Ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić zauzeo se za pretvaranje bivšeg Muzeja 25. maj u Centar za promociju nauke i istakao da niko od zaposlenih u muzeju i Kući cveća neće dobiti otkaz.
Ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić zauzeo se za pretvaranje bivšeg Muzeja 25. maj u Centar za promociju nauke i istakao da niko od zaposlenih u muzeju i Kući cveća neće dobiti otkaz.
"U Srbiji mora postojati mesto na koje će roditelji i profesori moći da odvedu decu, i pokažu im svet nauke, tehnologije i inovacija", rekao je Đelić agenciji Beta.
Đelić, koji je i potpredsednik Vlade Srbije, nije precizirao kada bi muzej mogao da bude adaptiran, ali je istakao da je u nadležnosti Ministarstva kulture, i da ministar kulture Nebojša Bradić "pozitivno gleda" na tu inicijativu.
"To nije ničija dedovina, nego pripada državi i stvari bi trebalo menjati. Muzej je idealno pozicioniran, a nema nikakvu postavku koja privlači ozbiljniji broj posetilaca", istakao je Đelić.
Ministar nauke je rekao da je istraživanje agencije Stratedžik marketing pokazalo da dve trećine ispitanika koji imaju stav o tom pitanju podržava transformaciju Muzeja istorije Jugoslavije (bivši Muzej 25. maj) u Centar za promociju nauke.
Kao potvrdu velikog interesovanja građana, podsetio je da je nedavno održani Festival nauke u tom prostoru za tri dana posetilo 15.000 ljudi, najviše dece i učenika.
U bivšem Muzeju 25. maj ranije su bile izložene štafete koje je nekadašnji doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito dobijao na sletovima priređivanim za 25. maj - Dan mladosti i Brozov rođendan, kao i pokloni koje je dobijao na mnogobrojnim putovanjima.
Posle Brozove smrti 1980. godine, kompleksu je dodata i Kuća cveća, u kojoj je sahranjen bivši predsednik.
Đelić je istakao da ustanovljavanjem Centra za promociju nauke Muzej istorije Jugoslavije i Kuća cveća neće biti ukinuti, nego će to, naprotiv, dovesti još više ljudi u taj deo Beograda.
"To je dobro mesto jer ima lak pristup od auto puta, a u budućosti od stanice Prokop, i na taj način će i deci i mladima iz unutrašnjosti biti omogućeno da lako dođu i posete budući Centar", rekao je Đelić.
Ministar je istakao da nije zadovoljan činjenicom da Srbija spada u evropske zemlje koje najmanje izdvajaju za nauku i tehnologiju - samo 0,3 odsto bruto domaćeg proizvoda.
"Dobro je, međutim, da su izdvajanja za nauku očuvana na istom nivou, uprkos velikoj krizi i obezbeđena je garancija od 25 miliona dolara za veliki posao izmeštanja istrošenog goriva iz Vinče", rekao je Đelić.
Dodao je da će ove godine o tome biti postignut dogovor sa Rusijom i da će taj posao biti završen sledeće godine i pitanje istrošenog goriva biti stavljeno ad acta posle 24 godine.
Podsetio je da su u oktobru 2008. godine izjednačene plate naučnika zaposlenih u institutima i njihovih kolega na fakultetima, što je bilo povećanje plata u proseku za 30 odsto, i dodao da su povećana i izdvajanja za naučne eksperimente.
Na pitanje da li će biti ukinuti instituti koji nisu rentabilni, Đelić je odgovorio da će do leta biti završena izrada prioriteta u oblasti nauke i tehnologije, odnosno naučnih oblasti u koje će biti usmerena sredstva.
"To ni na koji način ne znači da će naučnici ostati bez posla, nego da ćemo, kao i sve evropske zemlje, imati prioritet gde ćemo usmeriti pažnju i resurse da bi imali mogućnosti i da zaradimo na rezultatima istraživanja naših naučnika", rekao je Đelić.
Najavio je da će zato biti izrađen novi zakon o patentima i intelektualnoj svojini, koji bi trebalo da zaštiti intelektualnu svojinu.
"Naši naučici tako će moći da zarade ako kvalitetnu ideju patentiraju u Srbiji i tako ćemo ih zadržati u zemlji, a njihovi izumi će proizvesti proizvode i usluge za Srbiju koje možemo da izvozimo", rekao je Đelić.
Najavio je i izmene u organizaciji Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja u okviru kojih će biti osnovan sektor za društvene i humanističke nauke.
