Priče iz KAFANE u Brajićima: "Japanac" hteo DA ZAKOLJE TITA, Draža nije dao

Građena od kamena, danas zarasla u zelenilo i zakatančena, jedini je svedok sastanka, jer onih koji znaju šta se tačno desilo više nema među živima.

Kaže da od oca koji je zajedno sa suprugom posluživao njih dvojicu u posebnoj prostorjiji, nije čuo šta su govorili Tito i Draža.

"Najverovatnije se nisu ništa ni dogovoril", misli Bajić.

Pre sastanka, kako je čuo od oca, kaže kod Draže u kuću prekoputa kafane, gde je bio njegov štab došao jedan od Mihailovićević pristalica sa predlogom da likvidiraTita.

Radomir Petrović, rođen 1937. godine u kući gde je bio Dražin štab, kaže da je tu priču čuo od svog oca.

"Moj pokojni otac je razgovarao sa Dražinim bliskim sradnicima o tom sastanku. Draža je dao časnu reč da Titu i njegovoj pratnji neće faliti dlaka sa glave", priča Petrović i dodaje da je u odredu bio i jedan dečak siroče, niskog rasta kojeg su zvali Japanac, a koji je dosao Draži sa predlogom da likvidira Tita.

"Čiča dozvoli mi, ja sam se zakleo kralju i otadžbini i tebi, a moj život i ne vredi - ja ne znam ni oca, ni majku, daj da ja to likvidiram i da završimo", prenosi priču koju je čuo od oca Petrović i dodaje da je Draža odgovorio:

"Ako to učiniš bićeš streljan pred Vojskom za čast i otadžinu "našta je Japanac uzvratio: "Čiča, ti njemu glavu pokloni, on će tebi tvoju uzeti".

Po svedočenju u koje meštani Brajića ne sumnjaju Japanac je posle toga otišao i izgubio se u noći.

Petrović je ispričao za Tanjug i da pamti događaje iz 1941. godine kao i sve vojske koje su tada prolazile tuda - "četnici, ljotićevci, nedićevci, pa i komunisti i Nemci kao peti".

Navodi da su Nemci dva puta u selu, koje je nekada imalo nekoliko hiljada stanovnika, a danas samo 16, tražili i pokušavali da uhvate Dražu Mihailovića, kao i da se prve kaznene nemačke ekspedicije ne seća, ali da se druge seća se vrlo dobro.

"Bio je novembar mesec, pod snegom, kada je ovde 200 ljudi čistilo sneg ispred njihove kaznene ekspedicije, kolone bornih kola... Jurili su da uhvate Dražu, koji je bio na Ravnoj gori. Ovde su se zalogoravali, kafana je tada radila. Nisu uspeli, logorovali su sedam dana, sve su izbacili iz kuća, krevete, a postavili su slamu na kojoj su spavali", seća se Petrović.

Dodaje i da pamti i dolazak komunista i težak život ljudi koji nisu bili njihovi sledbenici.

"Moj otac je tri puta vođen na streljanje, a bio je ratnik i učesnik rata 1912. godine, zarobljen je u Prvom svetskom ratu, koji je tek 1919. godine došao kući", kazao je Petrović.

Kafana "Bajić" je u vlasnistvu te porodice, koliko se seća Svetozar Bajić, još od njegovog dede, koji je ostao u zarobljeništvu u Mađarskoj za vreme Prvog svetskog rata i nije se vratio.

"Ja sam je nasledio od mog oca, tražili su mi da prodam, ali nisam hteo i neću. Kažu da će da se sruši, ja neću da prodajem, ako će da se sruši, neka - moja je, imam unuke i hoću da je i oni naslede", kaže Bajić.

Zatvorena od 2010. godine. Nemam mogućnosti sam da sredim i zato sam pitao predsednika Aleksandra Vučića da mi pomogne, i kaže da zadovoljan dogovorom sa predsednikom koji je sklopio u Pranjanima na obeležavanju 75 godina od Operacije Halijard da se kafana sredi i ostane u vlasništvu njegove porodice.

Bajić kaže da se neće buniti da je daju nekome drugome da u njoj radi.

"Neka bude otvorena, neka je daju nekome da radi, da se vidi gde je bio Draža, a blizu je i Ravna gora, na šest kilometara, jer da nije bilo Draže ovo bi bila druga Bosna, klanica", kaže Bajić navodeći da ne tvrdi da i četnici nisu pravili zlodela.

Upitan za tekst na tablu koja je postavljena na kafani i koliko se slaže sa njim, Bajić odgovoria: "Tako je moralo".