U 81 odsto slučajeva ratnim veteranima otkriveni su poremećaji mentalnog zdravlja
Velika većina odnosno 84 odsto učesnika ratova devedesetih godina prošlog veka iz Srbije ima iskazane zdravstvene potrebe, a pojedinačno su im dijagnostifikovana po tri oboljenja, rezultati su istraživanja o njihovom zdravstvenom stanju i potrebama koje je u četvrtak prezentovano.
U 81 odsto slučajeva ratnim veteranima otkriveni su poremećaji mentalnog zdravlja, a najčešće dijagnoze su i bolesti krvnih sudova i mozga, problemi sa čulima vida i sluha, a u 1,1 odsto slučajeva konstatovana su im maligna oboljenja.
Od posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP) trenutno pati 8,8 odsto ispitanih, dok je 20 odsto njih prebolovalo taj stres.
Ministar rada i socijalne politke Rasim Ljajić istakao je na konferenciji za novinare tim povodom da je istraživanje tog tipa prvi put sprovedeno u Srbiji i da rezultati nisu ohrabrujući, a prema njegovim rečima, to je jedno od najsveobuhvatnijih istraživanja i u regionu.
Projekat "Zdravstveno stanje i zdravstvene potrebe učesnika ratova devedesetih godina" sproveden je u dve faze, na slučajnom uzorku u 40 opština na 320 istraživačkih punktova, a ispitano je 2.399 veterana.
Posle prve faze istraživanja zaključeno je da je veteranska populacija vulnerabilna i da kao takva u Srbiji nije oficijalno priznata.
U drugoj fazi, koja je fokusirana na njihovo mentalno zdravlje, zaključeno je da pored hroničnog tipa PTSP-a koji traje duže od tri meseca, 54,1 odsto veterana pati najmanje od još jednog psihijatrijskog poremećaja, među kojima su najčešći depresija i alkoholizam.
Veterani iz Srbije imaju lošiju kliničku sliku najčešćih bolesti od veterana Zalivskog rata i sve stope bolesti više su kod veterana u odnosu na opštu populaciju.
Ljajić je najavio osnivanje Radne grupe koja će raditi na izradi Nacionalne strategije za pomoć veteranima, kao i otvaranje nekoliko veteranskih centara, koji će raditi kao savetovališta.
Istraživanje su sproveli stručnjaci Ministarstva rada i socijalne politike, Medicinskog fakulteta u Beogradu i Vojno medicinske akademije (VMA), a zaključeno je i da su najteži ratni stresovi prisustvo nečijoj smrti.
Šef odeljenja na Klinici za psihijatriju VMA Željko Špirić je naveo da je na zdravstveno stanje pojedinaca uticala dužina učešća u ratu, kao i da je postraumatski stres češći kod učesnika ratova u periodu od 1991 do 1995. godine.
"U tim ratovima prosečno je učestvovalo 52,5 odsto svih veterana, a u NATO agresiji 37,3, dok je u oba perioda učestvovalo 10,2 odsto njih. Prosečno na ratištu su provodili po sedam i po meseci", naveo je on.
Prema rečima Špirića u Srbiji su oboljevanja veterana znatno izrazenije zbog ukupnog odnosa društva prema njima koje ponekad čak dovodi u pitanje i njihov patriotizam.
Istraživanje je pokazalo i da je prosečna starost veterana 45,7 godina, da je njih 77,7 odsto u braku i 55,7 odsto njih završilo je srednju školu. 41 odsto njih prima manje od 4.000 dinara po članu domaćinstva mesečno.
Istraživanje je sprovedeno u periodu od decembra 2007. do decembra 2008. godine.
(Beta)
U 81 odsto slučajeva ratnim veteranima otkriveni su poremećaji mentalnog zdravlja, a najčešće dijagnoze su i bolesti krvnih sudova i mozga, problemi sa čulima vida i sluha, a u 1,1 odsto slučajeva konstatovana su im maligna oboljenja.
Od posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP) trenutno pati 8,8 odsto ispitanih, dok je 20 odsto njih prebolovalo taj stres.
Ministar rada i socijalne politke Rasim Ljajić istakao je na konferenciji za novinare tim povodom da je istraživanje tog tipa prvi put sprovedeno u Srbiji i da rezultati nisu ohrabrujući, a prema njegovim rečima, to je jedno od najsveobuhvatnijih istraživanja i u regionu.
Projekat "Zdravstveno stanje i zdravstvene potrebe učesnika ratova devedesetih godina" sproveden je u dve faze, na slučajnom uzorku u 40 opština na 320 istraživačkih punktova, a ispitano je 2.399 veterana.
Posle prve faze istraživanja zaključeno je da je veteranska populacija vulnerabilna i da kao takva u Srbiji nije oficijalno priznata.
U drugoj fazi, koja je fokusirana na njihovo mentalno zdravlje, zaključeno je da pored hroničnog tipa PTSP-a koji traje duže od tri meseca, 54,1 odsto veterana pati najmanje od još jednog psihijatrijskog poremećaja, među kojima su najčešći depresija i alkoholizam.
Veterani iz Srbije imaju lošiju kliničku sliku najčešćih bolesti od veterana Zalivskog rata i sve stope bolesti više su kod veterana u odnosu na opštu populaciju.
Ljajić je najavio osnivanje Radne grupe koja će raditi na izradi Nacionalne strategije za pomoć veteranima, kao i otvaranje nekoliko veteranskih centara, koji će raditi kao savetovališta.
Istraživanje su sproveli stručnjaci Ministarstva rada i socijalne politike, Medicinskog fakulteta u Beogradu i Vojno medicinske akademije (VMA), a zaključeno je i da su najteži ratni stresovi prisustvo nečijoj smrti.
Šef odeljenja na Klinici za psihijatriju VMA Željko Špirić je naveo da je na zdravstveno stanje pojedinaca uticala dužina učešća u ratu, kao i da je postraumatski stres češći kod učesnika ratova u periodu od 1991 do 1995. godine.
"U tim ratovima prosečno je učestvovalo 52,5 odsto svih veterana, a u NATO agresiji 37,3, dok je u oba perioda učestvovalo 10,2 odsto njih. Prosečno na ratištu su provodili po sedam i po meseci", naveo je on.
Prema rečima Špirića u Srbiji su oboljevanja veterana znatno izrazenije zbog ukupnog odnosa društva prema njima koje ponekad čak dovodi u pitanje i njihov patriotizam.
Istraživanje je pokazalo i da je prosečna starost veterana 45,7 godina, da je njih 77,7 odsto u braku i 55,7 odsto njih završilo je srednju školu. 41 odsto njih prima manje od 4.000 dinara po članu domaćinstva mesečno.
Istraživanje je sprovedeno u periodu od decembra 2007. do decembra 2008. godine.
(Beta)
