U noći između subote na nedelju ponovo će se pomerati kazaljke, i to za sad unazad. Pre 20 godina su na Zapadnoj obali u Izraelu poginule tri osobe zbog zimskog računanja vremena.
Zimsko računanje vremena je prirodno, po Suncu. Letnje se uvodi zakonom, odnosno ukazom i uglavnom je stvar politike jedne zemlje. Srbija kazaljke pomera od 1983. i to dva puta godišnje – poslednjeg vikenda marta sat unapred i poslednjeg vikenda oktobra sat unazad.
Rusija, Kina, Indija, deo Južne Amerike, Južnoafrička Republike nikada ne pomeraju kazaljke, već su stalno u režimu zimskog, prirodnog računanja vremena.
Pre osam godina Ruska Federacija je odlučila da trajno ostane na letnjem računanju vremena. Ali ta odluka nije bila dugog veka, pošto su se vrlo brzo predomislili. Već 2014. ruska Duma je izglasala da se trajno koristi zimsko vreme.
Kontroverze oko uticaja na zdravlje
Kad god se sat pomera, unazad ili unapred, mnogi se žale da im nije dobro. Osećaju se umorno, ispadaju iz ritma, menja se raspoloženje. Medicina se, međutim, nije egzaktno bavila ovim pitanjem, ali su pojedine studije utvrdile da se organizam tome privikava 15-ak dana. U svakom slučaju, navode lekari, pomeranje kazaljki ima zanemarljiv uticaj na organizam u odnosu na rad po smenama i promene vremenskih zona.
Pomeranje kazaljki sa smrtnim ishodom
U septembru 1999. Zapadna obala je još bila na letnjem računanju vremena, dok je Izrael pomerio časovnike za jedan sat unazad. Teroristi sa Zapadne obale su pripremili tempirane bombe i prokrijumčarili ih u Izrael. Međutim, pošto nisu znali za promenu vremena, bombe su eksplodirale sat pre nego što su planirali, dok su ih još postavljali. Poginula su trojica terorista koji su planirali da ubiju 2.000 ljudi.
Američki predsednik Bendžamin Frenklin prvi je u 18. veku spomenuo mogućnost pomeranja kazaljki kako bi se efikasnije iskoristio dan. Prva zemlja koja ga je poslušala i koja je na osnovu te ideje počela računanje vremena bila je Kanada. U Evropi prva to čini Nemačka, a za njom i Francuska, Velika Britanija i Austrougarska i to za potrebe uštede energije tokom Prvog svetskog rata.
Sedamdesetih, kada je tokom energetske krize nafta značajno poskupela, pojedine države su ponovo uvele letnje vreme iz istog razloga – da im više novca ostane u džepu. Kolike su zaista uštede, nema preciznih istraživanja.
