Prvim Nacrtom zakona o lečenju neplodnosti zabranjena je mogućnost postojanja surogat majke, ali se ostavlja mogućnost da odluka o tome bude doneta u postupku javne rasprave.
Prvim Nacrtom zakona o lečenju neplodnosti zabranjena je mogućnost postojanja surogat majke, ali se ostavlja mogućnost da odluka o tome bude doneta u postupku javne rasprave.
Nacrtom zakona u alternativnim odredbama surogat majka je definisana kao ženska osoba starija od 18 godina života koja bez naknade ili sticanja bilo kakve imovinske koristi, u cilju davanja deteta po rođenju donoru ili drugom licu, nosi embrion ili fetus... začet postupkom biomedicinski potpomognute oplodnje.
Kako se navodi, pitanje surogat majki je različito definisano u uporednim pravnim sistemima. Holandija, Velika Britanija i Kanada dozvoljavaju surogat majke, dok Hrvatska, Slovenija, Nemačka i Austrija ne dozvoljavaju.
Prvim nacrtom zakona zbog toga je zabranjeno da se u postupak biomedicinski potpomognute oplodnje uključi žena koja ima nameru da dete posle rođenja ustupi trećem licu.
Nacrt predviđa jednake uslove za lečenje neplodnosti muškaraca i žena.
Pravo na lečenje neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognute oplodnje imaju punoletna i poslovno sposobna žena i muškarac koji žive u bračnoj ili vanbračnoj zajednici, dok je zabranjeno u postupak uključiti ženu kojoj godine i zdravstveno stanje ne dozvoljavaju da rađa.
Predviđeno je da se postupci biomedicinski potpomognute oplodnje mogu obavljati u zdravstvenim ustanovama koje su dobile odobrenje za te postupke.
U nacrtu zakona se navodi da se dozvole za te postupke zdravstvenim ustanovama izdaju na pet godine i da se mogu obnavljati, ali da ministar zdravlja može oduzeti dozvolu zdravstvenoj ustanovi i pre isteka roka od pet godina.
Između ostalog, razlog za oduzimanje dozvole može biti ako zdravstvena ustanova prestane da ispunjava uslove za obavlanje biomedicinski potpomognute oplodnje, ne postiže rezultate koje postižu druge uporedive ustanove ili ne postupa u skladu sa zakonom.
Nacrtom zakona predviđeno je da ministar izdaje dozvolu za izvoz, odnosno uvoz reproduktivnih ćelija.
Postupak biomedicinski potpomognute oplodnje sa darivanim reproduktivnim ćelijama mogu da obavljaju zdravstvene ustanove koje su dobile odobrenje ministra, odnosno odobrenje za ovu vrstu postupaka.
Donor nema pravne ili druge obaveze, kao ni prava prema detetu, odnosno deci začetoj i rođenoj darivanim reproduktivnim ćelijama.
Navodi se da je zabranjena upotreba mešavine semenih ćelija više muškaraca, kao i upotreba jajnih ćelija dve li više žena u postupku biomedicinski potpomognute oplodnje.
Dete žaceto u postupku biomedicinski potpomognute oplodnje reproduktivnim ćelijima donora ima pravo da iz medicinskih razloga traži od Uprave za biomedicinu podatke od medicinskog značaja koji se odnose na donora polnih ćelija, kada napuni 18 godina, a izuzetno i kada napuni 15 godina ako je steklo poslovnu sposobnost. To se ne odnosi na lične podatke donora.
(Beta)
Nacrtom zakona u alternativnim odredbama surogat majka je definisana kao ženska osoba starija od 18 godina života koja bez naknade ili sticanja bilo kakve imovinske koristi, u cilju davanja deteta po rođenju donoru ili drugom licu, nosi embrion ili fetus... začet postupkom biomedicinski potpomognute oplodnje.
Kako se navodi, pitanje surogat majki je različito definisano u uporednim pravnim sistemima. Holandija, Velika Britanija i Kanada dozvoljavaju surogat majke, dok Hrvatska, Slovenija, Nemačka i Austrija ne dozvoljavaju.
Prvim nacrtom zakona zbog toga je zabranjeno da se u postupak biomedicinski potpomognute oplodnje uključi žena koja ima nameru da dete posle rođenja ustupi trećem licu.
Nacrt predviđa jednake uslove za lečenje neplodnosti muškaraca i žena.
Pravo na lečenje neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognute oplodnje imaju punoletna i poslovno sposobna žena i muškarac koji žive u bračnoj ili vanbračnoj zajednici, dok je zabranjeno u postupak uključiti ženu kojoj godine i zdravstveno stanje ne dozvoljavaju da rađa.
Predviđeno je da se postupci biomedicinski potpomognute oplodnje mogu obavljati u zdravstvenim ustanovama koje su dobile odobrenje za te postupke.
U nacrtu zakona se navodi da se dozvole za te postupke zdravstvenim ustanovama izdaju na pet godine i da se mogu obnavljati, ali da ministar zdravlja može oduzeti dozvolu zdravstvenoj ustanovi i pre isteka roka od pet godina.
Između ostalog, razlog za oduzimanje dozvole može biti ako zdravstvena ustanova prestane da ispunjava uslove za obavlanje biomedicinski potpomognute oplodnje, ne postiže rezultate koje postižu druge uporedive ustanove ili ne postupa u skladu sa zakonom.
Nacrtom zakona predviđeno je da ministar izdaje dozvolu za izvoz, odnosno uvoz reproduktivnih ćelija.
Postupak biomedicinski potpomognute oplodnje sa darivanim reproduktivnim ćelijama mogu da obavljaju zdravstvene ustanove koje su dobile odobrenje ministra, odnosno odobrenje za ovu vrstu postupaka.
Donor nema pravne ili druge obaveze, kao ni prava prema detetu, odnosno deci začetoj i rođenoj darivanim reproduktivnim ćelijama.
Navodi se da je zabranjena upotreba mešavine semenih ćelija više muškaraca, kao i upotreba jajnih ćelija dve li više žena u postupku biomedicinski potpomognute oplodnje.
Dete žaceto u postupku biomedicinski potpomognute oplodnje reproduktivnim ćelijima donora ima pravo da iz medicinskih razloga traži od Uprave za biomedicinu podatke od medicinskog značaja koji se odnose na donora polnih ćelija, kada napuni 18 godina, a izuzetno i kada napuni 15 godina ako je steklo poslovnu sposobnost. To se ne odnosi na lične podatke donora.
(Beta)
