ISPOVEST oca Turčina o otetoj deci: Nastaviću da ih obilazim u Beogradu

Dan posle dolaska dece Slavice Burmazović, koju je pre četiri godine otac Ejup Sabri Jundžu odveo najpre u Tursku, pa u Iran, pomaljaju se obrisi nove borbe ove porodice - mališanima predstoji privikavanje na novu sredinu, školovanje, vađenje dokumenata.

Budućnost dve ćerke i sina - E. (15), A. (14) i T. (8), kako ističe, isplanirao je zajedno sa njihovom majkom Slavicom.

"Ona i ja smo poslednjih godinu dana razgovarali i dogovorili sve oko dece. Slavica je prošle godine bila u Iranu 15 dana i videla ih. Ako im bude dobro u Beogradu, neka žive tamo, a ako ne - mogu da dođu u Tursku", izjavio je otac.

Njegova situacija iz ugla srpskog pravosuđa, ipak, izgleda znatno drugačije. Za njim je još na snazi međunarodna poternica koju je, po nalogu tužilaštva, raspisao Treći osnovni sud u Beogradu, jer je bio u bekstvu.

"Osim poternice, aktivno je i rešenje ovog suda o određivanju pritvora",  kaže za "Novosti" zamenik tužioca Ivan Marković, portparol Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu.

Prema njegovim rečima njemu se na teret stavlja krivično delo oduzimanje maloletnog lica, a pritvor mu se određuje zbog sumnje da bi boravkom na slobodi mogao da ponovi delo i da utiče na svedoke.

Da Jundžu još neko vreme neće moći da posećuje decu u Srbiji kaže i ambasador Srbije u Teheranu Dragan Todorović.

"On nije ispoštovao pravosnažnu odluku nadležnog suda u Turskoj, gde je najpre odveo decu, po kojoj je bio obavezan da ih vrati majci" objašnjava ambasador i dodaje da bi sada trebalo da sud bude obavešten da su deca vraćena, ali to, verovatno, ne znači da on neće trpeti posledice. I zbog nepoštovanja suda, ali i zbog bekstva u Iran.

Slika susreta dece sa majkom na beogradskom aerodromu dirnula je građane Srbije. Do toga je došlo zahvaljujući Slavičinoj upornosti, ali i pomoći našeg Ministarstva spoljnih poslova.

"Deca su sa adrese na kojoj su živela, sa ocem stigla u ambasadu našim vozilom. Zajedno smo krenuli prema aerodromu. Rastanak od oca bio je dirljiv koliko i susret sa majkom. Bilo je i suza, jer su deca u međuvremenu sa njim uspostavila lep odnos. Živeli su u solidnim uslovima, školovali se... Razgovarao sam s decom dok smo putovali prema Beogradu, vrlo su inteligentni i snalažljivi. Devojčice govore odlično srpski, a dečak malo slabije", ispriačo je svoje utiske Todorović.

Primirje među roditeljima i dolazak u Srbiju, međutim, neće označiti i kraj iskušenja dece Slavice i Ejupa. Stručnjaci kažu da je harmonična komunikacija sa ocem njihova preka potreba.

"To je neophodno, bez obzira na geografsku distancu, jer je to u njihovom najboljem interesu",kaže,za "Novosti" ministar i neuropsihijatar Slavica Đukić Dejanović.

Ona naglašava da je moguće da i druge institucije treba da procene ličnost oca uzimajući u obzir dosadašnje ponašanje, kulturološke modele roditeljstva, etičke, formalnopravne i socijalne specifičnosti.

Deca Ejupa i Slavice mogla bi da se nađu u istoj situaciji kao i 600 mališana, koliko ih u Srbiji jednog od roditelja viđa samo u kontrolisanim uslovima. Ovu formu, inače, ne prepoznaje nijedan naš zakon, ali sudovi je rado preporučuju centrima za socijalni rad. Procena načina i uslova viđanja ostavljena je socijlanim radnicima.