Treći krug akreditacija fakulteta i studijskih programa je završen, a više od polovine ih nije ispunilo uslove akreditacije, izjavio je Tanjugu predsednik Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta Slobodan Arsenijević.
Treći krug akreditacija fakulteta i studijskih programa je završen, a više od polovine ih nije ispunilo uslove akreditacije, izjavio je Tanjugu predsednik Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta Slobodan Arsenijević.
Arsenijević je kazao da će precizni podaci o ovom krugu biti objavljeni čim budu sređeni, a da će fakulteti koji su izmirili svoje finansijske obaveze biti obavešteni o rezultatima kad se za to steknu svi zakonski uslovi.
Akte upozorenja Komisija je poslala svima koji su ispunili minimum standarda, a potrebno je da isprave neke nedostatke - bez obzira da li se radi o broju nastavnika, njihovoj kompetentnosti ili nepotpunoj dokumentaciji.
Arsenijević je ukazao da jedan broj ustanova, koje po svojim potencijalima, apsolutno mogu da prođu akreditaciju, jednostavno nije ni pripremio materijale.
U toku je poslednji, četvrti krug akreditacija, a postoji i dopunski, ostavljen za univerzitete, i Komisiju da reaguje po aktima upozorenja, odnosno da da dozvolu tamo gde su propusti ispravljeni.
Najbolje rezultate imali smo u prvom krugu, nešto slabije u drugom, pa je i ovaj treći očekivano slabiji od prethodnih, kazao je Arsenijević i dodao da se ipak nije očekivalo da će ocene fakulteta biti toliko podeljene.
Ni jedan fakultet niti studijski program nismo definitivno vratili, to ćemo uraditi ukoliko ne reaguju na akte upozorenja, objasnio je on.
Razlozi za tako loš rezultat leže u ignorisanju Zakona o visokom obrazovanju i podzakonskog akta, a neki fakulteti, koji postoje i stotinu godina nisu se ni potrudili da pripreme dokumentaciju, pa samim tim ni da daju mogućnost recenzentima i Komisiji da procene imaju li ono što se zakonom od njih zahteva, kazao je Arsenijević.
Zbog takvog odnosa fakulteti će u kratkom roku - sledeća dva-tri meseca, morati prilično da se potrude da bi dokumentaciju doveli do onoga što se zahteva u evropskom obrazovnom prostoru.
Moraće da se zna i kad je koji profesor izabran i kad na kom predmetu drži časove i kakve su mu obaveze, poručio je Arsenijević objasnivši da ne sme doći do toga da profesor odsustvuje u ispitnom roku, a da studenti posle toga ne mogu da upišu godinu ili izgube status budžetskog finansiranja zbog nebrige profesora.
Rok za akreditaciju ne bi trebalo produžavati, jer je školska 2009/2010. planirana kao početak zajedničkog akademskog prostora u Evropi u kome će naši fakulteti nastupiti ravnopravno, naravno ukoliko budu akreditovani, kazao je predsednik Komisije.
O posledicama, ukoliko ne budu akreditovani, treba da razmišljaju oni koji su do toga doveli, Komisija ne određuje ni strategiju ni politiku, jednostavno obavlja ekspertski posao - procenjuje ono što joj je dato na uvid, da li može ili ne može da se uklopi u taj jedinstveni obrazovni prostor Evrope, rekao je Arsenijević.
On je podsetio da rad Komisiije određuje Zakon o visokom obrazovanju i da je ovo nulti ciklus akreditacija, tako da će tek posle njega moći da se isprave svi nedostaci u zakonu koji su se pokazali tokom početnog ciklusa akreditacija.
(Tanjug)
Arsenijević je kazao da će precizni podaci o ovom krugu biti objavljeni čim budu sređeni, a da će fakulteti koji su izmirili svoje finansijske obaveze biti obavešteni o rezultatima kad se za to steknu svi zakonski uslovi.
Akte upozorenja Komisija je poslala svima koji su ispunili minimum standarda, a potrebno je da isprave neke nedostatke - bez obzira da li se radi o broju nastavnika, njihovoj kompetentnosti ili nepotpunoj dokumentaciji.
Arsenijević je ukazao da jedan broj ustanova, koje po svojim potencijalima, apsolutno mogu da prođu akreditaciju, jednostavno nije ni pripremio materijale.
U toku je poslednji, četvrti krug akreditacija, a postoji i dopunski, ostavljen za univerzitete, i Komisiju da reaguje po aktima upozorenja, odnosno da da dozvolu tamo gde su propusti ispravljeni.
Najbolje rezultate imali smo u prvom krugu, nešto slabije u drugom, pa je i ovaj treći očekivano slabiji od prethodnih, kazao je Arsenijević i dodao da se ipak nije očekivalo da će ocene fakulteta biti toliko podeljene.
Ni jedan fakultet niti studijski program nismo definitivno vratili, to ćemo uraditi ukoliko ne reaguju na akte upozorenja, objasnio je on.
Razlozi za tako loš rezultat leže u ignorisanju Zakona o visokom obrazovanju i podzakonskog akta, a neki fakulteti, koji postoje i stotinu godina nisu se ni potrudili da pripreme dokumentaciju, pa samim tim ni da daju mogućnost recenzentima i Komisiji da procene imaju li ono što se zakonom od njih zahteva, kazao je Arsenijević.
Zbog takvog odnosa fakulteti će u kratkom roku - sledeća dva-tri meseca, morati prilično da se potrude da bi dokumentaciju doveli do onoga što se zahteva u evropskom obrazovnom prostoru.
Moraće da se zna i kad je koji profesor izabran i kad na kom predmetu drži časove i kakve su mu obaveze, poručio je Arsenijević objasnivši da ne sme doći do toga da profesor odsustvuje u ispitnom roku, a da studenti posle toga ne mogu da upišu godinu ili izgube status budžetskog finansiranja zbog nebrige profesora.
Rok za akreditaciju ne bi trebalo produžavati, jer je školska 2009/2010. planirana kao početak zajedničkog akademskog prostora u Evropi u kome će naši fakulteti nastupiti ravnopravno, naravno ukoliko budu akreditovani, kazao je predsednik Komisije.
O posledicama, ukoliko ne budu akreditovani, treba da razmišljaju oni koji su do toga doveli, Komisija ne određuje ni strategiju ni politiku, jednostavno obavlja ekspertski posao - procenjuje ono što joj je dato na uvid, da li može ili ne može da se uklopi u taj jedinstveni obrazovni prostor Evrope, rekao je Arsenijević.
On je podsetio da rad Komisiije određuje Zakon o visokom obrazovanju i da je ovo nulti ciklus akreditacija, tako da će tek posle njega moći da se isprave svi nedostaci u zakonu koji su se pokazali tokom početnog ciklusa akreditacija.
(Tanjug)