"Imenovaćemo jednog pomoćnika koji će izraditi specifičnu strategiju u tom veoma važnom domenu, i to u saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti, Maticom srpskom i svim relevantnim institutima", rekao je Đelić.
(Beta)
"U Srbiji mora postojati mesto na koje će roditelji i profesori moći da odvedu decu, i pokažu im svet nauke, tehnologije i inovacija", rekao je Đelić agenciji Beta.
Đelić, koji je i potpredsednik Vlade Srbije, nije precizirao kada bi muzej mogao da bude adaptiran, ali je istakao da je u nadležnosti Ministarstva kulture, i da ministar kulture Nebojša Bradić "pozitivno gleda" na tu inicijativu.
"To nije ničija dedovina, nego pripada državi i stvari bi trebalo menjati. Muzej je idealno pozicioniran, a nema nikakvu postavku koja privlači ozbiljniji broj posetilaca", istakao je Đelić.
Ministar nauke je rekao da je istraživanje agencije Stratedžik marketing pokazalo da dve trećine ispitanika koji imaju stav o tom pitanju podržava transformaciju Muzeja istorije Jugoslavije (bivši Muzej 25. maj) u Centar za promociju nauke.
Kao potvrdu velikog interesovanja građana, podsetio je da je nedavno održani Festival nauke u tom prostoru za tri dana posetilo 15.000 ljudi, najviše dece i učenika.
U bivšem Muzeju 25. maj ranije su bile izložene štafete koje je nekadašnji doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito dobijao na sletovima priređivanim za 25. maj - Dan mladosti i Brozov rođendan, kao i pokloni koje je dobijao na mnogobrojnim putovanjima.
Posle Brozove smrti 1980. godine, kompleksu je dodata i Kuća cveća, u kojoj je sahranjen bivši predsednik.
Đelić je istakao da ustanovljavanjem Centra za promociju nauke Muzej istorije Jugoslavije i Kuća cveća neće biti ukinuti, nego će to, naprotiv, dovesti još više ljudi u taj deo Beograda.
"To je dobro mesto jer ima lak pristup od auto puta, a u budućosti od stanice Prokop, i na taj način će i deci i mladima iz unutrašnjosti biti omogućeno da lako dođu i posete budući Centar", rekao je Đelić.
Ministar je istakao da nije zadovoljan činjenicom da Srbija spada u evropske zemlje koje najmanje izdvajaju za nauku i tehnologiju - samo 0,3 odsto bruto domaćeg proizvoda.
"Dobro je, međutim, da su izdvajanja za nauku očuvana na istom nivou, uprkos velikoj krizi i obezbeđena je garancija od 25 miliona dolara za veliki posao izmeštanja istrošenog goriva iz Vinče", rekao je Đelić.
Dodao je da će ove godine o tome biti postignut dogovor sa Rusijom i da će taj posao biti završen sledeće godine i pitanje istrošenog goriva biti stavljeno ad acta posle 24 godine.
Podsetio je da su u oktobru 2008. godine izjednačene plate naučnika zaposlenih u institutima i njihovih kolega na fakultetima, što je bilo povećanje plata u proseku za 30 odsto, i dodao da su povećana i izdvajanja za naučne eksperimente.
Na pitanje da li će biti ukinuti instituti koji nisu rentabilni, Đelić je odgovorio da će do leta biti završena izrada prioriteta u oblasti nauke i tehnologije, odnosno naučnih oblasti u koje će biti usmerena sredstva.
"To ni na koji način ne znači da će naučnici ostati bez posla, nego da ćemo, kao i sve evropske zemlje, imati prioritet gde ćemo usmeriti pažnju i resurse da bi imali mogućnosti i da zaradimo na rezultatima istraživanja naših naučnika", rekao je Đelić.
Najavio je da će zato biti izrađen novi zakon o patentima i intelektualnoj svojini, koji bi trebalo da zaštiti intelektualnu svojinu.
"Naši naučici tako će moći da zarade ako kvalitetnu ideju patentiraju u Srbiji i tako ćemo ih zadržati u zemlji, a njihovi izumi će proizvesti proizvode i usluge za Srbiju koje možemo da izvozimo", rekao je Đelić.
Najavio je i izmene u organizaciji Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja u okviru kojih će biti osnovan sektor za društvene i humanističke nauke.
"Imenovaćemo jednog pomoćnika koji će izraditi specifičnu strategiju u tom veoma važnom domenu, i to u saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti, Maticom srpskom i svim relevantnim institutima", rekao je Đelić.
(Beta)
