Na listi potencijalnih "crnih" ekoloških tačaka u Beogradu čak 150 objekata.
Beograđanima svakoga dana preti barem 150 potencijalnih ekoloških bombi!
Opasna postrojenja su i objekti "Vodovoda" u Makišu, "Fitofarmacije" u Zemunu, fabrika "Vrenje" na Čukarici...
Lista objekata i potencijalnih "crnih tačaka" očigledno nije konačna što je dokazao i poslednji incident u Beogradskoj industriji piva gde je iz cisterne istekla velika količina sone kiseline.
Pitanje bezbednosti prevoza, skladištenja i prenosa opasnih materija očigledno se mora rešiti na bolji način o čemu svedoče i brojni ekološki incidenti iz predhodnih godina.
Rizični prsten oko Beograda čine, između ostalog i Aerodrom "Nikola Tesla", "Grmeč" na Novom Beogradu, Jugopetrol na Čukarici, "Prva iskra" u Bariču, "Duga" na Dorćolu i Rafinerija u Pančevu...
Ovaj spisak dopunjava i nekoliko manjih objekata koji spadaju u srednjerizične, kao što su asfaltne baze, postrojenja za proizvodnju boja i lakova. Nadležni tvrde da se ti objekti redovno kontrolišu i da trenutno nema opasnosti od većih akcidenata.
"Ove firme nalaze se pod stalnim inspekcijskim nadzorom. Kontrolu vrši ekipa Protivpožarne zaštite, zatim stručnjaci Gradskog zavoda za javno zdravlje i Ministarstva životne sredine. Oni nalažu mere koje se moraju preduzeti da ne bi došlo do akcidenata i zatim prate njihovu primenu. Firme uglavnom poštuju te mere jer bi inače nadležni krivično odgovarali, ali eto, nekad se dešava da zbog više sile ipak dođe do ekoloških incidenata", priča Đorđe Babić iz Sektora za zaštitu i spasavanje MUP-a Srbije.
Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, u saradnji sa MUP-om Srbije, radi na definisanju potencijalnih "crnih" ekoloških tačaka u Beogradu, kao i na izradi plana reagovanja u slučaju akcidenata.
Načelnik Odeljenja za postupanje u udesima ovog ministarstva, Dragana Bosiljčić objašnjava za Press da se na spisku potencijalno opasnih postrojenja nalaze čak i objekti "Vodovoda".
"Pored "Vodovoda" u Makišu koji radi sa hlorom, tu su i objekti "Fitofarmacije" u Zemunu i fabrika "Vrenje" na Čukarici. Naravno, sva kritična mesta u gradu redovno se kontrolišu. Postrojenja su dužna da imaju urađen elaborat o proceni opasnosti od udesa. Elaborat rade stručne kuće na zahtev preduzeća. Na osnovu toga se radi procena rizika kao i procena posledica. Na kraju se ocenjuje da li je u tom slučaju moguće upravljati rizikom i da li će fabrika dobiti dozvolu za rad“, navodi Bosiljčićka.
Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Momčilo Živković kaže da se ta agencija bavi praćenjem ekološke situacije, ali da je veći deo odgovornosti upravo na samim fabrikama.
"Svako postrojenje ima obavezu da meri emisiju štetnih materija, na osnovu standarda Evropske unije. Agencija prati stanje u određenim tačkama, koje se ne poklapaju obavezno sa fabrikama. Takva merenja su jako skupa i nije moguće pokriti celu teritoriju grada", objašnjava Živković.
(MONDO, foto "Press")
Opasna postrojenja su i objekti "Vodovoda" u Makišu, "Fitofarmacije" u Zemunu, fabrika "Vrenje" na Čukarici...
Lista objekata i potencijalnih "crnih tačaka" očigledno nije konačna što je dokazao i poslednji incident u Beogradskoj industriji piva gde je iz cisterne istekla velika količina sone kiseline.
Pitanje bezbednosti prevoza, skladištenja i prenosa opasnih materija očigledno se mora rešiti na bolji način o čemu svedoče i brojni ekološki incidenti iz predhodnih godina.
Rizični prsten oko Beograda čine, između ostalog i Aerodrom "Nikola Tesla", "Grmeč" na Novom Beogradu, Jugopetrol na Čukarici, "Prva iskra" u Bariču, "Duga" na Dorćolu i Rafinerija u Pančevu...
Ovaj spisak dopunjava i nekoliko manjih objekata koji spadaju u srednjerizične, kao što su asfaltne baze, postrojenja za proizvodnju boja i lakova. Nadležni tvrde da se ti objekti redovno kontrolišu i da trenutno nema opasnosti od većih akcidenata.
"Ove firme nalaze se pod stalnim inspekcijskim nadzorom. Kontrolu vrši ekipa Protivpožarne zaštite, zatim stručnjaci Gradskog zavoda za javno zdravlje i Ministarstva životne sredine. Oni nalažu mere koje se moraju preduzeti da ne bi došlo do akcidenata i zatim prate njihovu primenu. Firme uglavnom poštuju te mere jer bi inače nadležni krivično odgovarali, ali eto, nekad se dešava da zbog više sile ipak dođe do ekoloških incidenata", priča Đorđe Babić iz Sektora za zaštitu i spasavanje MUP-a Srbije.
Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, u saradnji sa MUP-om Srbije, radi na definisanju potencijalnih "crnih" ekoloških tačaka u Beogradu, kao i na izradi plana reagovanja u slučaju akcidenata.
Načelnik Odeljenja za postupanje u udesima ovog ministarstva, Dragana Bosiljčić objašnjava za Press da se na spisku potencijalno opasnih postrojenja nalaze čak i objekti "Vodovoda".
"Pored "Vodovoda" u Makišu koji radi sa hlorom, tu su i objekti "Fitofarmacije" u Zemunu i fabrika "Vrenje" na Čukarici. Naravno, sva kritična mesta u gradu redovno se kontrolišu. Postrojenja su dužna da imaju urađen elaborat o proceni opasnosti od udesa. Elaborat rade stručne kuće na zahtev preduzeća. Na osnovu toga se radi procena rizika kao i procena posledica. Na kraju se ocenjuje da li je u tom slučaju moguće upravljati rizikom i da li će fabrika dobiti dozvolu za rad“, navodi Bosiljčićka.
Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Momčilo Živković kaže da se ta agencija bavi praćenjem ekološke situacije, ali da je veći deo odgovornosti upravo na samim fabrikama.
"Svako postrojenje ima obavezu da meri emisiju štetnih materija, na osnovu standarda Evropske unije. Agencija prati stanje u određenim tačkama, koje se ne poklapaju obavezno sa fabrikama. Takva merenja su jako skupa i nije moguće pokriti celu teritoriju grada", objašnjava Živković.
(MONDO, foto "Press")
