Slučajevi korupcije u zdravstvu su izolovani slučajevi zbog čega se ne može reći da je korupcija sistemski problem zdravstvenog sistema, rekao je direktor Kliničkog centra Srbije dr Đorđe Bajec.
Slučajevi korupcije u zdravstvu su izolovani slučajevi zbog čega se ne može reći da je korupcija sistemski problem zdravstvenog sistema, rekao je direktor Kliničkog centra Srbije (KCS) dr Đorđe Bajec.
On je, gostujući u emisiji "Da, možda ne" na Prvom programu Radio televizije Srbije, kazao da kao direktor KCS nema velika ovlašćenja kada je u pitanju kažnjavanje zaposlenih .
Komentarišući slučaj dr Eugena Slavika, Bajec je istakao da je doktor Slavik odmah suspendovan i da će na suzpenziji biti do kraja suđenja.
On je naglasio da pacijenti, osim participacije, nikome ništa ne treba da plaćaju i u skladu s tim je apelovao na građane da prijave ako im neko traži novac za pružanje zdravstvnih usluga.
Bajec je najavio da će, zbog sporadičnih slučajeva primanja mita, od sledećeg meseca KCS pacijentima deliti brošure u kojima će im biti skrenuta pažnja da nigde ništa ne treba da plate.
Upitan za liste čekanja, Bajec je rekao da one mogu biti "preskočene" kroz dopunski rad koji se obavlja van radnog vremena i kada postoje slobodni kapaciteti, a to je uglavnom vikendom.
Prema njegovim rečima, deo prihoda ostaje Kliničkom centru koji taj novac koristi za nabavku lekova, rekonstrukcije i slično.
Bajec je rekao da će večernje klinike zaživeti u KCS tek kada ta ustanova dobije statut, koji postoji od 90-tih godina ali nije usklađen sa novim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti koji je donet pre tri godine.
"Klinički centar je odavno dobio nalog da napravi statut koji će biti usklađen sa tim zakonom, a to nije urađeno jer je pravna služba te institucije zatajila", podvukao je Bajec koji je dolaskom na mesto v.d. direktora KCS, zajedno sa novim Upravnim odborom, doneo Statut KCS za samo nedelju dana.
Komentarišući korupciju u zdravstvu, predsednica Komisije za borbu protiv korupcije Verica Barać je kazala da naš sistem funkcioniše na koruptivan način, jer nema državnih institucija, primene zakona i kontrole, pre svega javnih nabavki.
Ona smatra da se građani mogu 'oprostiti' od novca koji daju za obavezno zdravstveno osiguranje, jer njih niko ne predstavlja u zdravstvenom fondu na šta ukazuje činjenica da Vlada postavlja Upravni odbor i direktora u zdravstvenim ustanovama koristeći pri tom novac koji nije budžetski
(Tanjug)
On je, gostujući u emisiji "Da, možda ne" na Prvom programu Radio televizije Srbije, kazao da kao direktor KCS nema velika ovlašćenja kada je u pitanju kažnjavanje zaposlenih .
Komentarišući slučaj dr Eugena Slavika, Bajec je istakao da je doktor Slavik odmah suspendovan i da će na suzpenziji biti do kraja suđenja.
On je naglasio da pacijenti, osim participacije, nikome ništa ne treba da plaćaju i u skladu s tim je apelovao na građane da prijave ako im neko traži novac za pružanje zdravstvnih usluga.
Bajec je najavio da će, zbog sporadičnih slučajeva primanja mita, od sledećeg meseca KCS pacijentima deliti brošure u kojima će im biti skrenuta pažnja da nigde ništa ne treba da plate.
Upitan za liste čekanja, Bajec je rekao da one mogu biti "preskočene" kroz dopunski rad koji se obavlja van radnog vremena i kada postoje slobodni kapaciteti, a to je uglavnom vikendom.
Prema njegovim rečima, deo prihoda ostaje Kliničkom centru koji taj novac koristi za nabavku lekova, rekonstrukcije i slično.
Bajec je rekao da će večernje klinike zaživeti u KCS tek kada ta ustanova dobije statut, koji postoji od 90-tih godina ali nije usklađen sa novim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti koji je donet pre tri godine.
"Klinički centar je odavno dobio nalog da napravi statut koji će biti usklađen sa tim zakonom, a to nije urađeno jer je pravna služba te institucije zatajila", podvukao je Bajec koji je dolaskom na mesto v.d. direktora KCS, zajedno sa novim Upravnim odborom, doneo Statut KCS za samo nedelju dana.
Komentarišući korupciju u zdravstvu, predsednica Komisije za borbu protiv korupcije Verica Barać je kazala da naš sistem funkcioniše na koruptivan način, jer nema državnih institucija, primene zakona i kontrole, pre svega javnih nabavki.
Ona smatra da se građani mogu 'oprostiti' od novca koji daju za obavezno zdravstveno osiguranje, jer njih niko ne predstavlja u zdravstvenom fondu na šta ukazuje činjenica da Vlada postavlja Upravni odbor i direktora u zdravstvenim ustanovama koristeći pri tom novac koji nije budžetski
(Tanjug)
