prekršajnih kazni, od kojih blizu 200.000 zbog prekoračenja brzine.
U skladu sa poražavajućom statistikom sajt "Polovni automobili" sproveo je istraživanje "Koliko se vozači pridržavaju Zakona o bezbednosti saobraćaja" u kojem je učestvovalo 18.118 osoba.
Više od polovine ispitanika priznalo je da su u proteklih godinu dana napravili neki saobraćajni prekršaj - 52 odsto vozača je u prethodnih godinu dana počinilo bar neki saobraćajni prekršaj (bez obzira na to da li ih je policija zaustavila zbog toga ili nije).
Kao najčešći prekršaj navodi se prekoračenje brzine, čak 72 odsto ispitanika, od onih koji su rekli da su napravili prekršaj, navelo je da je vozilo brže od zakonom propisane brzine.
Takođe, istraživanje je pokazalo da volimo da telefoniramo tokom vožnje. Polovina je istakla da je tokom vožnje koristila mobilni telefon.
Podatak koji zabrinjava jeste da je 12 odsto ispitanika vozilom upravljalo pod dejstvom alkohola, a 11% da je prošlo kroz crveno svetlo.
Na pitanje “Da li od pooštravanja kazni u Zakonu o bezbednosti saobraćaja ređe pravite saobraćajne prekršaje (bez obzira na to da li ste zaustavljeni od strane saobraćajne policije)?”, najveći procenat ispitanika tvrdi da vozi isto kao i pre (oko 64 odsto), dok je 34 odsto njih izjavilo da sada ređe pravi prekršaje.
Takođe, skoro polovina ispitanika smatra da oštrije kazne ne utiču na vozače, odnosno da zbog njih vozači ne poštuju saobraćajne propise više nego ranije.
Ipak, rezulati ankete su pokazali da su saobraćajne kamere delotvorne, odnosno da utiču na ponašanje vozača, tako da voze pažljivije tamo gde znaju da su postavljene.
Korupcija je jedan od najozbiljnijih problema sa kojim se suočava naše društvo, a ona je prilično izražena i u saobraćaju.
Čak trećina ispitanika je navela da su pokušali da izbegnu plaćanje kazne nakon što ih je zaustavila policija, najčešći iznos mita koji se daje je između 1.000 i 3.000 dinara.
Istraživanje je pokazalo da su vozači sami direktno ili indirektno inicirali plaćanje mita (53odsto), a u oko 37 odsto slučajeva sami policajci su zatražili mito.
Najviše je onih koji su plaćanje kazne izbegli kroz razgovor – 40 odsto, dok je njih 28 odsto platilo mito. Nije zanemarljiv ni broj onih koji su se sa saobraćajnom policijom dogovorili da dobiju manju kaznu od one koju je trebalo da dobiju (17 odsto).
Kao najčešći razlozi zbog kojih vozači pristaju da plate mito, navedeni su: davanje manje novca nego za kaznu (72 odsto), izbegavanje privremenog oduzimanja vozačke dozvole (17 odsto), izbegavanje kaznenih poena (7 odsto).
Svega 2% ispitanika navelo je da je prijavilo policajce kojima su platili mito, dok je 51 % njih izjavilo da ne žele time da se bave, a 23% nije prijavilo policajca jer ne znaju kome bi trebalo da ih prijave.
