Nasilje nad zenama u Srbiji femicid istrazivanje

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

Istraživanje: Nasilje nad ženama u Srbiji NE OPADA, a ubice se ne kaju!

Autor mondo.rs Izvor Tanjug
Autor mondo.rs Izvor Tanjug

Nasilje nad ženama u Srbiji ne opada - za jednu deceniju ubijeno je više od 320 žena, a više od 400 dece postali su siročići.

Istraživanja pokazuju "da se ubice ne kaju", i da je najveći problem neprijavljivanje nasilja, rečeno je danas na konferenciji za "Sprečavanje i iskorenjivanje femicida u Srbiji".

"Iz razgovora koje smo obavili sa onima koji su osuđeni za ubistvo žene, zaključili smo da nema kajanja i ako se kaju, kako kažu, to je iz razloga što su upropastili, izričito, svoje živote", rekla je predstavnica Ženskog istraživackog centra za edukaciju i komunikaciju Nevena Petrušić.

Možda će vas zanimati

Državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Biljana Popović Ivković ukazala je na veliki problem da, iako žrtve mogu nasilnika anonimno da prijave, u većini slučajeva one to ne rade, čak ni njihova okolina.

"U 2018. godini imali smo 34 slučaja ubijenih žena, a čak za njih 27 policija nije imala prijave nasilja u porodici. Tendencija se nastavlja i ove godine, u 28 slučajeva ubistava, u 17 slučajeva nije bilo ranijih prijava nasilja", navela je Popović Ivković.

Ona je navela da žrtve nisu samo emotivne partnerke, već i majke, bake, ćerke, a ono što najviše zastrašuje jesu načini na koja su ubistva počinjena.

"Počionici na najsurovije načine ubijaju žene. Prema našim podacima, oni koriste noževe, fizičku snagu, čekiće, šipke, pa i lovačke puške kako bi ubili ženu, maćehu, baku, čak i bebu, odnosno ćerku. Nasilnik kada donese odluku da ubije, on će to i učiniti", poručila je Popović Ivković.

Istraživanje o femicidu, koje su sproveli Ženski istraživacki centar za edukaciju i komunikaciju i FemPlatz, rađeno je tri godine i kroz njega su analizirane pravosnažne sudske presude za ubistva žena u Srbiji.

"U određenom broju slučajeva žene su prijavile nasilje, a institucije nisu blagovremeno reagovale. Pokazalo se da, čak i kada je nasilnik bio ranije kažnjen, nije promenio svoje ponašanje. Mi nemamo program za rad sa nasilnicima, koji bi obezbedili da se trajno izmeni njihovo ponašanje. Kada je reč o sudskim postupcima, efikasniji je rad sudstva nego tužilaštva", istakla je Nevena Petrušić.

Istraživanje je potvrdilo da su zlostavljači različitih zanimanja, fakultetskog obrazovanja i njih sve vezuje, kako kaže Petrušić, isti obrazac, opsesivno kontrolišu svoje partnerke i žene, i to je model po kojem se prepoznaju.

"Najčešće, okidač za ubistvo predstavlja trenutak kada žrtva poželi da napusti nasilnika", ispričala je Petrušić.

Državni sekretar MUP navela je da je to ministarstvo sprovelo brojne aktivnosti.

"Među njima su obuka službenih lica, narukvice za žrtve i nasilnike koje će biti uvedene u naredne tri godine kroz projekat ''Unapređenje bezbednosti žena u Srbiji'', a koji sprovodi Agencija ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost u Srbiji (UN Women), u saradnji sa MUP-om, a uz finansijsku podršku Norveške", zaključila je Biljana Popović Ivković, koja je podsetila da žrtve nasilja u porodici nasilnike mogu da prijave anonimno i besplatno pozivom na broj 0800100600.

Podaci iz istraživanja:

Čak 74% femicida izvršeno u partnerskom i porodičnom kontekstu.→ 49,3% prema bračnim, vanbračnim ili intimnim/emotivnim partnerkamaČak 68% femicida izvršeno je u stanu/kući/dvorištu žrtve i/ili počinioca.→ Dom je i dalje najnesigurnije mesto za žene.

Počinilac ubistva:

- u bračnoj ili vanbračnoj zajednici (28%)

- ima jedno ili dvoje dece (46,3%)

- nezaposlen (30,4%)

- nije ranije osuđivan (52,1%)

- uračunljiv u vreme izvršenja krivičnog dela (30,4%)

- nije prekomerno konzumirao alkohol pre izvršenja ubistva (50,7%)

- ne boluje od duševne bolesti (55,1%)

- ne priznaje krivično delo (23,2%)

- U 66,7% slučajeva u nalazima veštaka ili u toku postupka uopšte nije utvrđivano da li se radi o psihopatskoj strukturi ličnosti okrivljenog.

Pročitajte i ovo

Komentari 3

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Аранђел

@DžoMa// Прво, не ради се само о законима као таквим, већ о привилегованим законима. Чак ни посланици једне земље у транзицији, немају појма колико стотина закона током само једног заседања су по аутоматизму усвојили. По чему су ови привилеговани? Зашто толика медијска кампања? Знаш ли колико кошта само један минут у ударном термину на ТВ-у? А, где су ту остала гласила, где су билборди, транспаренти на утакмицама, акције, перформанси, брошуре...? Друго, не ради се ту само о Србији. Конвенције нису писане ради локалне примене. Осврни се, погледај неко гласило макар из региона.

Аранђел

Прва кампања, ( одмах након 5 октобра), која је овде ревносно спроведена, била она која се тицала безбедности у саобраћају. Она је садржала, (и још увек садржи), две главне одреднице : 1)Медијску кампању (непрестано извештавање, чак и о мањим саобраћајним незгодама, снимање разних емисија и спотова које имају за циљ шокирати и преплашити гледаоце); и 2)Готово непрестану промену законске регулативе, која се односи безбедност у саобраћају. И... Након две деценије примене свега тога, да ли ико мисли, да се данас мање гине на српским друмовима? Слично је и са осталим кампања, које су се преко разних невладиних организација само нодовезале једна за другом. Породично насиље, вршњачко насиље, насиље над женама, родна равноправност, донирање органа... Иза свега се најпре крије потписивање (на највишем државном нивоу), разних конвенција, затим измене закона и последично, преко различитих НВО директно финансирање многобројних кампања. Дакле, не ради се о томе да ли сам ја за или против или о томе да ли је коначан циљ кампање исправан, ради се о узалудности и утрошку енормног новца за промену свести, док нам деца још увек "просе" за неодложне операције ван земље. Нешто још важније, (контрапродуктивније), не само да овим начином нећете променити свест већине, већ, што је најгоре, такав начин кампање може бити подстрек (мотивација) разним психопатским или социопатским личностима. Не можете будити савест или супер его у човеку који га не поседује!

DžoMa

@Аранђел Šta će nam onda bilo kakvi zakoni, po takvoj logici? 🙄

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader